Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dosіөeemъ Obradovičemъ

313 ЛЕАН. Ово не примайше за саме ре» чи, него за самосуду веіцЪ. И кадЪ би я то дѢломЪ показао, ниш,а друго неби учинїо него іца дружеска дужность неотложно налаже. ДАМ. Алн я незнамЪ какавЪ неки потаени узрокЪ, при овомЪ заключенію, да ме иа неко сумнѣнїє води, у себи, преко мое волѣ, осеѢамЪ. Да нїе іцогодь Елисавета? — ЛЕАН. ОдЪ нѣ и я то имамѣ. Ни» іца манѣ мыѣемо овоме послу изиѣи на шрагѣ : то насЪ обадва мора тиідати. Дозволите ми да васѣ на кратко оставимъ. Я идемЪ самѣ кЪ нашой любимици и гледаѢю да овимЪ заплеткомЪ крееве наѢемЪ, и {зеіцЪ изслѢдимЪ. ДАМ. Али Леандре! какоѣе то пристояти ? да не прими она то любопитство сѣ негодованіемъ, и да се неразсрди. ЛЕАН. Нестарайтесе за то, я Ѣю то умети сЪ еднимЪ лепимЪ начиномЪ разположити. СЬ БогомЪ! скороѣемосе видити. Ше»