Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dosіөeemъ Obradovičemъ

мое благополучіе у исгпомЪ моемЪ злополучію. Али я сирома губимЪ лтобве достой® нѣйшу любимицу! она'ћс садЪ за Леандра поїіи — али іцо, ЛеандерЪ а мой другЪ, за ш,® би му я завидїо ? — но — о тн погибелна любови какоме мучишЪ! — та гди а паметЪ моя! ніе ли мой другЪ толико достоанЪ получити ю, колико и я? — а при томЪ, заш,о мене срце мое толико боли, за едномЪ женомЪ, кою, да самЪ и добїо; не би з ово мое одЪ любови гореЋе срце добило, него само им'Ѣнїе мое. — АхЪ ! заш,о ми а она тако мила: заіцолимисе тако добра і тако разумна! и тако лепа чини! о Боже I ши ми самЪ помози да себе победнмЪ, и да одолимЪ опой страсти моей! алн за Бога1, ели могу'ће да 9 ЛеандерЪ пре известїе имао да з несреѢанЪ ? и да а онЪ то меіш примучао? — и како би онЪ предложеніе кое самЪ му я учиніо примити могао чудне ми некакве мисли на умЪ долазе! али, далеко одЪ мене такова мечтанія, коя су иа срамоту другу моему.