Srbadija

ТРПЕН СПАСЕН. Роман у три књиге. °д Јаше ИгњашовиЛа. Друга књига. XVII. Господар Макса зна већ одавна, какав живог Гавра води, па дође још једаред и то последњи пут у Цешту, даГавру посаветује. 1 >аш у најгоре доба поГавру. Нађе га у његовој дешператној соби на кревету. Кад га виде онако отрцаног, исеченим и излепљеним образом, спусти му се низ суза уз образе. п Дакле ги си онај мој негдашњи Гавра, на кога сам сву моју надњу полагао? Не знаш ли како сам с Милевом несретан, а сад у тебн све да изгубим! И маги ти једнако плаче, једнако пита: та је л могуће, да се моја дика, мој Гавра прохуљио, прололао? Каква ги је то соба? какве су го хаљине на теби? шта ти је на образу? тукао си се? тешко и теби и мени!« Гавра усгане, пређе оцу да га пољуби у руку, но отац се вуче натраг, не да му руке. Гавра се извињава, признаје да је поФалио, ал опет су начинили од муве медведа; да га није силовао на берберство, све би другче било; сам отац га је осгавио у платки, кад није хгео по његовој вољи да иде награг Лоштајнеру. Каже му VIII

још и то, да његово садашње С1гање истина даје довољно новода, да га отац држи за неваљалца, ал, вели, он ипак није изгубљен, ма да не ће никад бити берберин. На то и господар Макса мало попусти. Оде с њим и купи му хаљине, па онда да посети Лоштајнера. Кад тамо, види старог Лоштајнера на кревету, бунца, не познаје Максу; — господар Макса плаче, брише сузе. Тај дан умре Лоштајнер. Господар Макса дође с Гавром иГлађеновићемнаукоп. Макса целива руку мртвог Лоштајнера и пусти благодаран уздисај. Укоп је био леп. Кирурги су га носили до крај вароши, а на крају вароши мегуше га на кола и одвезоше до гробља. Пре него што ће га понети, позли једном кирургу, ге се одмах понудн Глађеновић и носио је од стране главе свог негдашњег принципала. После укопа нозове господар Макса Глађеновића на један »конзилијум", и то баш у Гаврину собу. Госнодар Макса види како Глађеновић чисто изгледа, па сад сам себн пребацује, што није ускорио Милевину удадбу пре лаћмана, каквог честитог зета би сад имао! — Сад ноче саветовати Гавру, да се угледа на Глађеновића, он је сиромашан син, од никуд никакве помоћи, па како је честит човек. — Гавра се смеши, а отац се једи. Отац запига

Година прва. Свеска осма. Т1 тугтоао АII жтјлф о а одлапџ тх тталллџ Излази 26. сваког месепа. Ј Бечу 26. јуна 1875. | и Л јс Л г Ш ј АН лИ1н ЈА оАоАоУ И ШЈУКУ. | Годишња је цена 6 Фор. или 72 гр

Јован Грчић-Миленко.