Sokolski godišnjak

56

говцима и Босанцнма којн п сами no себи скромно говоре о нашем успеху, све то показује великп напредак који смо у 1912. години учинили. Према свему лако се може појмити зашто је младо Српско Соколство добило признање од свих Словенских Народа. По томе је 1911. год. за Српско Соколство мост преко којега је оно срећно доспело под моћно окриље Словенског Соколства упустивши се у плодан рад. И истина је, да ће ова година бити забележена златннм словима у повесннци Српског Соколства као прва од плодних година његовога рада. Алн због ове скромне похвале и успеха у Загребу не смемо уобразити, да смо већ доста урадили и да треба сад да се само одмарамо сећајући се лепих успомена из прошле године. Не ! Никако ! У толико нас већи рад сад очекује за остварење нашег идеала којн је ненсцрпан и не само да очувамо оно што смо добили, већ и да све више и више добијамо.

Наша прва и најпрешнија потреба.

Ова је дужност довољно изражена речима: Праг и у њему I Свесловенски Соколски Слет. Па у чему се састојн та дужност ? Ништа друго него вредно раднтн, савесно се спремати за слет ; испитивати себе знамо ли зашто идемо ; усавршавати се у вежбању, дисциплини, и у утакмици, тако да наш пзлазак у Праг буде што достојанственији. Нарочито наша засебна тачка, наше просте вежбе, морају бити круна целокупног нашег рада на слсту Ова засебна тачка мора бити боља него у Загребу; наше спмболичнс просте вежбе морају говорити саме без речп а из њих мора избијати пламен запаљених соколскнх буктИња у целом Српству. Утакмичари, ти прави борцп за Српско Соколство, мбрају допуњавати слику наше соколско-гимнастичке усавршеностн те им се с тога мора поклонити нарочита пажња при спремању. Даље дисциплииа, оиа иста која нас је тако рећи спасла у Загребу, мора бити таква и још миого боља у Прагу. Како у путу, до Прага, и за време бављења о слету тако и у по-