Srbadija

Св. 6.

у Србију, и да буде што скорији иретеча новом златном новцу, и златном дану ослобођења српског народа од турског јарма. Микл Анђело Буонароти. (Свршетак). Један велики комад мрамора, коме је у залуд Симон да Фијезоле хтео да даде човечији облик, лежаше внше од стотину година неЈиотребљен, и већ сви посумњаху, да од тог мрамора не ће никада ништа биги. Савет Фијоренцији учини још последњи покушај, позове више уметника, међу овима Леонарда и Буонарота, да то подузеће на себе узму. Леонардо изјави, да се гај мрамор све донде не може употребити, док се са другим номадићима не допуни; Буонароти се на против одважи и прими тај посао на себе, те отуда постаде она колосална статуа Давидова, која је доцније пред уласком у палату министарства правде смештена. На скоро за тим закљјчи Фијорентијска влада, да своју скупштинскудворану украси сливамаоизвојеваним победама у биткама против Пизе, те с тога добију оба уметника посебне налоге.Леонардо је изабрао једну бигку коњаника, а Буонароти је употребио онај моменат, кад је једна гомила Фијорентијских војннка, који се у Арни купаху, изненада на устанак позвана. Венвенуто г Белини тврди, даБуонароти после тога неје ни једну слику тако израдио, која би се са тим његовим мајсторским делом сравнити могла. ГТапа Јулнус науми да обесмрти своје име и го највећим делом вајарске уметности онога доба. Он позове Буонарота у Рим и понуди га да изради нацрт једног надгробног споменика. После неколико месеци појави се уметник са својим цртежом, који је са лепоте и величине све познате споменике из старине превазишао. Дело је то требало да се украси с многим статуама и рељеФима. Али из разних узрока одуговлачила се израда тог надгробног споменика, и тек после многих покушаја и после смрги Јулиуса, године 1545. сменгген је у цркви Сан Пијетро ад Винкула у Риму. Кад је Лав X. ступио на престо, беше његово прво подузеће преустројсгво цркве св. .јоренца у Фијоренцији и то у лепшем стилу. — Буонароти добије налог да иде у Фијоренцију, па да тамо по једном моделу који му је иредан, води надзор над зидањем. Анђело је с неповољношћу отишао на тај иосао, а због неугодних околности и само је дело споро намредовало. — За време владе тога папе Буонароти је најмање радио. После папине смрти лати се опег свог омиљеног посла око надгробног споменика Јулиуса II. са којим се и за време Хадријана VI. занимао. За време Клеменса VII. радио је на више зграда и статуа. А после за време немира, био је неко време инжињер вароши Фијоренције; но због тога што је бранио варош од Медичијера, морао је напустити Фијоренцију. У го је доба израдио слику такозвану Леда^ која је у Францеској под Л>удевиком XIII. сагорена. Због повратка Медичијера, а и ради своје сигурности, морао је да напусти варош, сврне код херцега д' Есте у Ферари и ту буде врло лепо дочекан и примљен, а за тим оде у Млетке, но на скоро добије од Клеменса VII. уз опрошгај и тај налог , да доврши гроб Медичијера. После смрги Клеменсове израдио је Буонароти у Риму статуе Нила и 'Гибера, а на капитолу је поставио споменик Марка Аврелија, у виду коњаничке сгатуе, која је у оно доба нађена. Кад је довршио надгробни споменик папе Јулиуса, отпочео је по налогу папе Клеменса да ради на 60 стопа високој слици на главном зиду сиктиничке капеле, која је представљала страшни суд. Под Павлом III. године 1545.

израдио је две значајне слике: обраћање апостола Павла и распетије Петрово. Иосле смрги Сангалоса, год. 1546. примио Је на себе, да руководи дозидање Петрове иркве. У то је доба почео Мнкл Анђело да узима у помоћ за свој рад и своје ученике, а од свију највише му је помагао његов љубимац Тиберијо Калкагни. Као старац у деведесегој години умрво је Вуонароти 17. Фебр. 1564. год.; на самртном часу још опомињаше и поучаваше своје ученике и рођаке, који око његове самртничке иостеље сакупљени беху. Папа Пио IV. смести његово тело у храму св. апостола; но по заиовестиКосмуса ди Медичи пренесено је у Фијоренцију и сахрањено је у породичној гробници, где му је и врло красан споменик подигнут. Буонарагијево је најстарије иласшичко умегничко дело једна сатирична ларФа, која се сада уФијорентијској галерији налази. 4. прва је његова слика изгубљена. Даље борба Херкулеса и Тезеуса са Центаурима, један велики Херкулес (изгубљен) и два анђела, који се и данас на гробници испред олтара св. Доминика у Бољони налазе, и још многа друга де.п. У ред највеличанственијих живописних слика Анђелових спадају оне слике на слемену и стражњем зиду Сикстине. У њима је предсгављено сгворење света и човека, првн грех и његове последице, наиме; изгнање из раја и потоп, спасење изабранога народа и приближавање спаситеља у облику пророка и сибила, којп његово будуће појавлење предсказиваху и најпосле страшни суд. Копија од овога дела налази се у краљевском музеуму у Неапул.у. ,У збирци баварског краља налази се васкрсење Исусово, врло дивна слика пером израћена. Цес. краљ. сликарска галерија у Вечу нма такође многа дела од Буонарота. Осим горе наведених слика има још небројено много које је Буонароги израдно н које се ио разним збиркама, музејима, дворовима и иојединим породицама налазе. Осим његовог највећег архитектонског дела, а то је оно грдно кубе на св. Петровској цркви, налазе се у Риму и другим местима још многе зграде које је Буонароти сазидао. Буонаротијев стил карактеришу две особине: величина и узвишеност. Његов ванредни и чудновати полет, његова дубока и темељна студија из анатомије, подстицаху га на колосална дела. Са њиме је достигла школа средње Италије највнши врхунац и заузела је са свим нов правац у уметннчком делању. Микл Анђело Буонароти био је чувен и као песник. Његово певање беше весео хумор. Песме је његове више иута издао његов нећак, а преведене су и на немачки језик. Анђело је читавот свог века живео усамљено, затворено и никад се није жеиио. Уметносг је назвао својом љубом, а своје рукотворине својом децом. Вио је великодушан, љубазан и благ. Са РаФајилом се добро иазио, ма да према његовој слави не беше равнодушан. Његов живот описаху његови ученициВасари у^ка (1е рШоп еСс." и Асканије Кондиви у сИ Шсће1 Ап§е1о.«

