Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dosіөeemъ Obradovičemъ

^39 коя , одЪ сЕакога волѣ и усердія завися , познаю Ако су они по нечемЪ и различай у мудрованю, о некихЪ обичаехЪ и церемонїахЪ. Есули они само поіцени, праведни, человѣколюбиви, И добри у сви су ОНИ СЫНОви вишняго, заіцо ко твори дѣла божія тай ѳ одЪ Бога. Оно злоковарно и злочинно чудовиш,е, одЪ коегасисе тако ужаснуо, усуѣуеса бєзЪсгпидно мое име на себе узиматн, али га е ласно одЪ дѣла кѣгови познавагпи; захцо чини да комшїя на комишо мрзя и да човекЪ подобногЪ себи човека, кои му нїе никаква зла учинїо, да злословн еданЪ другога и проклинѣ. А я на противЪ, изискуемЪ одЪ мои прави почитателя, да и злотворомЪ своимЪ прашаго, и непрїятелѢмЪ да добро чине. Оно страшило оѣе да су люди всегда у су маѣ нїю у непрестанной плашни, да се муче овога , и да се очаяваю будуіцега света ; а мое а све настоянѣ и старостъ да су ми мои подчинѣни у добропш своей и овде радосгпни и еєсєлн , и у совершеномЪ будуіцега живота благонадеждїю. Останими дакле сЪ БогомЪ чадо мое і Иеполнявай дужности твое у обіцеству у коему те з промисалѣ неба поставіо , и настой