Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

169

Тиме ће те ви учинити мени велику олакшицу, дати одмор моме уморном телу и уму; тиме ће наш народ показати своју политичку зрелост, а онима, који мисле да се ја отимам за власт, да су се преварпли.

Овом приликом ја не могу прећи ћутањем и не потужити се овој скупштини како неки кнезови небрежљиво врше моје заповести. Познато је, а и сами смо искусили, како је данас тешко, кад народ једном падне, опет подићи се на ноге; јер непријатељи старају се и чине сва могућа да га подјарме и опет згазе ногом, иу тој дељи они не штеде ни сребра ни злата да посеју семе раздора у самом народу кога они желе притиснути; да створе незадовољнике у самој земљи, па помоћу њих да постигну своју паклену намеру. Не треба ни мислити да таких незадовољника нема и међу нама и да непријатељи наши преко њих кују окове и спремају пропаст народу. С тога сам вам ја, господо моја, онако често писао и саветовао да добро пазите на сваког подозривог човека, прегледате пасоше сваког странца, па га одмах шиљете мени ако је подозрив, да не би ти подозриви људи могли постати оруђе наших непријатеља. Но ти савети моји нису послушани, јер ту скоро један странац, човек подозрив, који није ни крио своје непријатељске намере, обишао је скоро све округе, као: смедеревски, београдски, крагујевачки, руднички, ужички и ваљевски, походио је неке главније кнезове, говорио је пред њима, народом бунтовне речи, па га нико није хтео послати ни суду, Ник мени. Тако владање тих кнезова не може ми бити по вољи, не ради мене, него ради општег блага нашег народа. Ја желим да ми се објасни из којих узрока није се поступало по мојој заповести, неки кнезови, шта више, крили су тога бунтовника ишли му на руку да прође толике округе и сеје раздор и неслогу међу народом. Ви сте за то и постављени за старешине народа да га чувате од таких зверова. А међу тим тако владање даје ми повода мислити, да су неки од вас одобравали његове бунтовничке речи. Захтевајући од вас објасњења по том делу, ја ћу вам представити доказе какав је то човек, ва што је овде био и од кога је послан.“ (15)

Тај подозриви човек, на кога, је Милош обратио пажњу, био је атенат грчке хетерије и оних српских старешина, који су 1818 године оставили земљу и станили се у Бесарабији. Грчке хетеристе мрзиле су Милоша што није подигао народ српски против Турака и тиме олакшао посао грчког устанка. Српске старешине који су живили у Бесарабији, нису могли равнодушно слушати о том значају, који је добио Милош у земљи, коју су они оставили у време опасности. И једни и други надали су се да ће постићи своје цељи ако