Srbadija

Св. 3.

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

71

Ради бољег разумевања, само две речи. Наскоро иосле пада српске царевине, оси.ш се бесни Турчин на целом балканском полуострву С необузданом чезњом за туђим земљама; пређе ои и пшроки Дунав, па грдним успехом свога оружја застраши скоро сву Европу. Ал му овде не би суђено, да се вековима наслађује лепим плодом победе. Крст се подиже, да полумесец из своје средине прогони. Аустријски ђенерали и Срби, што су у сеобама својим Дунаво прешли, борили су се с њиме знаменитим успехом, док год. 1717. принц-Еужен Савојски освојењем Београда не задоби сву Србију до Ннша. И у тим љутим бојевима су се изгубиле многе знаменитости у Београду. Само развалнне могао је Еужен у њему наћи. Ни најнужнијих зграда за војску не имаде он, па за то поред све оскудице царских благајница, поче многе из иова градити. Па и за себе подиже на Дорћолу лепу палату. Но на брзо опет овладају крволочни Турцн Београдом; па не могав се Еужену другчије осветнти, начине му од палате ону развалнну, коју нам слика на стр. 61 показује. Развалнна се та подиже високо изнад мајушних турских кућица, и чини врло угодан утисак. Архитектура је на њој у најлепшим размерима. Декорацнја је лепа и без сувишног накита, ма да нас по нешто опомиње на онај мало изопачен ренесанс, који је у оно доба по свој Европи у обичају био. Зграда ова за цело није заслужила судбу, која ју је постигла. Турци непријатељи свега оног,што је ђаурском руком подигнуто, нађоше за добро, да и саму ту развалину сакрију окруживши је ниским кућицама. Штета би било, кад би ова знаменита развалина као жртва регулисања вароши Београда пре пала, него што би се најпре са свију страна верно прецртала! * *

Градац.

(К слици на страни 69.) У Аустро-Угарској има доста лепих вароши, но ни једна није тако чувена са свог дивног положаја као варош Градац. Окружена високим штирским брдима лежи у долини, кроз коју река Мура протиче, те из далека изгледа као велик врт, засађен дрвима а искићен летњиковцима. Градац је, или као што га Немци Грац називају, главна варош војводства Штнрске (8(:е1сгтагк) у царевини аустријској. Лежи с обе стране рекеМуре у врло дивном пределу, 1047 стопа високо над површином јадранског мора. УГрацу јеседишге намесништва штирског, за тим највишег земаљског суда за круновине Штирску, Крањску и Корушку, финанцијске дирекције и осталих звања. Градац се дели на више делова; унутарња варош и предграђе Мур леже на десној, а предграђа: Јакомини, Минцграбен, Леонард, и Грабен на левој обали Муре. Обим му је 1 4 /а миље дуг и већ у години 1857. имао је 3258 кућа и 63.176 становника. Имаде у њему свега 23 цркве, од којих су10 парохијске. Међу овима вредно је напоменути у готском стилу сазидану катедралну цркву св. Егидија. Подигао ју је цар Фридрих III. год. 1462. У њој има лепо израђених ствари у мрамору и доста гробница. Уз самусе цркву налазиМаусолеум што га је сазидао цар Фердинанд II. у години 1615. Овај је Мауселеум капела, саграђена од тесанога камена. У тој капели има један диван портикус (ходник) од коринтиских стубова. Сноља има два кубета и један тороњ, а изнутра је веома лепо украшена. За тим долази Францишканска црква с највишим торњем у целом Грацу, такођер у готском стилу сазидана Варошка парохијска црква и минорнтска црква саграђене су у новом

