Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dosіөeemъ Obradovičemъ

ОРОТ. Да! да роѣаче! други пугпЂ! други путпЪ ! и я ше еЪ тпимЪ утѢшавамЪ, датЪ кажемЪ! ха! ха! ха! есилЪ ме чуо? ЛЕАН. Вн Госпоѣо имадисте доброту изяснитисе даѣе те ономЪ вашу руку и срце поклонити, кои средній буде: небеснн промисалЪ изволю а дасамЪ я тай. Но ондаѣю я совершено на свешу благополучанЪ бнши, кадЪ ме ви изволите лгобкимЪ погледати очимз , и многоцѣнни дарЪ серд. ца вашега доброга и милостивога мени. УДОВ. И то изяснѣнїе, Леандре! можете вн мени башЪ и у присутствію и предЪ луцемЬ вашега друга чинити ? ДАМ О Боже праведни ! іца я то чу. емЪ и видимЪ ? каква з душа у овой жени ? на благополучнога гледа немило и сЪ негодованіемъ, а на мене злополучнога сЪ мнлошѢю и са соболѣзнованіемъ! очи иойсе наводняваю кадЪ ме погледа! усне иой шрепе&ю, као да оѣе да плаче, и неможе да говори! ( самЪ у себи, тихо. ) ЛЕАН. Мила Госпоао! я познаемЪ весма добро друга моега, онЪ неѣе вашему благополучію завиднтн ни сметати ; онЪ вамЪ иейма ни,йа друго него срце свое доне ши,