Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dosіөeemъ Obradovičemъ

38і го ме моя совестЪ не’ће обличавати, а у прочемЪ полажемЪ надежду мою на Бога. ОРОН. На кога то рече ? на Бога? сЪ тимЪ се тисамо утешзвай, даіпЪ кажемЪ я! пакЪ Ѣе се онЪ и за тебе старати башЪ као за врабце у средЪ зиме. МислишЪ ши да БогЪ ниш,а друго не чини него се за тебе стара! нїе ши доста іцо тіе дао паметЪ у главу з него оІіешЪ иош,е дасе за тебе стара ? то би паметно било ! ДАМ. И яѣусе сшараши сЪ помо'ЬомЪ БожїомЪ колико болЪ могу; али ни у найвеііой нужди непу лукавство и неправду на помолЪ узимаши. ОРОН. РоѢаче! шосе као на мене ни.шани. Ели? датЪ кажемЪ! немой ши мени тако ошрляшоносЪ бити! есилЪ ме чуо? знамЪ я сЪ чішЪ се ши бечишЪ. ДаѢешЪ лепу и богашу у до вицу за женуузеши, и даіїешсе тимЪ помоги. Есамли погодго ? али поглейдадерЪ ши мене, да гаи речемЪ ! знамЪ я какосе одЪ куряка ягнѣ граби. Нули ме садЪ како ? удовица оѢ.е среѣнїега. То з ЛеандерЪ; нЪг; вЪ а корабалЪ читавЪ дошао а твой а пропао. А іцо су Леандру рре писали били да се а нііговЪ корабалђ X пошо-