талијанском стилу. Цркву .1еха у предграђу св. Лзонарда сазидао је немачки срдарски ред око године 1283. У овој цркви нма врло лепих старих слика на стаклу. За тим долази још јеванђеличка црква упредграђу Јакомини. Од јавних и приватних зграда вредно је споменути двор, где је некада била резиденција штирских земаљских кнежева, а сада је у њему смешгено намесништво; иозориште и редутну зграду, земаљски дом с његовим величанственим дворанама, већницу, палату окнеженог владике и палату гроФа Атемса, знамениту због изврсне збирке слика. Знатне грађевине су две ланчане ћуприје преко Муре; осим ових има још две дрвене ћуприје на шајкама, што свезују поједина предграђа. Градац има двадесет јавних места (пијаца). — Најзнагнији васпигни и учебни заводи јесу: универзитет основан год. 1586.; 1827. био је на ново отворсн, јер се на њему пуних 45 година није предавало. Јоанеум, основан од надвојводе Јована Баптиета 1811. и намењен да буде земаљски музеј; од године 1847. Јоанеум је уједно и внша техничка школа, намењена унапређењу и рударске струке и земљорадње. Заједнички семинар и богословија за дијецезе Секау и Леобен налазе се у Грацу. За тим виша ђимназија и виша реалка, завод за племићке даме, академија за цртање и многе друге средње и ниже школе. — Научне збирке, заводи и друштва јесу ово: универзитетска библијотека (књижница) са 48.500 свезака и 5310 рукопнса. Библиотека у Јоанеуму, у којој имаде 32.000 свезака. За гим има збирка техничких ифизикалних апарата, кемијски лабораторијум (радионица), кабинет природнина (натуралија), галерија слика, сједињени архив од античног кабинета и кабинета с новцима, збирка повеља, музеј за земаљску индустрију, велика ботаничка батпта, друштво за унознавање земље и рударства. У Грацу има калуђера и калуђерица разних редова. За тим има доста завода подигнутих за добротворне, човечанске и релиђијозне цељи. Овамо спадају: општа болница, кућа за породиље и нахочад; лудница, кућазабоне, што пате од сушице; војничка болница и болница милосрдних сестара. — Трговина и индустрија добро напредују. Фабрика има сваке врсте, као за артију, раФинисање шећера, платно и ћебета, свеће, гас, оцат и ликер, кемијске продукте, кишобране, сунцобране и т. д. За потпомагање индустрије и трговине имаГрадац више завода, таковису: есконтни завод, Филијала националне банке, штирска штедионица, штирско друшгво за унапређење и његовање свилених буба, завод за осигурање против ватре. Околина градачка је ванредно красна. Најближа и највише посећена тачка може се узети да је такозвани Шлосберг, који је висок 1434 стопе, и који се на нашој слнци на стр. 69. внди. Јога за време Римљана био је Шлосберг утврђено место; данас је својим лепим уређењем и дивним нзгледом, што се с њега прегледати даје, Шлосберг омиљено место становницима градачким. Најзнатније је на Шлосбергу кула са сатом, кула са звоном најтежим у целој Штирској (160 цената тешко), развалине цркве св. Томе, велика каземата и бунар дубок 297 стопа. Тврђаву су Францези порушили године 1809.; у новије доба (1849.) од чести је успостављена. Иначе градић сам по себи нема велике важности. Кад се узме у обзир ванредно леп природан положај Граца, за тим мнран, па ипак велико-варошки живот, јеФтиноћа, којој нема равне у целој Аустро-Угарској, кад се све то узме у обзир, онда је лако појмити, за што је Градац саразмерно за врло кратко време постао Виоп ВеНго свију оних, који миран и јеФТин живот волу и потребују.

Разне белешке.

Књнжевноет. Н о в о и з д а њ е српских народннх п есама. Удовица Вука СтеФ. Караџића издала је позив на пренумерацију на I. II. и III. књигу ,,српс.ких народних песама." Ово жељно ишчекивано ново издање обрадоваће без сумње сваког Србина. Чувени нисац Едуар Лабулеј, приказујућн Фраицеској публици немачки превод српских народних прнповедака*), написао је пре двадесет година, још за живота Вукова, ове знамените речи**: .... Име писца ове збирке веома је познато. То је Вук СтеФановић, вешти и истрајни скупљач, чија је заслуга збирка српскнх песама, које су гануле у срце Гетеа, које Немачка обожава, и које мн немамо право што пренебрегавамо, јер од старог века па до данас, није нипгга створено, што би било већма епски, нншта наивније, и ништа величанственије. Вук је СтеФановић учинио тиме својој отаџбинн једну од оних услуга, која човека бесмртним чини; јер он ју је са страним светом унознао, он је нас н>у научио љубити. Кад човек чита те српске песме, он љуби тај јуначки народ, као што љуби Грке, кад чита Омнра. Ова нова збнрка прославиће име српско још већма, н пробудиће вољу за нсторију тога народа и у самој деци нашој. Да ли да мимогред напоменем, да Вук СтеФановнћ живи уБечу, далеко од свога рода н завичаја, већма поштован од стрпнаца него од свога иарода, којн је он прославио? Једном, кад Срби усвоје цивализацију Јевропе, и код њих ће зараза владати да статује подижу, па ће тада подићи Вуку увенчан споменик; али зар не би боље радилн, кад се са својом захвалом не бн задоцнили, него да оиоме у његовим старнм годннама одаду поштовање, који је славу н име своје отаџбнне тако надалеко распрострво .... ТТуних је двадесет година од то доба прохујало, од како је чувени Францез те речи написао, — Вук је међу тим умр^о, заиста тада већма поштован од странаца, него од свога рођенога народа. Околностн су се од то доба променуле; Вукову успомену и његов знамеинт н обилан рад данас цео српеки народ високо цени и поштује. Ово ново нздање псрпских народннх песама", најзгоднија је прилика да орпски народ донекле и дуг сво| одужи, бар Вуковој породици, шго је њему дуговао, а то путем обилне претплате; тиме ће уједно наш иарод и странои свету показати, да уме цени г I своје највеће благо — српске

