Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

В. Краљ је завршио ускликом „Живела Београдска Трговачка Омладина" што су сви присутни прихватили. После ове свечаности настала су честитања, која су примана до осам часова увече. Увече је у башти код „Вајфертовца" приређен велики концерт целокупне музике краљеве гарде под управом капелника г. Ст. Биничког. Други дан прославе је обављен са ђацима. Поворка ђака прошла је око 7 часова кроз варош са музиком краљеве гарде и претставништвлм Омладине на челу. Тако се отишло на станицу, а одатле возом за Кијево, где је приређен ручак. На ручку су говорили: претседник Спасоје Ранковић, претседник Привредног оделења Тодор Мијајловић, потпретседник удружења Драг. Ж. Гавриловић, Милан А. Павловић, Јоца Ж. Јовановић, Никола С. Радовановић, управник Трговачке школе, Јосиф Ковачевић, професор, Никола Димитријевић, ученик I разреда Вишег курса школе Београдске Трговачке Омладине, Коста Др. Ризнић, Љуба Стевановић, ЛАихаило Кандић, члан управног одбора, Урош Благојевић, наставник школе. Увече, приликом повратка у Београд приређене су велике и одушевљене манифестације Њ. В. Краљу, Краљевском Дому, Београдској Трговачкој Омладини и њеним добротворима. Тако је скромно, али са завидним признањем, обављена прослава 25-годишњице постанка и рада Београдске Трговачке Омладине. Обнова рада после светског рата За време великог светског рата престао је и рад Београдске Трговачке Омладине. Али рад је престао само у извесним гранама, пошто је тога момента сконцентрисан у оној најважнијој у одбрани Отаџбине. Васпитање у националном и патриотском духу кроз пуне три и по деценије одвело је на браник Краља и Отаџбине пожртвоване ратнике и храбре борце. И они су се борили без замора, без предаха, свесни да служе великим- националним идеалима. Многи су у тој борби и пали. Бруталност непријатељске окупације није мимоишла ни Београдску Трговачку Омладину. Сматрана за еминентно националну организацију, она је међу првима стајала на удару непријатељу. Духовна страна омладине, међутим, и у овим тешким данима остала је нетакнута, Непријатељ је могао само материјално да је уништи, да упропасти архиву, библиотеку, читаоницу, администрацију и домове. Одмах по рату претставници Омладине се нађоше на окупу. Из основе је требало спровести ор-

ганизацију удружења. Први рад се вршио у низу седница на којима се споразумевало о поновном изграђивању организационе основице. Прва седница је одржана 25 октобра 1918 г. Овој су седници присуствовали: претседник удружења г. Марко Вулетић, претседник Надзорног одбора г. Гаврило Р. Раденковић, претседник Школског одбора и Управник школе г. Никола М. Беловић, потпретседник Привредног одбора г. Јоца Ж. Јовановић-Шапчанин, чланови Надзорног одбора Михајло С. Кандић и Гаврило Ж. Радошевић, члан Привредног одбора Никола С. Радовановић и члан Школског одбора г. Милоје Ж. Радошевић. На овој седници одато је признање српској војсци и пошта свима палима у рату, па је одлучено да претставници 0младине узму учешћа у дочеку Њ. Кр. Вис, Престолонаследника и Врховнога Команданта. Претседник Марко Вулетић обавестио је чланове о тешкоћама живота под непријатељем, о великим материјалним штетама које су нанете удружењу. Присутни чланови, обавештени о напорима г. Марка Вулетића да очува имовину и архиву Омладине доводећи често и свој живот у питање, јер је непријатељ Омладину сматрао националном установом, одали су М. Вулетићу дужно признање. Повремене седнице на којима се споразумевало о обнови рада настављене су све до 16 марта 1919 год. На седници тога дана одлучено је да се приступи организацији удружења и да се поново покрене друштвени лист „Трговински гласник”. Пошто је цео припремни посао завршен, 2 маја 1920 одржана је ХХХШ редовна скупштина, после које је отпочео нормалан рад у свима отсецима Београдске Трговачке Омладине. Рад у проширеној и уједињеној Отаџбини настављен је са новим полетом; циљеви су саображени новим приликама и потребама, улога Београдске Трговачке Омладине добила је већи и шири значај. ❖ Завршујући овај летимични преглед педесетогодишњег развитка Београдске Трговачке Омлађ дине, наша је света дужност да на овоме месту, пре него што пређемо на конкретно излагање рада и постигнутих успеха удружења, наведемо све оне чланове, борце и посленике Омладине —■ за које смо успели да прикупимо податке који су своје животе дали за Отаџбину у великим ратовима за народно ослобођење и уједињење 1912—1918 год. Имена тих светлих жртава, које чине част Отаџбини и Народу из кога су потекле, као и удружењу Београдске Трговачке Омладине чији су биле чланови, доносимо на наредних неколико страна: