Socijalizam i seljaštvo

'изборима 1920, пала је на S у 1923, на 4 у 1925. Нешто је кренула улево и напред од 1927, кад су упкти у Hokper Група за социјалну и културну ак:цију (СКА) и Милан Прибићевић са пријатељима.

Већ првих дана сарадње, дошло је до неспоразума између „деснице“ и „левице“. Сукоб је постао отворен после погибије Хрвата у Н. Скупштини 20 јуна 1928. Он се још продубио у току 6-јануарске диктатуре. До формалног расцепа дошло је крајем 1939, када је десно воћство ушло у владу еод 26 августа. Левица се годинама спорила са десницом на овим главним тачкама: Споразум са Хр-ватима, уједињење са Бугарима, наслон на СССР, и •сарадња са радничком класрм, са свима последицама такве политике. Десница је после дугог колебања прихватила известан споразум са Хрватима и нзјашњава се за што тешње зближење са Бугарима, али неће наслон на СССР и никако не прима сарадњу са радничком странком. Кад год је тражиша -савезника, увек се окретала на деоно, према грађан-ским, чак реакционарним странкама. Левица је, пбрнуто, од почетка објавила ова два начела: „Нема непријатеља на левој страни“ и „Савез и радника“. После многик неуспелих покушаја д\ -од СЗ начини левичарску и социјадистичко-сељачку странку, Земљорадничка левица донела, је одлуку да организује посебну странку: 17 марта 1940 основана је у Београду Народна сељачка странка.

Бугарски земљораднички народни савез је лрви сељачки покрет у историји који је »мао це-лу власт у рукама. По својој сталешкој идеологи-

35

СОЦИЈАЛПЗАИ II СЕЉАШТВО