Socijalizam i seljaštvo

Та побуна долази не само у име појединих повређених интереса, већ у име једне идеје. Та идеја се рашје звала хришћанство; у новије време се зове содијализам. Она се данас обраћа држави, јавној власти, позива је да се умеша, да интервенише.. Она тежи томе да велики број, по могућству св/г људи дођу до онога што је сада у рукама мањине. Она захтева да нова подела добара не буде резултат појединачног милосрђа, већ производ једне. државне и друштвене организације. Та основна. мисао социјализма могла је бити изневерена од поједннаца; она је остала идеал народних маса. У Рату, број оних којн „виде јасно“ још се увећао. Из великог светског поремећаја, идеја социјализма ниј.е изишла ослабљена. Напротив, обогатила се; једним искуством, очистила се у ватр.еном крштењу једне велике и неколико мањих револуција.

Модерни социјализам је настао као реакцијана капиталистичкиначин производње, нарочито после „индустриске револуције 11 . Почела уlB веку у Енглеској, са употребом водене паре, техничка револуција, која је довела машинизам, поступно се пренела у Француску и Немачку, у Северну Америку, у Аустралију, на Нови Зеланд, у Јапан, у саме: колоније. До Светског. рата, поред свих личних и групних неслагања, поред свих разлика у методима борбе и начину изражавања, може се рећи да је социјализам био доста јединотвен као доктрина. и као покрет. Скоро сви су признавали Марксову науку као званично учење. Било је опште примљено уверење да је снажан капитализам услов за социјалну револуцију, и да ће до ње најпре доћи у

6

СОЦШАЛПЗАМ П СЕЉАШТВО