Socijalizam i seljaštvo

потрошаче; политика и> држава све више зависе од њих, на изборима и у рату. Сељаци надживљују све кризе, економске и моралне; уметност се инспирише и храни у Америци од Индијанаца и Црнаца, у Европи од сељака. Последњих. година, чују се сваки час речи „земља“, „груда“, „сељак“ г „сељаштво". ГТоред идеје социјализма, ништа се више не намеће општој пажњи од снаге сељаштва _

Највећи догађај 18 века јесте сусрет челика и водене паре, из чега се родио машииизам. Највећи догађај 19 века јесте сусрет социјализма и пролетаријата. 1 Јајвећи догађај 20 века јесте сусрет социјализма и сељаштва. Дубок, спор и темељан свет, сељаци социјализму прилазе опрезно, са подозрењем и неверицом. Страхују да се не ради о простој промени господара, о још једној, новој промени господара. То их не би много одушевило, ма да би и то радије примили него продужење старог стања. Али није довољно да они пасивно приме један наметнути поредак, чак ни поредак који би радио у њихову корист. Погрешно је радити за сељаке а без сељака. 1847 правилно је речено да „ослобођење радника мора бипги дело самих радника"; данас се мора исто рећи за сељаке. Поучени историјом, морамо додати, да се сами радници не могу ослободити без помоћи сељака, нити се сами сељаци могу ослободитн без помоћи радника. Те две пријатељске класе, корачајући упоредо, састаће се у социјализму, у друштву без класа и без повластнца.

СОЦИЈАЛИЗАМ II СЕЉАШТВО