Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dosіөeemъ Obradovičemъ

241 Ѣисе одЪ сшране сѣверне тиходишуѢимЪ ЗефиромЪ паднемЪ у дубоко замишлѣнїе о краткости человеческога живота, и о суети нІ5гови на земли желанія, као да мисли даѣе овде до века живити, И тако прелазеѣи са едне мисли на другу, како неки умиру иоіце у утроби материной, а неки у зеленой младости; аколи ко и до сто и вкше година доживи, и то кадЪ проѢе, у ниіца се обрати. О овомЪ размишля' ваюѢи, немогахЪ се уздержаши да сЪ воздиханїемЪ не речемЪ : Воистину суета о человѣчески животѣ! то нїе жнвотЪ него санЪ! ово изрекши погледамЪ на верхЪ планине; гди упазимЪ млада, красновидна, у пастирскомЪ одѣянію момка. ОнЪ у руци флуру држаше, и како ме смотри да га я гледамЪ, метне то музическо орудіе т. усшна своя и почне свирати. ГласЪ свирѣли нѢгове бяше кеизказако сладакЪ, и шако многоразличногЪ пременѣнїя и согласія, да я не памѢахЪ, да самЪ и кадЪ у животу іцогодЪ, овой неизреченой сладости прилично чуо. ВозхиіденЪ и возстргнутЪ овымЪ пресладкимЪ с е рд ц е п р о н з а ю ш, и мЪ согласіемъ, помислимЪ у себи: овакова мора бити небесна музика! мое се сердце одЪ презѣлнога