Sovѣti zdravago razuma. Častь 1

7о селу памешнїесу одь взсб ! оне еве знаду в-©# мене родїо; пакьоѣеше давамь я кажемь ко в Мелхиседека родїо; браво! браво! Оче Муждало , повикну сви околостоеѣи; а Ѳеологисе врапте одь кудь су и дошли, и псзнаду искусствомъ, да вїе чигпавь посао сь людма одь друте Сфеое у Дишпуть пуш;атисе» Л кадь ши мой Ягумань йоіць упази какву я книжицу у руку држимь , сь гражданскимъ словамъ; кажеми безъ Обиновенїя, и као сь Трипода, да акосе я таки книга не окаыимь, дану и то мало ш,о имамь пеметн изнграти : не видншли ( велими) да а у ньои полакь латински слова, и да ѳ свака Книга подъ АнаѢемомь > коя едно едино. Словце ланшнско у себи имаде: каже, да одь кадсу такове книге на свегаь произишле да су люди почели спуже естн: айме црнь вамь образъ (подьвикнеф) могаше Светь, иоіць кою сгпошину година посшаяти, да му ви стакимь кнвгама хака недоѣосгае! Сада видишь Сарафиме мой, да Игумань чрногораць нїе у свему криво имао і заіцо да Магаре познае Плеву; да дуга н'іе качни Обручь, и да з шарена; ко може гпоме противоречили? алисе све то не зове ми~