Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

266

Моје је било да ово напишем, а Ваше је да сад пресудите: да ли ово, како је већ написано, заслужује, да га штампате у цењеном «Трговинском гласнику», или не. Ласкам себи, да овога последњег неће бити. У нади, да ће и овај чланак успешно моћи решити једно питање, као што то и прошле године беше случај с једним чланком (поводом покушаја, да се на нашој В. Школи оснује пољопривредни одсек), сматрам за пријатну дужност, да Вам и овом приликом искажем своју искрену захвалност на гостопримству, које сте ми пређе указали, а које ми, уверен сам, ни сада нећете ускратити. Шаљући Вам из даљине српско поздравље, остајем и од сад као и до сад. Ваш искрени поштовалац Halle а. S. Милан Влајинац, 9-22-VII 1902. канд. агрон. Београд, 9 јула 1902 год. Београдској Трговачкој Омладини (У ред врло важних, животних Иитања по српско племе, на првом је месту и т.зв. босанско питање. Литература западних народа о том предмету врло је богата. Но она има нарочито обележје и смерове: сва та дела што описују Херцег-Босну јесу по поруџбини Земаљске владе у Сарајеву. Asboth, G. Renner, Hornes u. Schweiger, затим Charmes Capus, Knell, Avelot, La Neziere и многи, и ако су им списи богати материјалом и сликама, труде се да обиђу оне одлике и знаке, факта и податке, који тим земљама дају српски карактер. Са великим жаљењем мора се поменути да туђи народи имају куд и камо боља дела о Босни и Херцеговини, него ми, којих се ове српске стране непосредно и тичу. У последње време нарочиту пажњу обраћа на себе дело А. Харузина «Босна и Херцеговина». Оно је за нас у толико значајније што није писано по Калајевој поруџбини, што, дакле, износи о земљи и народу, о стању трговине, заната итд. и стоји са свим на гледишту, које ми и са политичких и националних разлога морамо одобравати. Дело Харузиново је досад најбоље дело о Босни и Херцеговини. Оно даје могућности читаоцу да се упозна са окупираним земљама, са народом, његовом производњом, привредом, трговином, политичким, економским и верским приликама. Није потребно набрајати све његове добре стране; а потреба за превод тог дела сама се собом намеће. «Извјестија императорској академији наук», том VII књ. I 1902 год. доносеиз пера П. Ровинског читаву расправу о Харузиновој књизи и препоручују је свима слојевима друштва. Потписати превео је пом. дело «Босна и Херцеговина« и припремио га је за штампу. Сматрајући «Трговински гласник» као лист који стоји на висини свог позива, потписати се обраћа тргов. омладини с питањем: били она била вољна да дело »Босна и Херцеговина» штампа у свом листу и под каквим условима, а преводилац би задржао слог и одштампавао оно што је у листу изашло у засебну књигу. Дело би у српском преводу изнело 15 до 18 штампаних табака. Молећи трг. омладину да по овом предмету донесе своју одлуку остаје са особитим поштовањем. Мил. Павловић професор гимн. Кр. Александра I Светогорска ул. бр. 47

Београд, 29-Ш-19О2 г. Господину Михаилу Ђурићу, уреднику „Трговинског Гласника” Господине, Трговачки гласник, кога сте ви директор, продужава да доноси чланке «поводом реформа женског одела», који су нелојални, с тога по налогу Њ. В. Краља враћам вам данашњи Трговачки гласник и молим вас да престанете шиљати исти у Двор. Први ађутант Краљев ђенерал Лаз. Петровић Београд, 10 децембра 1904 г. Љубазни господине Ђурићу, Прочитао сам пажљиво оба рукописа. i Треба ли Саву регулисати насипима?? —■ од пок. Виловског, може имати извесног интереса за читаоце и људе из Србије, колико да их учини пажљивим на опасности, ако се доиста Сава буде с оне стране насипима регулисавала. Међутим тај сам чланак најмање о Сави говори. Девет десетина рукописа говори о регулисању Тисе и Дунава, и о ономе, што је он пок. Виловски oi томе писао и предсказивао, и што се на Тиси и Дунаву од проваљених насипа и испунило. После свега тога на самом крају, прави закључак: да Саву тако не треба регулисати, јер ће исте последице битм и за Срем и за Србију. По томе не би морало доћи на прво место, али на друго може. Сину пишчевом доликује што са толиком љубави го■ . ■-■■.?■■ вори о раду свог оца; али сам је чланак оно што рекох: понављање његових ранијих радова и извода из њих. П «Француска за време треће републике» Тенденциозан је спис, намењен за саму Француску, да се изнесе како је она под царством Наполеона Ш (до 1870) заостала, и како је од тад за ових 30 година, под републиком напредовала. Све је сам костур од цифара, по струци финансиској, економској, привредној; железничкој, индустријској, поштанској, телеграфској; о спољној и унутрашњој трговини итд. Занимљиво јесте, али за људе спремне за то, а мање за ширу публику. Сасвим би поднело за «Економиста», а у «Трговинском гласнику» могло би изићи, или у подлистку или у недељном додатку од 8 страна, ако не би било другог материјала. Свакојако из овог прегледа виде се оне огромне цифре, којима сваке године у финансији и трговини ради ова велика богата земља. Има на разним местима и упоређења са другим државама (Енглеском, Немачком итд.) од којих је у нечем Француска јача а у по нечем слабија. Преводилац је уложио доста труда, и види се да је раДљив дечко. Само је чудо да је он као правник, наишао на ове чисто финансијске и друге сувопарне ствари. Преводио је, свакојако, и ради учења језика. С одличним поштовањем и поздравом Ваш Жив. Живановић