Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

161

вом, удовом Николе Радојковића, трговца и великог добротвора српске трговинске просвете, оснивача Академије српске трговине. Својим дугим, марљивим и истрајним радом у великим трговачким пословима стекао је знатну имовину. Своју тековину хтео је да стави у службу културног и привредног напретка свога народа. Тако је још 1922 учинио распоред са својом имовином, коју је завештао Београдској Трговачкој Омладини, Академији наука, шабачкој основној школи за фонд сиромашних ученика и другим хуманим и просветним удружењима. Београдској Трговачкој Омладини завештао је велику палату у Београду на Теразијама, која прелази у својину Београдске Трговачке Омладине после смрти његове супруге Лепосаве. Из прихода овог имања Београдска Трговачка Омладина има да образује фонд под именом „Фонд Јоце Ж. Јовановића-Шапчанина“ и да приход фонда употребљује у духу мисли племенитог завештаоца изражених у његовој последњој вољи. Преминуо је 26 децембра 1922.

ВАНЂЕЛ ТОМА трговац београдски Ванђел Тома је стари београдски трговац. У Београд из места рођења из Јужне Маћедоније дошао је 1864 и овде остао до смрти. Био је врло способан и окретан трговац, честит, исправан грађанин. За време свог агилног трговачког рада стекао је знатну имовину. И све ово, на самртноме часу, оставио на просветне и хумане циљеве. За извршиоца свога тестамента и универзалног наследника одредио је Српско трговачко удружење у Београду, које је од овога образовало фонд под његовим именом. По његовој тестаменталној наредби осам десетина прихода од његова завештања великог имања некада хотел „Булевар“, сада хотел „Опера“ има се трошити на школовање и на потпуно издржавање и образовање младића српске и грчке народности из Старе Србије и Маћедоније у правцу трговачком, занатлијском и индустријском. Да би одговорило жељи племенитог Ванђела Томе Српско трговачко удружење споразумело се са Беогр. Трг. Омладином, да поред тога што оно води бригу о животу, раду и спремању за свој позив као и извођењу на пут ових младића, питомаца фонда Ванђела Томе, који дођу у Београд, Београдска Трговачка Омладина школује у својој школи, снабдева свим школским потребама и лечи у својој болници ове младиће. На име тога Српско трговачко удружење плаћа Београдској Трговачкој Омладини из прихода фонда Ванђела Томе сваке године одговарајућу суму. Али, како he сума коју ће Београдска Трговачка Омладина временом примити за овај циљ достићи и прећи висину улога

члана великог добротвора, то је Управни одбор на седници од 13 априла 1924 одлучио да се XXXVI редовној скупштини 20 априла 1924 предложи, да ова уврсти Ванђела Тому за великог добротвора Београдске Трговачке Омладине. Скупштина је овај предлог једногласно усвојила. Питомаца фонда Ванђела Томе ученика у школи Београдске Трговачке Омладине било је: 1926/7 шк. г. 29; 1927/8 шк. г. 59; 1928/9 шк. г. 69. Београдска Трговачка Омладина примила је за њих од Српског трговачког удружења 1927 год. 60.000 динара, 1928 г. 120.000 дин., 1929 и 1930 по 144.000 динара. Поред Осталих завештања Ванђел Тома је тестаментом одредио 14.000 за подизање споменика у Београду, којим би се овековечио знаменити историски догађај на Чукур-чесми (бомбардовање Турака из Београдске тврђаве на дан Св. Тројице 3 јуна 1862). Преминуо је 1906 год. у Београду.

ЛУКА ЋЕЛОВИЋ-ТРЕБИЊАЦ трговац београдски Лука Ћеловић је рођен на Лучин-дан 18 октобра 1854 у селу Придворици, до Требиња, Основну је школу почео у Требињу, па затим продужио у Бањој Луци и завршио у Брчком. Још као дечак истицао се бунтовним темпераментом због чега је запао у очи турским властима, па је најзад 1872 морао да пребегне у Србију. У Београду је у то време на Сави била читава колонија Босанаца и Херцеговаца (Крсмановићи, Параноси, Kopah, Провиђало и др.), који су на велико водили трговину и држали велике магазе са кожама, вуном, лојем, воском, житом итд. Луку Ћеловића у Београду је прихватио његов кум архимандрит Нићифор Дучић, такође Херцеговац, и наместио га за шегрта у трговину Радосављевића и Игњатијевића, у то доба најбољу и најчувенију галантеријско-терзијску радњу у Београду. Али, када ускоро (1875) поче устанак у Босни и Херцеговини, Лука Ћеловић напусти посао и међу првима ступи у редове добровољаца. Тако се борио за ослобођење све до свршетка устанка учествујући у борбама код Љубиња, Стоца, Утове и др. У овим је борбама и рањен. По свршетку устанка Лука Ћеловић се врати у Београд, но одмах затим наиђе српско-турски рат и он понова ступи као добровољац у коњицу, те издржа оба рата (1876 и 1877/8). По свршетку рата радио је једно извесно време код Крсмановића и Параноса, који беху највећи трговци шљивама, житом и свом осталом храном. Нешто од своје уштеђевине, а нешто потпомогнут од својих господара, Лука Ћеловић отпочне 1880 самостално да тргује земаљским производима. У послу је веома брзо показао лепе успехе. У јесен 1882 основана је Београдска задруга