*) §8о№тагс1)еп Ј>ег бегвеп. ©е(атте1Гин{> ђегаиЗдечебеп соп 8би( ©(евђапогоИСсГ) $агађГсШ(сђ. Зп'|? ©сиВДе ц&ег(еђ{ »оп ЗДеп ЈосМег ®Шђе1ш!пс. 5)Ш етег ®оггеђе ооп Засоб ©птт. 91ећ(1 етст 51пђопде воп теђг а(8 (аиСепђ ГегМ(сђсп ©рпсђгобгЈегп. ФегПи. ФгисЕ ипћ 95ег(ад воп (Веогд ЈИестег. 1834. ГГ. 8. ®. XII. 345. **) 17аи1;еиг <1е сеМе еоПесУоп рог1е ип пот Меп соппи. С'ез4 ЛУик 8(;ерћапотНећ, 1'ћаћГ1е е4 раМеп1; со11ес4еиг , & ^и! 1'оп ДоН; 1е гесиеП Ле сеа сћагЉ зегћез, <]Ч1 гат1ааа1еп(; ОоеЉе, ф!с 1' А11ета§пе ас1т1ге, ек ^ие поиа ач-опв 1е 4ог4 (1е пе§П§ег, саг <Јерта 1'апИдиНе оп п'а пеп ГаН Зе р1иа ер1^ие, <1е р1из па1'Г е4 <1е р1из (*гап<1. ЛТик 8(;ерћапо^Нсћ а геп<1и Л за ра(;пе ип <1е сез зегТ1сез ншпогЂаНбеп!;: 111'а &Н сотргепЛге, 11 1'а аГтег. С}иап<1 оп 1Н 1ез сћап1з Зез Зегћез, оп а1те се реир1е ћегоЦие, сотте оп а1те 1еа Сггеса фдап<1 оп угеп(; деНге Нотеге. Се поитеаи гесиеП рог1;ега р1иа 1от епсоге 1е пот <1е 1а 8егтје е4 пИегеавега азоп ћ1а(;о1ге јиз^иЧ поа епГам. СНаце еп раазап); ^ие Л^ик 84ерћапотНсћ -уН к ЛПеппе, ћогв <3.е аоп рауа, р1иа езИте <1ез е(;гап§егз ^ие <1и реир1е ^и'Н 111иа1ге; ип јоиг ааиб <1ои4е 1еа бегћез, еп ргепапк 1а сГуШваИоп <1е 1'Еигоре, аигоп!; 1 , сотте поив 1а та1а<1!е <1еа а1а1ие8, е4 се јоги-1а Па е1еуегоп(; к ЛЛ г ик ип ћиз(;е соигоппе; та18 пе Сега'1еп(;П8 раа ћ1еп <1е пе рот4 ајоигпег (;гор 1от 1еиг гесоппа1заапсе , е(; <1'ћопогег <1ап8 ба т1еП1езае се1иГ ^иГ а герап<1и аи 1от 1а §1о1ге е(; 1е пот <1е за ра4пе? ЕЈоиагЈ 1аћеи1ауе. РеиШе(оп <1и Јоигпа! (1е8Бе(|а(8. <1и 31. 1>ес. 1854