Socijalizam i seljaštvo

летера стављали сељаке, у првом реду сиромашне сељаке. Лењин је писао о Аграрном п и тању, а једну од својих најлепших брошура посветио је Сељачкој сиротињи. Он је у обеоправљеним сељацима в-идео прве и најбоље савезнике пролетаријата. Ипак је задржао тезу коју је Маркс поставио у једном предговору Комунистичком манифесту 1872 и у једном чланку 1875, тезу о диктатури пролетаријата. За Лењина, као и за Маркса, индуогриск.и радници остају носиоци социјализма. Али Лењин у револуционарну борбу уводи и сељаке. Он није напустио маркаистичку догму о револуционарности пролетаријата, али се ослободио социјалдемократског презира према сељацима. Кад се има у виду какве су биле руске прилнке, стање руских .мужика, њикова некулггурна и верска затуцаност, може се разумети да је Лењин тим сељацима морао дати једно воћство, као што је самој радничкој класи ставио на чело, као авангарду, једну чврсто организовану, строго дисциплиновану партију. Сељаци су добили улогу вођених, другостепених савезника, али лед је био пробијен. Сељаци су узети у обзир као могућни и неопходни борцн за социјализам, то је било главно. Пошто је социјализам тежња да се ослободе од привредног и социјалног притиска најнкжи друштвени слојевн; пошто то ослобођење треба да буде дело са:мих потлачених; пошто су, најзад, сељаци најниже' постављен друштвени слој који никога не експло-атише, и то слој који сачињава више од три че-" твртине целога човечанства, морало се увидетн

9

СOШIЈАЛИЗАМ И СЕЉАШТВО