Srbadija

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

Св, 3.

од једне еекунде. Кад когод стоји на једном месту, огкуд моше видети рађање сунца, он мисли, да је баш оида рађање сунца и почело, кад је он смотрио; али неје тако; оно, што истн види од сунчане плоче у извесно време при рађању сунца, оно се је у истину догодило пре 8-25 минута, јер је светлости толико времена требало, док је са сунца до посматрачевог ока допрла. — Чим је постигнута та грдна брзина? Само тим, што смо узели да у простору ностоји неки медијум (гело) врло изванредне танкоће али грдне еластнчности. Овај се је назор породио најпре у глави Хујгенса, Физичара у Х\ 7 П-ом веку. Разни научењаци узели су тај изванредно фини и еластични медијум, и опремили га са осталим нужним својствима и извесним механичким законима, и тим га пренели из света уображења у свет реалности. Кушајмо, неће ли можда светлост бити резултат свега тог, као шго се чини обичном знању. Ако нас та основна представа уз сву нагомиланост тих веома промењливих појава увек близу к истини доводи; ако у спољашњој природи ништа не находимо, што би било у противсловљу са нашим дедукцијама; ако нас је за тим опрезносг наша довела до изве; сних иојава, за које пре тога не смо зналиако на тај начин дођемо до уверења, као да смо с неким пророчким даром снабдевени, те да предскажемо извесне појаве, које доцније покушај за нстините прогласи — такова представа, која нас никад не превари, већ нас доведе на чврсто земљиште чињеница, такова представа мора бити за цело нешто више од саме Фантазије. Овом прилнком не можемо ншпта друго закључити до то, да нас је разум у друштву са моћи уображавања довео у неки непознат свет, који реалношћу ни за длаку не уступа реалном свету наших чула. Из овог нримера видимо, како нам је моћ уображавања нрипомогла, да сазнамо једну од најважнијих Физикалних чињеница. Теорију Хујгенсову, бранио јс Ајлер у XVIII. веку ; даље су је развили Џунг, ФраунхоФер, Френел, Анпер, и др., и она је једина у стању све појаве светлости потпуно ра'стумачити, због чега је данас уопште и !1рипозната, а теорија Њутнова са свим је изгубила своју важност. Њутн је мислио, да се светлост састоји из материјалних, али врло финих честица, које из осветљеног или светлећег тела као неке бомбице у око дооиру. г ]'ако названи светлостни етер, гај васиони меднјум неје извор, већ једино носилац таласања (ундулације). Он прима и проноси даље, али ништа не ствара. Кретање, што он проноси, већином долази од светлећих тела. Таласно кретање етера, утиче на црну кожицу у нашем оку, отуд ми видимо. Али имаде разне Феле гих етереких таласића, огкуд ми разне боје виђамо. У шши случају одлучује брзина, којом се таласићи на све стране шире. Л>убичастонлавој боји одговарају најбржи, а црвеној најспорији, т. ј. они таласићи, који у нашем оку рађају „виђење" љубичастоплаве боје брже се крећу од оних, шго производе црвену боју. Плаветно и зелено, лежи у средини. Да би смо означили различност тог таласања, сравнимо таласе оцеана са таласима какве баре. Песак и шљунак на обалама овима смета, раздваја их, а онима не. Замислимо да у а гмосфери имаде много финих честица, као оно сунчани прах шго је, то се можемо омишљати, да ће те честице једним светлостним таласима сметати, а другима не, као оно што смо видели, да песак и шљунак оцеанским таласима не смета, а барским смета. Небо је плаво; тим се обележава нека оскудица у већим таласима светлости: даје нам тај појав разлога мислити, да шта год

