Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

241

очувао је све до сад. Овај славни новинар својом ерудицијом, својим одличним суђењем, отменим тоном и ванредним стилом подигао je углед „Трговинског гласника” на висину једног од најбољих листова не само у нашој земљи, него и међу Јужним Словенима уопште. Манифестом Њ. В. Краља, од 6 јануара 1929 г., створен је нов политички поредак у нашој земљи. Њ. Величанство учинило је крај једном времену за којим се није имало зашта зажалити. Партијскополитичке распре, проткане рђавом администрацијом, довеле су биле у питање целину државе и основе поретка у њој. Привредни свет примио је ново стање као озбиљан покушај да се преброди тешка државна криза и одао признање за одличне намере и велику одговорност, коју су носиоци новог стања примили на себе. И са своје стране, добром вољом, искуством и средствима био је увек готов да помогне консолидовању новог поретка за одржање државне целине. „Трговински гласник” и у овом добу био је тумач осећања и схватања привредног света. Он је стално тежио, да помогне и олакша да се изведу и правилно примене идеје Њ. В. Краља. Са своје стране није учинио ништа, што би могло омести ново стање у напорима за регенерацијом земље, напротлв увек и у свакој прилици помогао је колико је могао и умео. Он је нарочиту пажњу посвстио бригама о подизању, развијању и реорганизацији наше привреде. Напоре новог поретка и у том правцу он је усрдно помагао. Гледиште листа било је увек, а и сада је, да су сређени економски односи база доброг политичког поретка. Стога је напоре владе о организовању земљорадничког кредита, контроли извоза, поправљању и побољшању трговинских веза са иностранством, усавршавању и развијању саобраћаја и свих законодавних мера донетих у правцу привредног побољшања, помагао и залагао се за њих. Исто тако ломагао је надлежне факторе, у свакој прилици, кад је требало изменити и уклонити препреке развитку радиности и промета уопште. Лист је пратио и економију света, старао се да дадне потстрека и примера за рад код нас; а расправљајући наша саобраћајна, трговинска и индустријска питања желео да помогне истраживању путева, којима треба упутити народну радиност стварању једног државног привредног плана, који би дао снаге и полета народној привреди. Наша земља била је оптерећена разноликим законодавствима. Трагови прошлости кочили су њен истински напредак. Стога је лист у свакој прилици поздравио изЈедначење законодавства као моћну полугу за духовно јединство и као велики успех што су уклоњене бране њеном привредном и политичком консолидовању.

Питања политичка и питања духовног живота нису занемарена ни у овом периоду политичког живота. Нову административну организацију земље, поделу на бановине, и кроз југословенство изражене тежње за духовним јединством Југословена, „Трговински гласник” је схватио као једино правилан и једино добар пут за бољу будућност наше земље и нашег народа. Исто тако и напоре за бољу организацију државне администрације. Добра администрација основ је правилној функцији државе, а јачање једног националног осећања најсигурнији стуб њене снаге и њене чврстине. Стога су југословенство, као асимилациони, а не разорни, принцип, и бановине као деконцентрација власти, две велике политичко-моралне тековине данашњице. Питања национална и спољно политичка праћена су са свом дужном пажњом и озбиљношћу једног угледног престоничког листа. Брањени су интереси нашег народа и наше државе одмерено, озбиљно и енергично. У том погледу „Трговински гласник” је остао у светлим традицијама из најбољих својих дана. „Трговински гласник” је уопште познавањем људи и ствари, сигурношћу суђења и објективношћу у расправљању, чувајући репутацију озбиљног и непристрасног листа, помогао напоре Њ. Величанства и новог доба, да се земља преуреди и консолидује. Историјат оснивања. 0 покретању „Трговинског гласника” мислило се скоро једновремено када и о оснивању Београдске Трговачке Омладине. Још за време припрема за оснивање Омладине, као и у првим данима њеног живота, најпре међу покретачима, а затим у привременој и доцније у сталној управи, увидела се потреба јавног органа, у коме би се шириле идеје Београдске Трговачке Омладине, тумачио њен циљ и програм. Идејни покретачи „Трговинског гласника” су исти људи, који су основали Београдску Трговачку Омладину. Тако је Милорад П. Николић, трговац и члан Управног одбора Београдске Трговачке Омладине, упутио 1882 год. управи писмени предлог о покретању друштвеног листа. У своме предлогу, он је навео да ће се издавањем листа „углед дружине подићи на много већи ступањ, него што је то досада било”. С његовим предлогом били су сви одушевљени. Али због великих послова Омладине (она је тада организовала читаоницу, књижницу, врбовала чланове, мењала правила итд.), решење по гоме предлогу се стално одлагало. Доцније, 15 јуна 1885 год., учињен је Београдској Трговачкој Омладини предлог о оснивању листа од стране професора Државне трговачке академије у Београду Јована Томића. Он је упутио Омладини писмо којим извештава да je намеран да