Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dosіөeemъ Obradovičemъ

3.4* СіЛА ’іЛЛ/ ЧЛЛі ко бн кога одсудїо таки бип и убиши дао, У свимЬ дакле на смертЪ осуѢенихЪ тамницама нико се кромЪ Фанора не наоѢаше. Нека се онЪ ЛавовомЪ преда, рече разяреки МезенцЪ: невФриикЪ! онЪ а млого жесшочію заслуж'ю смершЪ. Али нека при овомЪ моемЪ торжеству послужи за достойну мое увреЪене любови осьешу. ЛаузусЪ за луду почека одѣ свога друга одговорЪ. По доволной несперпѣливосши страхЪ нападне на нЂга. Да се ніе то како сазнало ? рече онЪ са ужасомЪ у себи. Да нисамЪ я друга моега любнмога ! Фанора моега ! неразуміемъ моимЪ погибели предао.?. Лудія ! исша Лудїя ! . . . АхЪ гроза напала на мене! не! немогу ни пош,о више у овомЪ смертоносномъ живити неизвѣстно! рече; пакЪ се преобуче и преобрази колико болѣ може; поигпи са усгпремлѢшемЪ; доѣе као молнія дага нпко не осети; привлачисе крздомЪ гдн се годЪ прикучити сме и може ; савЪ ѳ ухо и приелушава гди се годЪ гцо говори и шапѢе- али ласно чуе на велику жалостЪ свою оно о чему и найпоследни у. граду говораиіе: сиречЪ, да Ѣе се сутра дзнЪ отацЪ нѢговЪ са ЛудіомЪ венчати; да ѳ ФанорЪ у гвожѣю у подземной тамницн; и да&едуга сутра’при все-