Sokolski godišnjak

36

задатак, па и данашње стање. Ово нам је у толико лакше, што овај Савез спада у најмлађе тековине соколске, те управо и нема своје историје, јер се иста са неколико речи може изнети/ Ова.ј је Савез основан у Бечу 1908. годнне, 27. јануара. Основали су га Чеси, Словенци, Хрвати. У то време код нас није бнло никакве соколске организације, па према томе о каквом ступању у овај Савез није могло бити речи одмах у самом почетку. Доцније се у Овај Савез од стране Српских Соколова пријавила прва Српска Соколска- Ж}ша Фрушкогорска, чије се ступање може рачунатн као н овога Савеза, што је пак доцннје и зпгврђено априла 1910. годнне, када је целокупно Српско Соколство, као једно, примљено у Савез. Значај нашег стзшања у Свесловенскн Соколски Савез је велики, и нем:амо потребе да га нарочито истичемо, само ћемо напоменути, да је овим питањем уједно решен и проблем Српског Соколства. Не можемо проп}штити ову прилику, а да на овом месту не означимо творца свега овога, једног од најзаслужнијих соколских радника, а то .је бр. Др. Лазз'’ Поповнћа, коме Управа на овом месту одаје сво.је прнзнање и истиче као пример искреног, неуморног и корисног соколског рада. Задатак Свесловенског Соколског Савеза је, да уједини све словенске соколске организације у циљу заједннчког рада на соколској идеји. Сада се ради на томе, да се постигне једнообразност свечаног и вежбачког одела, терминологије, заједничког часописа и календара, као и унапређење соколског снстема. Даљи рад he се из овога развнјатн. Већ до сада, и ако је кратко време од његова постанка, овај је Савез учинио доста у овом погледу и прнпремио за даљи рад. Кроз најкраће време изаћи ће тачна статистика за прошлу 1911. годину, а последња ко.ју имамо показује нам да Савез сачињавају 1300 соколскнх дрзчитава са 140.000 чланова, број којн је већ за поштовање. Сад су Савезу приступили Чесн, Пољаци, Словенци,- Хрвати, Бугарн и мн Србн. Чим сс нзведе потпуна органнзација