Spomenica pedesetogodišnjice Nevesinjskog ustanka 1875-1925

72

сад, наше је данас само да се бранимо, будите спремни на то, за по часа полазимо на позиције.

Видићемо како се Черњајев љуто преварио.

У 8 часова ујутру већ је цео штаб био у шуми на висовима, северно од Алексинца, а западно од Шутовца. (Ти су висови крајни огранци Јуковице планине и пружају се од Делиграда до Алексинца у западноисточном правцу. Ту је било пуно војске, батаљони су једнако долазили и пролазили, замицали у шуму и размештали се: комесари су вукли хлеб, месо и ракију, да наране и напоје војску; коморџије су проносиле муницију: официри главнога штаба, подељени у трупе, шврљали су беспослени по шуми, довикивали се и лармали, цела је шума оживела од војске. Изненадило ме је, кад у сред ове врлети, шуме и пустаре наиђох код једне групе штазских официра по два пуна бурета лепа, улађена пива и повелико буре добра вина. Допније се више нисам чудио таквим појавама, јер сам видео да пуна бурад такође спадају у војничку опрему тимочко-моравскога штаба, да су та пуна бурад за господу штаблије тако исто нужна на позицијама, као год и пуни топови, и да је једној читавој групи штабних официра главна задаћа, да се брину да бурад буду увек пуна и да иду за њима свуд куд год се они крену.

Прође 8 часова, прође пола девет, прође и За Турака још нема да нападају. Черњајева чисто као да узнемири та околност, те одасла ордонансе да виде шта је то, а сам сиђе с коња и стаде одати једном путањом у шуми, разговарајући се са неколико виших официра, који су били уз њега. У томе дође мајор Ст. Вел. и замоли ме да га пријавим ђенералу. Пријавим га, ђеђерал га дозва себи и између њих двојице одпоче се овај разговор, при коме сам ја имао несрећу да будем тумач између ђенерала и мајора.

— Где сте ви до саде ако се не варам, вама је наређено да се у 7 часова јавите мени у штаб, а сад је 9. — питао је ђенерал.

— Тако сам и учинио, али ви сте били отишли пре 7 часова а ја сам пошао за вама, као што гласи