смета оннм таласима, који друге боје у нашем оку рађају, те не могу да допру до нашег ока. Сматрајући небо и нехотице нам се намеће питање: неје ли ваздух можда плав? И збиља неки хтедоше плаветнило неба тим протумачити, што би ваздух био плав. Али противан одговор гласи: ако је ваздух плав, откуд да при рађању и залажењу сунца светлост, што из грдне даљине нама долази, може бити жута, наранџасга па и црвена? Пролажење беле светлости сунчане кроз плаветан ваздух, не може никако црвену боју произвести. Претноставка, да је ваздух плаветан, не може се никако одржати. Па збиља агенс, који нам шаље небесну светлост, ма она које врсте била, има двојако дејетво. Светлост, коју тај агене реФлектује (одбаци), ми „осећамо" као плаву, а коју пропусти, као наранџасту или црвену. Али зна се, да врло незнагне честице, којих имаде у каквом медију раштрканих, истом медију плаву боју дају, ако их гледамо са реФлектованом светлошћу. Ми имадемо стакала, што су сјајно жута, ако гледамо кроз њих на сунце, а опет иста та стакла издају лепу плаву боју, ако их гледамо с оне исте стране с које је и сунце. У првом смо случају „осетили« пронуштену, а у другом реФлектовану светлост сунчану. Ако и најмање сапунауводи растворимо, ми видимо воду да је плаветњикаста; исго се може видети и онда, кад се метне у воду свеже коре дивљег кестена, и то је узрок, што је Хелмхолц казао, да је плаво око мутан медијум. За што видимо да је вода плаветњикаста, ако имаде у њојзи растворена сапуна, или ако метнемо свеже коре кестена, то огуд долази, што су се од сапуна и од коре одвојиле врло Фине честице, које имају својство белу светлост, шго их осветљује, реФлектовати као плаву. Исти је случај и са светлошћу, што ју ми с иеба добивамо. Те Фине магеријалне честице, што су узрок, те је небо плаво, морамо са свим оставити нашој моћи уображавања, да их она представи. Вавећи се са опажањем светлостних Феномена (појава) у васиони, у свези са тим мало час споменутим честицама, Сир Џон Хершел дошао је до могућности, да израчуна густину и тежину репатих звезда (комета). Ми знамо, да су ти репови кад и кад већи и од саме иаше земље. Ако сабијемо једну репату звезду, велику, као наша земља, заједно с атмосФером, у какав затворен простор, пита се, колики би био тај затворени простор? По Хершлу могао бл ту целу масу — дакле целу репату звезду оне споменуте веллчине — један коњ комотно носити. Отуд можемо разумеги оно, штоТиндал вели о количини материје нашег неба. Замислимо једну шупљу куглу, која би толика била, да би у њу могла стати наша земља, али они брегови, шго су високи као Монтбланк (14,807'), да упиру већ у куглу дакле брегови виши од Монгбланка били би врховима над куглом — онда смо са тим затворили сву гушћу материју, која у близини нагае земље ваздух испуњује. Изван кугле стоји угасито нлав небесни свод. Покупимо ту небесну материју што је у кугли, колика ће бити, колико тешка? Тнндал вели голика је, да би се могла лепо сложиги у путну торбу каквој госнођи, у бурмутицу каквом господину. Онда слободно може „небо пасти на земљу«, а да нам никаква квара не нанесе. По немачком прерадио, А. М. М.

Народне умотворине. Питалице скугшо их у Херцеговини Вук ВрчевиА. 61. Питао циганин агу: Хоћеш ли сад јагње, али кад поодрастн до јееени? — Сад, јер до јесени можеш ти цркнут, али вук јагње појести. 62. Питао вук лиеицу: Хоћете ли ви данас на станак к псима? — Ми смо уговорили, да ви нрвији идете, док чујемо од вас шта сте уговарали. 63. Питали вучићи вучицу: Мајко! Је ли мука уфатити овцу? — Није ђецо! али је мука уграбити с крај чобана. 64. Питали кокота: Колико имаш жена? Ја их никад не бројим, али су вазда крај мене. 65. Питао магарац магарца: По колико на тебе натоваре? — Никад не мјерим, али вазда знам кад претоваре. 66. Питао крмак крмка: Кад те најбоље хране у години? — Најбоље у они мјесец, кад ме мисле убити. 67. Пнталн вука: За што не живите међу људима, а не по пустињама. — Нема данасживјења поштенијем људма. 68. Пнтали магарца: Шга је ово, има неколико доба те не пјевате? — Давно је Ђурђев-дан био. 69. Питали Црногорца: ЈКалите ли ви човјека кад погине? — Не ми, но онога, те од своје у пепелу умре. 70. ПнталиЦрногорку: Погинуше ли тебе оио скоро оба два сина? — За то сам их и родила. 71. Пнтао отац сина: Што тн би болан, те зајаука? — Увједеме змија. —• Мучи ђаволе, ја мишљах заболете зуб. 72. Питао Црногорац рају: Има ли Турчнна а даније зулумћар? — У стотину један, а у хнљаду ни један. 73. Питао раја рају: Али су код вас горе аџнје, али прости Турци? — Сви зли, а најпрви најгори, први потоње уче, да нас горе муче. 74. Рекао старац ђевојца, да му поклони један цвијет, а она му рекла: Ни цвијет за старца, ни седло за магарца. 75. П итаокочобаша сеоцкн муфтнју: Ефендија! што пише у вашему ћитабу за нас рају? — Турцн да господују, а ђаури да им робују. 76. Питао чипчија агу: Пишели у вашему ћитабу да може раја у рај? — Може вала само онда, кад Турчина вјерно служи 40 година, па га Турчин посијече. 77. Питало дијете болесну матер: Што кукаш? — А од некуде чујега отац паполако у себи рече: Нпје њојкуку, него ономе ко је има. 78. Питала бређа жена мужа: Али волији да ти родим сина, али шћер? — Ја волији једнога сина, но девет шћери. 79. Питао поп Црногорца на исповјест: Јеси ли нрепостио све петке и сриједе у годину? — Јесам и суботе и неђеље више но мрсио. 80. Питао муж жену : Као да те пољуби јутрос један младић? — Богме њему драго, а мене не би жао, те работа погођена. 81. Питала жена мужа: Али сам тн сад милија кад сам ти оволику ђецу родила, али кад си ме вјенчао? — Најмилија би ми била, да се нијесам женио. 82. Нитао Црногорац рају: Ма за што трпите зулум турски? -— Богме Бог високо а цар далеко, а ми већ јаду навнклн. 83. П и г ј гао зет пуницу: Ма што ово твоја шћер а моја вјерница ништа не збори? — Зна ћеш, пошто је вјенчаш. 84. Питао циганин жеиу: За што су ми ђеца гладна ? -— Ако сам их дужна рађати, нијесам хранити. 85. Питала цопадија попа: Је ли ко од боника данас умрко ? — За зло моје иду сви на боље.