Sokolski godišnjak

87

је онај ентузиазам још собом повукао. И трп пута благословен онај дан, што сам га у своме жнвоту доживно ; бно сам доиста на вршку своје среће. А тко је ово све произвео него Сокол ? Сокол је ево преузео у нашем народном животу једну од најважнијих задаћа: апостолат проповедања народнога јединства. Овој задаћи не служи ни једна политичка странка, ни овђе ни онђе, а ни не може да служи, јер то ни смије бити ггосао какове политике, јер је то ствар народнога одгоја. Сокол је дакле преузео у своје руке да нам одгаја народ, и то баш као права она тица соколј што из висине са оштрим својим оком може да заокупи што ширп предео одмах у оном правом и здравом т. ј. шнрјем смислу, а не са мајушннх сепарастачких гледишта, И како је надаље Соколство основано на љубави, мора да му je рад благословен, да доноси тако лепих плодова. Јоштс да само објасним једну појаву. Можда ће се где којој браћи, баш у Краљевини Србији, којп искрено раде на слози са Хрватима и самнма можда мало чудно чинити, кад се већ у Соколству гоји тако искрено братство између Хрвата и Срба, како то да у Хрватској поред хрватских Сокола постоје и српски ? Та нека се та слога већ у томе манифестира, да се у мјесту гђг имаде више Срба, и Хрвати упишу у Српски Сокол, а у хрватским мјестима Срби у хрватски Сокол. Или зашто да буде Србима зазорно име „Хрватски Сокол", пак нека у Хрватској постоје у опште само хрватски Соколи. Тако и Хрвати многи мисле, пак услед тога држе да нам Соколство не роди оннм плодом, који се од њега очекује и којим би имао да роди. Ево зашто је тако, и зашто је то и са приволом нас, који смо сигурно добри Хрвати пак кад би били п само добри Хрватн тако. Ово увјерење о потреби народног јединства (ја не говорим хрватско-српскога, јер би тиме већ помишљао на два народа, него којегод име изговорим или слушам, мислим под њиме увек оба имеиа) није даиас још продрло довољно дубоко у срца циелога