Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

217

врло проређених омладинаца. У доба окупације непријатељ је упропастио сав школски намештај и архиву и г-ну Беловићу је остало да иза рата уложи огроман труд да се администрација обнови и школа оживи. Свестан своје дужности г. Беловић је прикупио око себе заостале омладинце и не жалећи личних напора, а уз свесрдну помоћ тадашњег хонорарног чиновника школе г. Живадина Љ. Весића, постигао је успех брзо и у толикој мери, да је школа већ 1919 године обновила рад. Због овакве преданости послу г. Беловић је изабран .за почасног члана Београдске Трговачке Омладине. Због тога што је Београд после рата почео нагло расти број ученика школе Београдске Трговачке Омладине несразмерно се увеличао према броју предратних ђака. Са школом, која је имала до 2.000 ученика расејаних у више школских зграда у Београду, није било нимало лако управљати и поред драгоцене помоћи чланова Школског одбора, којом сваки управник школе располаже. Са великим бројем и великим тешкоћама храбро се понео и нови управник школе т. Александар Ђокић, трговац. Г. Ђокић био је раније помоћник г-ну Беловићу, а пре овога члан школског одбора (1906 до 1910) и пословођа школе (1910 —1911). Као управник школе г. Ђокић продужио је напоре г. Беловића. Дурашан и бдан повереном му послу и указаној му почасти, он је у времену које је било још врло мучно и неискристалисано радио неуморно да већ завидан ниво школе попне на још већу висину. За све време његовог управљања школа је стално напредовала, због чега је Трговачка Омладина на својој редовној скупштини изабрала г. Ђокића за свог почасног члана. Са даљим бројним рашћењем Београда растао је и број ученика школе Београдске Трговачке Омладине. За време садашњег управника школе г. Недељка Савића тај је број до пре годину дана прелазио цифру од 2.000 ученика, па је сад, највише због привредне кризе и због тешкоћа што се и даље неке радње доцкан затварају, или се помоћници у затвореним радњама принудно дуго увече задржавају, почео да опада. Противу ове несавесне и одавно уврежене навике чинили су управник школе, школски одбор и целокупна управа Београдске Трговачке Омладине претставке и код власти, и код трговаца, али зло није ни до данас искорењено. Ну школа се ипак, упркос свему, не само одржава, већ и даље напредује, тако да данас она у Београдској Трговачкој Омладини претставља најдрагоценију и најбоље уређену творевину, чији је опстанак осигуран за сву будућност. Као и претходници г. Савић је био на разним дужностима у Школи Београдске Трговачке Омладине. По свршетку школе и отслужењу кадра иза-

бран је 1911 год. за помоћника пословође школског одбора. У том је звању провео време до 1920 год., па је у 1921 год. изабран за помоћника Управника. За Управника изабран је 1924 год. на којој се дужшости и данас налази. Као пословођа, потпомогнут радом свог помоћника, сада већ почившег Светислава Ђорђевића, г. Савић створио је могућност да се школа премести из тескобне основне школе на дунавском крају у удобну и хигијенску зграду Друге мушке гимназије. Како је број ученика стално растао доцније су

поједими разреди распоређени по зградама Трговачке академије и Треће мушке гимназије, где су и данас. На конгресу у Новом Саду 1928 год. поднео је г. Савић још један реферат о стању наставе, те му је том приликом стављено у дужност да испита могућност превођења наставе са недељно-празничких на вечерње свакодневне часове, ствар са којом су због радног времена до данас сви покушаји остали узалудни. Г. Савић је још организовао и Екскурсиони фонд Школе Београдске Трговачке Омладине. Као вишегодишњи члан савета за професионалну наставу у Министарству трговине и индустрије својим радом учинио је великих услуга Беогр. Трг. Омладини и Савезу трговачких омладина.

НедељКо К. Савић