Srbadija

Св. 2.

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

Пред кућом јој јаблан дрво внсоко, Попећу се јаблану на грану, Закукаћу као кукавица, Нревнја ћу с' кано ластавнца Не би л' јој се смнловала мајка, И меннка своју ћерку дала. Ово се добро чује, па чује и госпођа Фема. Ђока ГлађеновиК истина није још до сада љубав своју према Фрајли усмеио изјавио, премда је врло добро знао, да Фрајла зна, да је он у њу заљубљен. Субјекту није нужно, да то одмах изјасни, па још усмено, јер се то 110 себи већ разуме, да сваки берберскн субјект мора бити у принципалову Фрајлу заљубљен, јер би иначе по кућу срамота била, а та љубав даје се и другчије изјавити. Зар тамбура, гитар, песма, не може све то красно да изјави? Глађеновић је већ толико заљубљених строФа, толико заљубљених песама о »Милкиним" зубима, очима, читавом лицу отпевао, да Фрајла већ добро зна, која је то та п Милка«, да је то име то исто што и Милева. Ђока је у грађанским и мајсторским кућама свуда присгупа имао, и баш су се за њега грабиле; ал његов понос није допуштао, да, покрај свију ових, у кући свога принцнпала пренебрегнут буде. То њега највећма боли. А шга је са Саликом? Салика — као Салика. Ђока је њу истина волео и одвише волео, ал берберска је љубав као шлоФкапа, коју и овако и онако на главу метнути можеш, ал покрај пет такових мора бити бар једна Фрајла. Тако дакле гамбура, гитар и глас са свим љубав његову према Фрајли изјавише, само је сад требало, да Фрајла то поња, и да красним речма одзива му даде. Ту баш лежи заЂоку нешто „увредително", што Фрајла не да повода, премда зна да га са свим не мрзи, јер првих месеци док није лаћман долазио, смешила се на њега кад год би уоФицину ступила,а он је већ одмах дочека с комплиментом: добро јутро, Фрајлице, како вам се синоћ моја песма допала? Но и срећа Фрајле Милеве, што није одзива дала, јер не знам шта би између ње и Салике било, јер Салики је већ обрекао женидбу, и заклетвом је верност потврдио, а исто тако и она њему. Све је го било једне недеље код „златног бурета", и кад би Салика што чула, не би Фрајла од ње мира имала ни на променади, јер такве су ствари кадкад ма и мала штета, ал велика жалост. Када је Глађеновић хладноћу Фрајлину искусио, изроди се у његовом срцу жеља за осветом. Он се рад ма како осветити, и то лаћману Предићу, што му у нади и изгледу сигурну драгу отима. Осветити му се мора ма како. Науми пре субјектство отказати, него ли и даље лаћмана Предића бријати. И лаћман је био кућевни кунт, па му досадило лаћманово распитивање о Фрајли Милеви. Данас ће Глађеновић лаћмана Предића последњи пут бријати. Иде 'Бока да брије. „Добро јутро господине!" „Ха, добро јутроЂоко, шта има новог?" 'Го је обично прво питање свакога кунта, јер су радознали , да ли је био какав шкандал у вароши, или какав нов љубаван „абентајер", што но Ђока вели; а нема примера, да је субјект кунта запитао, шта је ново, јер што кунт данас зна, то је субјект већ давно заборавио. „Данас баш ништа", одговори ладно Бока. „Па како то да нема баш ништа, зар нисте били ноћас код „златног бурета?" пЈа ретко тамо идем, и кад одем, не

