Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dosіөeemъ Obradovičemъ

'V**—л 243. Я поѢемЪ за ниыЪ, и онЪ ме узведе на нзйвиши горе верхѣ , овдє ме посади близу себе, и речеми: Обрати очи твое на восточну страну, и кажи ми све ш,а видишЪ„ ВидимЪ: речемЪ му я: едну чрезЪвичайне пространости долину, и у нїойзи едно ужасне величине и дублине §зерб. Долина кою ти видишЪ , то з долина бѣдности, а оно хцо се теби чини ужаене величине ззеро, то з само една малена частица вѣчности. Кои з узрокЪ , запишамЪ я: да оно ззеро починѣсе и произлази сЪ еднога края шЪ некакве маглуідине и мрака, а на другомЪ краю свршуєсе на исти начинЪ? сиречЪ улази у маглуіцнну и тайну помрчину. Оно ш,о пш видишЪ одЪ ззера оно з само една частЪ вѣчности илити времена, кое има свой почетакЪ и совершеніе \ а вѣчностЪ, нити сЪ почетна,нити при концу умЪ человечески посшигнуши неможе. Смотри и прегледай са вниманіемъ одѣ еднога края до другога, то азеро, и казуйми іда на нѣму видишЪ; видимЪ : отвеіцамЪ я : на средЪ Езера едну Ѣюпрїю. Та Ѣюпрїя значи поелазакЪ человеческогЪ живота; речеми опЪ : него разсмотри добро ша се на нїой случава и бива. Я примѣтимѣ да она бяоіе сазидана на сеО з дам.