Sovѣti zdravago razuma. Častь 1

і 10 танїе придобитй, обіцу Мрзоеть я презрѣніе заслужити! Ево браѣо моя шае н каквае Гордость , и коису нВзини породни слѢдованя: Свакь мо* же ласно разсудити, колики немирь н ємуш,енїе ова Сшрасшь узрокуе, и коликое велика пошреба одь нВ се чуваши, навла* сшито у Младости, кадь она найвише люби свирепсгпвовапш. Но и опешь подруги путь опомиаѣмь, и яко свакоме гірепоручуемь , да неваля врло ласно, неке внѣшне Знаке за Гордость узимати , може ко, управь тѣло и главу држеѣи ходиши, великолѣпно одѣнутъ у злату сяти, и нимало горделивъ бити; ако само друге не презнре и неуниіцожава;■ на противъ, може други погрблѣнь и савъ измрляшь, пунь високстумїя и холости бпти: Ово валя добро назначиши, да потаена Гордость найвише виче на явну. Смиреніе, кое чакь до худости досеже, и само а Худость. Свакомь присшойну Честь показуюѣи; шо исто» (но не внше нити преко мѣре) одь други зактевапш, не само нїе злоба, но добродѣтель. ГІре савршенога познансшва невалн судшпи, нити іуо о комь потврждаваши, нити