Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

150

активност у стварању нОвих услова и начина рада у трговини, увозној и извозној, као и у индустрији. Са појавом велике трговачке куће Месаровића и Павловића, једне међу нашим првим увозним трговинама, коју је основао Михаило Павловић у заједници са Костом П. Месаровићем отпочиње савремен начин трговања у овој бранши. У овој великој радњи васпитао се и стручно спремао нови трговачки кадар. Из ове радње изашао је до сада највећи број стручно спремних трговаца у мануфактурној бранши. Кад је 21 децембра 1890 г. озакоњена нова трошаринска тарифа београдске општине, која је јако погађала трговину и привреду престонице, београдски трговци су 26 децембра одржали веће на коме је одлучено да се за 27 јануар 1891 сазове велики

јавни збор свих привредника у престоници ради протеста противу нове општинске трошарине. У овој акцији главну је реч водио Михаило Павловић. Акција је успела, јер је ондашњи претседник Никола П. Пашић уважио све оправдане примедбе у корист земаљске привреде и привредника. Године 1892 Михаило Павловић и Ђорђе Генчић путовали су у Русију ради успостављања веза са тамошњим привредницима и организовања руоке изложбе у Београду. Циљ је био да се између Русије и Србије развију што јаче трговачке везе.

Михаило Павловић је био ватрен поборник за стварање националне радиности. ГБеговом иницијативом створено је друштво за сточии трг, оборе и кланицу, у коме је био претседник и руководитељ свих послова. У Апеловцу до Ниша он је оснивач најпре мале привремене кланице, затим велике кланице и сточних обора у Београду. У српском акционарском друштву за клање и прераду стоке био је први претседник на коме је положају остао све до своје смрти. Учествовао је у стварању исто тако важних национално-привредних установа: Народне банке, Српског трговачког удружења, Српског бродарског друштва, Београдске берзе, Извозне банке и др. Свугде је Михаило Павловић био међу првима. Он је први упутио јавни апел и позвао све привреднике на збор (9 марта 1897) на коме је, као претседник, изнео и доказао велику потребу и привредни значај грађења железница у нашем највећем и најбогатијем округу пожаревачком. (Пожаревац —Дубравица —М. Црнић —Свилајнац —Осипаоница). Правим и чистим родољубљем била је надахнута свака његова јавна акција и испуњен сав живот његов. Дуго година био је народни посланик (1882/3 и 1894/6). За Скупштину 1894/6 г. био је изабран на три места (у Београду, Ваљеву и у срезу Јасеничком). У Народној окупштини, која је заседавала у Нишу, биран је за потпретседника. Као народни посланик енергично је покретао привредна питања у Народној скупштини и био стално биран у финансијски одбор. Приликом претреса у Скупштини „Карлсбадског аранжмана” (конверзија државних дугова приликом установљења Управе државних монопола) Михаило Павловић је свој глас условио установљењем стручног финансијског савета који ће Министру финансија давати мишљења по свима финансијоким питањима. Предлог је био усвојен. У истом заседању он је предложио и Народна скупштина је усвојила да ђаци државних трговачких школа имају право, као и ђаци свих просветних школа, да служе војску по окраћеном року од једне године. Приликом забране увоза наших свиња у АустроУгарску 1896 живо је интервенисао код владе за предузимање хитних мера. Као родољуб и националиста узимао је учешћа у сваком националном раду. 18 фебруара 1894 одговорио је на генденциозни чланак енглеског листа „Стандард”, у којем је Србија названа леглом чемера, који нарушава мир и спокојство Европе и тражи да се она подели између Аустро-Угарске, Румуније и Бугарске. Рођен у срцу Шумадије, у Божурњи, он је имао у себи све расне особине Шумадинца: отворен, чврст и борбен карактер, душом благ и питом, према невољним и беднима милостив и племенит.

МИХАИЛО ПАВЛОВИЋ