Spomenica Beogradske trgovačke omladine 1880-1930

87

спољне, моралне и материјалне обвезе према својим члановима, друштву и Отаџбини извршивала ј.е увек на основи правила. У Београдској Трговачкој Омладини правила су се строго поштовала и правилно примењивала. И само захваљујући ревносном чувању правила, подвргавању и подешавању њима свих радња друштвених, у чему су се одликовале све друштвене управе од почетка до данас, могле су се савладати многе тешкоће и удаљити многе опасне струје. А свега тога је било у нашој променљивој и бурној средини за ових педесет година. Београдска Трговачка Омладина је увек била срећна од почетка у својим свесним и искрено оданим вођама и управљачима и у својим бројним редовима чланова. У њеној средини није било никада услова каквој посебној и личној струји. Чврсто духом припијене уз своју Београдску Трговачку Омладину све су досадашње генерације њене гледале у њу најидеалније и са највећом ревношћу бдиле су над сваким њеним дахом и покретом чувајући увек високо издигнути стег: „Свестан рад води напретку”. Честе измене, допуне и промене правила показују, да је Београдска Трговачка Омладина била у сталном напретку и развитку, да је примала на се све нове и нове задаће у своме раду и да се је у свему прилагођавала напредном духу времена и прилика. ПРВА ПРАВИЛА УДРУЖЕЊА Б. Т. О. усвојена на ванредној скупштини од 23 децембра 1881 г. у Београдској општинској сали Чл. 1. Друштву је име Београдска Трговачка Омладина. Чл. 2. Циљ је Друштва: 1) оснивање болнице; 2) потпомагање својих чланова; 3) оснивање читаонице и књижнице. Чл. 3. Болница се има основати од дана одобрења ових правила по истеку једне године, а по могућству и пре. Читаоница са књижницом основаће се за тридесет дана. Потпомагање почеће такође по истеку једне године дана. Чл. 4. Права на лечење и потпомагање имају само редовни чланови, по уплати шест-месечног улога, и оваки онај, који испуни обавезе према члану 16 ових Правила. Чл. 5. Друштво he имати: редовних, потпомажућих и почасних чланова. а) редовни члан друштва може бити сваки трговачки помоћник, писар и ученик без обзира на веру и народност. б) потпомажући члан може бити сваки грађанин. Чл. 6. Да би се замисао друштва остварити могла нужно је 40 редовних чланова. Чл. 7. Друштвена средства: 1) уписивање и месечни улози редовних чланова; 2) улози потпомажућих чланова; 3) дохотци од забава приређених у корист друштва; и 4) од појединих добротвора, добивених прилога и поклона. Чл. 8. Уписница је редовних чланова четири динара. Потпомажући чланови плаћају 12 динара годишње, у полугодишњим уплатама унапред. Чл. 9. Улози од два динара, редовних чланова имају се платити од I—s сваког месеца унапред. Који то пропусти учинити, плаћаће за сваки идући дан по 10 пара динарских накнаде; не плати ли за цео месец дана свој улог, у току тога месеца, у случају болести губи право по чл. 4 ових правила, а идућег месеца примиће се само ако је здрав и платиће четири динара за поновљени упис. ПРВИ ДЕО Чл. 10. Сваки редован члан, чија је болест друштвеним лекаром доказана ужива право по члану 4 ових правила. Чл. 11. Ма у ком случају болести, друштво је дужно лечити онога, који право на лечење има, онако како болесник захтева: или у друштвеном болничком стану, или да сам лично лекару иде и медецине (лекове) по рецепту друштвеног лекара добавља. Чл. 12. Лечење болесног члана ограничава се на време од два месеца. Но управном одбору даје се право да га може по потреби још за 30 дана продужити. Чл. 13. Ако се болесник неби излечио за време одређено чланом 12, онда ће га управни одбор, у споразуму са друштвеним лекаром, отправити његовим родитељима о трошку друштвеном, Но ако болесник нема родитеља, онда га предаје Београдској државној болници на даље лечење. Захте ли, пак, болесник: да се из Београдске државне болнице отправи болници за варош, варошицу или срез одакле је, управни одбор ће га тамо отправити о трошку друштвеном. Чл. 14. Друштво ће имати свога лекара и само ће њему поверавати лечење својих чланова. На захтев болесника и препоруку■ друштвеног лекара, дужан је управни одбор још једног лекара у помоћ призвати. Чл. 15. У случају смрти којега члана, дужно је друштво за укоп бринути се и овај обавити; задржава, пак, себи право, да од имућних родитеља и сродника им, тражи накнаду за учињен трошак око укопа.