Sokolski godišnjak

39

казали. Ми би могли Иоменути друштва у Савезу, која су врло’ добро материјално стајала, али се код тих друштава ни до каквог резултата није могло доћи, јер нису нмали стручног наставника, да наставом руководи. Дакле неколнко ннтелигентних н разборнтих занети соколском идејом, врло су лако дошли до матернјалних средстава, али даље нису могли ићи. Нама недостају стручни наставниди, а ие материјална средства. Управа Савеза је 'морала о потребнијем бригу водити. Да је ово у свему тачно најбоље сведочи помоћ, коју је Савез дао друштвима за 1910. годину, јер су остала скоро у истом стању у коме су и пре годнну дана били. Коракнули су само она у којима су била заступљена она три услова. А напослетку морамо напоменути да нам се у прошлој години друштвз и нису обраћала за материјалну помоћ, већ су стално тражилн стручног наставника. Издаткс за шиљање предводника на курс у Праг, на штампањс и израду слика за просте вежбе, путовања начелника и изасланика ради обиласка друштава, на путне трошковс нових учитеља, и њнхово борављење у Београду и т. сл. треба овим правдати. Али се увидело, да нн тамо, где је било стручног учи-. теља, није ишло као што треба, а 'из разлога што сем јшитеља као наставника, није било и људи Који би руководили пословима друштвеннм, већ је све спало на учитеља, који је био и председник и секретар, благајник и економ, а када је све био, разумљиво је, што није могао и добар наставник бити. Све је то једно с другим у вези, па је тешко једну ствар свршити, па другу започињати, већ се мора једновремено радити на свему оном што једну идеју можс унапредити. Као што рекосмо, и тамо где је отишао стручаи иаставник, успеха је могло само тако бити, ако је имао још с киме радити, ако је било у томе месту људи искрено задахнути соколском идејом. Где тога није било и успех се у раду врло слаб и незнатаи показао.