Sovѣti zdravago razuma. Častь 1

Ш мнели мое еьпрнобіцавати, и іцосамь добро и паметно одь други чуо и научїо, други ма казиваши. У свакомЪ Народу и Обиаесшву мора бигпи свакога Занаша и Званія люди, и меѣу свима нима потребно з крепко СоошвѢшствованіе и Слога; и нїе право едань другомъ да рекне ши ниси одь потребе. Саде какоємо повише рекли; Човекь нїе само плотски, него и слсвеєни- зато кадь су потребни толики Запаши и Изобретенїя за тѣлесну потребу- достойно з и праведно дасе имаде кои Занать и за Словесность нашу: и шолико в еишє тога потреба колико чрезь само ХТреимушество Разума и Словесности, чловекь превозходи ева остала животна, дакле кадь толики други стараюсе и раде за мое различне Пошребе, едаи стое на Оружію за мою Спокойность, други Землю ору дамк Хлеба даду есши ; Едни ме одеваю и обуваю, а други ми доносе изь далеки Вилаета свакояке потребне ствари; право в да и я сь моимь занатомь ш,о за ни урадимь- да іц» саставимь и напишемь іцоїіе потребно и полезно биши за нїову благороднїю Часть себе сиречь за Срце, Словесность и Разумъ ; ово & мои Занять » Ево комїе дао •власть!