останем ни један сат, јер таква другатва ноћу не волим, гамо су све којекакве ординарне калФетине и солдати." „А јесте д' видили онде Салику и официра каквог?" „Видио сам кад и кад вас и г. лаћмана Винтера, ал не често.« „Па како можете казати ординарне калФе и солдати?« „Ви нисте играли полку, а иначе сте ОФицир, а солдат се каже само онај, који је прост. За го и кажемо „прост солдат", „иду солдати", а не кажемо п прост ОФицир." „Хајд, опростићу вам тај гиксер; шта ради Фрајла Милева?" „Нисам је видео." „Како го ?" „Ја о њој бригу не водим". П А ја сам хтео да се вами поверим, као вештом човеку." „А шта би то било?" „Онако, кад би стевимени писманосили и доносили". „Знам, Фрајли Милеви?" „ Јест". Ђока се мало позамисли. „Најбоље би било, кад би по вашем Фуришици или нашем шегрту слали, јер мени није слободно с Фрајлом се разговарати." пА како по тегргу?" „Да вас он место мене брије". пА уме л' добро?" гА, Л»убаВиноквашић, наш шегрт, врло добро брије, скоро ће калФом постати." „Е добро, а ви се измените, само не ће л' господару Макси та промена неповољна бити?" „Ни бриге вас господине, ја ћу све то наредиги." „То је моја брига, само вас молим, да ми две кондиције испуните, на ће све у реду бити." „А које су то?" „Прво, да ништ неспомињете моме принципалу о томе, како је мене шегрт заменио, да се чините са свим невешги; друго, да се непрогивите кад је каква игранка да будем на њој, јер не ће ге моћи казати, гле играм с оним који ме брије." „Што ее првог тиче не браним; гато се тиче бала, то вам кажем на оФицирски не можете, гоме нисам ја крив, официрски кор не ће грпети; што се гиче других игранака и балова, ту нек вам је просто." „Е добро, за оФицирски бал и не браним, но ако буде игранка код мог принципала, не ће вам дакле бити противно, ако и ја онде будем." „Добро, ал само с Фрајлом Милевом не ћете играги.« „Добро, ја ћу с другима." Погодба је готова, Ђока једва чека да изађе. „Дакле како ће то биги са шегргом?" „Само му ви ма шга подајте, а он ће све Фрајли однети, ја ћу га већ охрабрити и инФормирати.« „Ако рђаво испадне, тешко вама." Ђоки је дакле све по плану испало. После ручка, дође мајсгор Макса у официну да мало надгледи. Баш нема ту ни Гавре, ни шегрта Виноквашића. Како уђе, Ђока се мало накашље, да се приправи, па онда рече: „Господине принципалу, узимам себи слободу, да вам нешто важно кажем." ,Шга ће то бити?" „Ја више господина лаћмана не могу бријати". „За што?" „Једном речју не могу га бријати, волим пре вам и огказати. Док он није у кућу долазио, ја сам од вас приман бивао као син, а од тог доба као какав слуга, да не смем пред њега изаћи."

„А како то?" „Кад је код нас каква игранка, а оно ту су и трговачке калФе, а мене ни од корова; а шта је бољи од мене трговац? Па онда за гато да не могу играти ил певати у друшгву лаћмана? Зар је он бољи од нас? Док он није долазио ви ме нисте презирали." „До душе нешго имате право Ђоко, и они су људи као и ми, нису бољи од нас, ал шта ћеш, кад је бог свет већ на рангове поделио, па се ОФицири држе за нешто боље; ето тако и ти шнајдере, Фумигираш па имаш и право, кад тебе други а ти грећег." «А за шго ви њега не Фумигирате, а он вас.« „Шта он мене Фумигира?« пХтео сам казати, како и он вас не Фумигира." »То је друго. Знате Ђоко, он долази к мени у поштену кућу, па мора и он мене поштовати." Л1а опет не трпи вашега субјекта у друштву.* „Ал манимо се гога Ђоко, каж'ге шта желите.« „Шелим и ја биги удруштву при игранци, ако не, немојте се наћи увређени, ја службу остављам." „Но хајд' ћугите, — разговараћу се са лаћманом." п Ја лаћмана нећу да бријем, изволге к њему Аубу слати." „Онда би га могао Гавра бријати, ал право, није резон, кад ми у кућу долази и са Милевом игра, да Милевин брат њега брије. А не ће ли се лаћман због тог расрдити?" лБрига вас је. Када Л>уба онамо оде, каза ће да сам марод, болестан, па два три пута тако, па је све у свом реду, брани он ма ко га бријао, особито и сам види, да не радо к њему идем". „Е добро, а ти узми све на себе, па ако добро не испадне, ти ћега бити крив." „Ни бриге вас.« Тако се ствар уталожи. Макса оде, а Ђока се радује, како му је план за руком испао. Дође шегрт «/Буба. »Ти ћеш Л>убо од прекосутра ићи господина лаћмана Предића бријати, то је наредба принципала.« лА за што?" „Не питај за што, наредба је така; ћути, падаће трингелд као киша." Л1ад»ће до врага." »Ђути, видићеш, само се паметно владај, буди послушан, а код мене има још савета за те." „Видићемо." Л»уба се могао гако комотно са субјектом разговараги, јер тек што није постао калФом, а иначе између Ђоке и Салике, он је калеФактор, комуникатор и све. Л»уба оде к једном кунту. Сад опет сам Ђока о целој ствари размишља. По официнн хода горе доле, руке одостраг склопљене, па се пита: кога већма воли, Салику или Фрајла Милеву? воле Салику, није ни чудо, дала би му не само дугау и срце, него да може, круну би му на главу метнула. Ако постане Глађеновићком, онда се не би ни с којом на свету мењала. Ал ту је Фрајла Милева, види је сваки дан, сваки сат, урес њене Форме, свако њено, мицање, даје његовој души храну. Па још поред тога Фрајла, права Фрајла, принципалова кћи, то нешто важи, и сујети његовој ласка. Метнуо је на кантар срца свога Салику и Милеву — Фрајла је Милева победу одржала. Сад га је тек то узбудило ш го га је лаћман пред Фрајлом тако налако узео.