Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

Петар Ил. Ђурковић, бив. трговац из Крушевца, завештао је Крушевачкој Трговачкој Омладини своје имање у Крушевцу и Варварину у вредности од четири стотине хиљада динара. Наум Ћер ми ло, бив. трговац из Ниша, завештао је Нишкој Трговачкој Омладини своје непокретно имање у вредности од пет стотина хиљада динара. Васа Јагазовић, бив. трговац из Новог Сада, завештао је Новосадској Трговачкој Омладини своје непокретно имање у вредности од три стотине хиљада динара. Госпођа Полексена Папатеодоси, супруга поч. Томе Папатеодоси, бив. трговца из Скопља, завештала је Скопљанској ТргОвачкој Омладини своје непокретно имање у вредности од шест стотина педесет хиљада динара. Спира Милошевић, бив. трговац скопљански, завештао је Скопљанској Трговачкој Омладини свој плац за подизање њенога дома. Љуба Павковић, бив. трговац шабачки, завештао је Шабачкој Трговачкој Омладини своје непокретно имање у Шапцу у вредности од пет стотина хиљада динара. Љуба П. Лукић, бив. трговац београдски, својим завештањем од триста хиљада динара основао је при Трговачком фонду у Београду фонд под својим именом, с тим, кад овај фонд достигне суму од пет стотина хиљада динара, да се из његовога прихода помажу пострадали српски трговци, њихове породице и трговачка сиротиња. Свакојако да има још доста светлих имена из трговачког сталежа које је требало поменути. ГБихова је читуља велика. Требало би да наша историска наука располаже добрим монографијама о свакој вароши у Краљевини; онда би се много рељефније истакао утицај трговачког сталежа на ток разноликих покрета код нас, онда би се човек мање оглушио о савест и поменуо све које треба поменути. Колики Је још само број београдских преминулих трговаца који су били сарадници у разним хуманим и културним удружењима, који су новац често врло тешко зарађивали, а на све стране, где треба дати, давали. Знаним и незнаним, поменутим и непоменутим вечита слава и хвала! Да при крају излагања о историји српске трговине и националној, привредној, културно-просветној и хуманој улози српских трговаца напоменемо још да српски трговци нису само у врхове избацивали поједине људе из своје средине, да их они претставе као сталеж. Баш као друштвени ред у целини од давнашње прошлости до данашњице цео трговачки сталеж је код нас носилац националних и моралних стремљења и материјалних прегнућа која задивљују. Због несретне историске судбине

ми смо још и данас изостали у много чему иза Европе, али смо у напорима да је пратимо, да је сустигнемо, сви заједно, цела нација, постигли и огромне резултате. Држава и појединци почињу набављати и искоришћавати сва најсавршенија техничка средства што унапређују културу људску и увећавају народно благостање. Пре кратког времена везан само за Беч, Пешту и Трст, наш трговац јавља се сада на сваком чувенијем, ма како удаљеном, страном тржишту. До пре кратког времена обичан мајстор, многи наш доскорашњи занатлија постао је просвећен и моћан индустријалац. Ма како били љубоморни на напредак Европе и незадовољни сами собом, морамо ипак признати да идемо напред. И то сви, скупа. За напредак и промењен свет некадашње Римске империје Тертулијан (160 —240 после Христа) вели: „Свет је постајао сваким даном све културнији и богатији; свуд путеви, свуда трговина; негдашње су пустиње претворене у весела газдинства; оре се тамо где је било шума, сеје тамо где је било песка; суше се баре; данас има више вароши но што је некад било кућа“. Не бисмо ли ми могли рећи исто то за један век рада и препорода наше земље. Васкрсли Карађорђе и Милош, пушколеј Тома Морињанин и богати бродовласник Капетан Миша не би се постидели унука и праунука. Свако је колено у нашем народу и сваки ред часно и савесно одиграо своју улогу. Људи из XIX века, све до 1878 год., имали су улогу да гиНу у борби за националну независност. Генерације иза ових имале су за дужност да одбране и учврсте стечене тековине, да понесу нашу земљу напретку у коме је била Европа. Најновије генерације имале су костима да омеђе границе уједињене простране отаџбине. Садашњост садашњима намеће у дужност напоран и свестран рад на консолидацији државе, рад на напретку економском и духовном. У свима историским периодима трговци су часно испуњавали своју дужност. Отпасивали кецеље и припасивали силаве и фишеклије кад се борило за независност, гинули су у масама свуда где су кости нашег народа засејане. У миру су радили стрпљиво и енергично, односећи у гроб скрштене руке и праведна дела своја. Било их је свуда где их је требало бити. У најстаријој просветној установи у Београду, у Београдској читаоници, трговци и занатлије били су у великом броју чланови и приложници Капетан Миша био је не само велики добротвор Београдске читаонице већ дуго година и н.ен претседник; угледни њени чланови били су Јефта Павловић и Риста Попадић, трговци. У Београдској грађанској касини видну улогу у управи имали су Тодор Мијаиловић, Милорад М. Павловић, Риста Попадић, Владислав Чортановић, Давид Симић, Јанаћ Сакеларидес, трговци. У соколском