Карловац. (В. слику на стр. 121.) Карловац је град у горњој крајини, основан 1577. године од надвојводе Карла II., госиодара Штирске, Корушке, Крањске, Трста, Истрије и Горице. Историја постанка овога града ова је: Земље куће хаисбуршке поделио је Фердинанд I. опоруком од 1543. године, међу своја три сина: Максимилијана, Фердинанда и Карла. Максимилијану остави осим римсконемачке царфшне, доњу Аустрију, краљевину

Чешку (снт аЈпем'«) и Угарску (такођер сит ас1пе.\1<ј: Фердинату: горњу Аусгрију, Тиролску и земл.е у Швапској н на Рајни (Vог1ап(1с), а Карлу горе иоменуге земље. Иосле очине см тн морао је Максимилијан војевати иро гив Сигму нда Заиол.а и његовог заштигиика Сулејмапа ма Угарску. У том ра гу помагао му је бј» гг Карло ударајући са војском из 1»рт.скс у !Јо"ну. Сулсјман плати под Сигетом главои, а Луерсберг и Коронини (Сењанин Иво) истерпју Турке из данашње горње II -ајип.-. Овај ирсдео био је тако иусг, да је са чо по где-где народа бнло, за го су га прозвалп <||ч<чЧит рптит, Цар намисли населнтн га јуначкпм српскпм ускоцима из пограничнпх српских земал.а, обећавајући им слободу цркве, данка, аутономију у општинп, и Вог зна пгга још, само да му бране крајину од Турака. Организацију ове Крајине преда своч брату Карлу II., госиодару Шти ске и К ан.ске п да му уједно наследни ђснералат карлоиачк« 1'раннце. То је била п ва граница, а после постаде бановачки н вараждннскн ђецералат, који су доцније с карловичким сиојсии. — Карло основа 1577. град Карловач кио КоЈшЧ" (тврђаву) за војене опсрацнје у Воснн. Сва крајнна, а цанмк Сењ, Карловац, Петрнња и друга месг < н к коро се напунише срнским становннштиои. Српскн ускоци су из ових новнх нассоби.11 чес.то задиркивали Турке, свегећи им се аа аЈшђашња зла, те се тако изроди турскм >а г од 1 91. године. Али су ускоцн задн жинал I а суседне крајеве млетачке | епублике (Дплиацију и острва), те ова ноиретп цару |пг>,г лио не расели ускоке са м<!ђе. Цар ј<! ч\гк» доста невол.е са 'Гурцима и . 1утерамима. I < се бојао зађевице и са Мдечге зшжеди, да се ускоци раселе с мора. Тако отер-.ппе Србе с ириморја од Сења. То прогонство употреби загребачкн бпскуп као р|'есс.1'-пл, да се Срби за то, пгго се пе дадоше нол гпнптн, отерају с Куне. II донста п одре на загребачком сабору закон, да се имзм <тнчни Рацн и; огоие нз места, која су изабрана да буду градови. Прогнаше пз Петрнње и Карловца све Србе, а од православннV остаде само по неки Грк. Сад нма Карловац (беа Ваније, Дубовца и Раковца) 5 22 куће н 51)58 душа, мећу којима су .'5 - 400 право<'лавлн Србп. Варош лежи на сутпчају трију река (М >ежиица са пораном, а ова с Купом) и дели се иа чегворо: /. Град, ограђен са бас.тионисаиим онконом, а олкоп са дсбелим, 7 стона ви-окии каменим зидом; овај град ће се сад наиустнти. 2 Предграђе на северној сграни града уз Куну. Оно нма иреко 300 > душа Овде је било нскад главно месго трговнне, која јс бпла знатпа, док је жиго ИН1ЛО иа Ванага водом до Карловца, а одавде кирнјом у Реку п Сењ. Али од кад жељезннце грговини другн пут дадоше, од тог доба ретко која лађа до!>е до Карловца. Куће су у иредграћу лепе, в<;ћином иа једном кату, али са малом изнимком све дрвеие, јер дочим су баш уз град ле;кал<\ <-мели су их с.амо на реверз зтаги 3. Дубонац је од крајних кућа предграђа (Шран.ге) само 3- 400 корака далеко. > њему седи |>имо католички иа;>ох за Дуоовац, прсдгрпђе н Ваннју. Ту је и пивара и варошка стрел.аиа. — 4. Банија, на левој обали Купе, пма једно 1000 душа. Од I 850. до 181)1. годнне била је Ванпја с Карловцем једио, а онда се ноделише, премда деоба нема смпсла, јср су Ванпјанци карловачки грађани под исгом нарохијом. У Карловцу је српско-нравославна општина, у граду јој велика н л< на црква св. Ннколе, саграђена под Јосифом II. Овде је исгорично седиште горњо-карловачког српског владнке, а Плашки је само Фактична столица. Родол.убиви Мушицки, који је на