Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

148

наше узајамне душманске омразе. Али Београдска Трговачка Омладина срећна је што не лута ниуколико, већ сву своју снагу и време упућује корисним правцем и греди путем здрава и усталачка рада, путем несумњиве cpehe и напретка свога и свога народа. И то је она омладина, која пре десетину година не беше предмет ничије пажње, а откако се удружмла, она је постала виђена, снажна и напредна, постала је потпуно достојан потомак својих поште достојних предака, а нарочито оних славних предака браће Дубровчана, који некада беху први међу првим народима, који беху човечанству углед културности и напредности, па дрмаху трговином целог Балканског тропоља”. И данас, у дубокој старости и далеко ван отаџбине, Чедомиљ Мијатовић мисли на Београдску Трговачку Омладину, коју искрено воли и којој је поклонио добар део своје јавне делатности. За Београдску Трговачку Омладину радио је из убеђења да користи општој ствари, радио је са жељом да се српски трговачки сталеж културно и духовно унапреди, да српска трговина добије опремне и добре руке, у којима ће увек и сигурно ићи напред. Чедомиљ Мијатовић спада у ред оних људи који цене културну мисију српског трговачког сталежа и желе да овоме помогну у свакој прилици. Чедомиљ Мијатовић је рођен у Београду 6 октобра 1842. Његови су старином из Маћедоније, из околине Прилепа. Отуда су побегли у Орем ,и настанили се у Јаоку. Један од стричева Чедомиља Мијатовића, Паја Мијатовић, водио је још 1853 у Јаску трговину, која је постојала све до 1904 г. Трговачка кућа Мијатовића је врло угледна и чувена у околини. Кад год је било тешкоћа у селу Мијатовићи су помагали народ. У Јаску је рођен отац Чедомиља Мијатовића, који је био професор у Крагујевачкој гимназији, а затим до смрти професор у Београду. Свршивши основну школу, гимназију и лицеј у Београду Чедомиљ Мијатовић је отишао као државни питомац у Минхен да студира политичкоекономске науке. На студијама је провео време 1862-65 и то у Минхену, Лајпцигу и Цириху. По свршетку студија прво је добио за суплента гимназије у Београду (1865) г., а 1866 за редовног професора Велике школе. Дуже времена је провео на положају начелника Министарства. финаноија, и као одличног стручњака финансија Цукић га је . послао на залад да изучава банкарство. Мијатовић је први пут постао Министар финансија 1873 године. Затим је био Министар иностраних дела и народне привреде, државни саветник, главни делегат при закључењу мира са Бугарима (1885 г.), дуже времена краљевски посланик у Лоидону, а неко време и у Цариграду. Као министар финан-

сија крајем 1882 израдио је пројекат за оснивање прве српске новчаничне установе Народне банке. Народна скупштина је овај пројекат усвојила и тако је створена Привилегована народна банка Краљевине Србије (6 јануара 1883 г.). Био је претседник Академије наука (1889), а од 1903 стално живи у Лондону. Чедомиљ Мијатовић је плодан писац историјских приповедака- Превео је са енглеског Беклову »Историју цивилизације у Енрлеској». Студију о старој српској трговини објазио је 1864 у »Вили». Његове радове објављивало је Српско учено друштво (доцнија Академија наука), Чупићева задужбина и Југословенска академија знаности и уметности у Загребу. Супруга Чедомиља Мијатовића, врло културна Енглескиња Елодија (умрла 30 новембра 1908 г. у Лондону), написала је на енглеском историју српског народа и преводила и тумачила наше одабране народне песме. Била је оснивач и чланица Српоког женског друштва.

КОСТА ДР. РИЗНИЋ трговац београдски Коста Др. Ризнић долази у ред заслужних радника Београдоке Трговачке Омладине. Напредних идеја, он је пришао покретачима Београдске Трговачке Омладине још у првим почецима њенога радаУчествовао је активно на свима конференцијама осамдесетих година прошлога столећа и својом сарадњом доприносио да напредује рад на оснивању удружења. Од дана када је основана Београдска Трговачка Омладина Коста Др. Ризнић је активно делао на испуњењу друштвеног програма све до своје смрти. Радио је у свима друштвеним установама. 1881 изабран је за члана првог Управног одбора, а 1882 за подблагајника. За потпретседника Београдске Трговачке Омладине биран је 1883; остао је на томе положају до 1885. У надзорном одбору провео је као члан 1886/8 и 1893/4. У првом школском одбору био је деловођа (1882), а затим члан 1889/1900. У уређивачком одбору био је 1898/1900 и 1903/21. Био је сталан члан испитнога одбора у друштвеној школи. Свуда, на свим дужностима истицао се вољом, приљежношћу и истрајношћу. Својом интелигенцијом знатно је допринео напретку и развитку Београдске Трговачке Омладине и њених установа; волео ју је, о њој најлепше мислио и вазда је потпомагао речју и делом. За почасног члана изабран је на V редовној скупштинм 23 априла 1887 године. л Коста Др. Ризнић родио се у селу Бања, код Аранђеловца, 1859 год. Одмах по свршетку ооновне школе Косту је отац довео у Београд и наместио у трговину, најпре код Михаила С. Начића. После