Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

174

и ушанчи се на брегу Опленици. Те исте ноћи устаници видећи, да народ непристаје уз њих, пошљу молбу кнезу Јокси Милосављевићу, који је довео у помоћ правителству народ среза млавског, да их помири са Милошем. Но Вучић није хтео да чује низа какве услове измирења и други дан пзјутра рано удари на њих; но ониган недочекају, већ побегну заједно са ђаком, који је бпо рањен. Вучић, коме се одмах придружи други брат Мплошев Јеврем, пусти се за њима у потеру не штедећи никога и ако су га неки од тих бунтовника молили падајући пред њим на кодена и плачући. Најжешће је ш њима поступао сам Вучић, који је тога дана са свим иступио скупоцену сабљу, Боју му је при подазку Милош поклонио. За тим Јеврем Обреновић и Вучић опљачкају село Кусадак, одакле је био родом ђак, и околна села из којих је највише било бунвовника. Дошав у Пожаревац Јеврем Обреновић почпе испитивати узроке побуне, Докаже се да су кућу Јована Обреновића опљачкали сами Пожаревљани, а неђакови људи. Јеврем у јарости реши да се казне коловође, а сва варош преда на пљачкање војсци. Но брат његов Јован почне га молити да нетера таку освету према Пожаревљанима за увреду његове Фамилије, Јеврем попусти захтевању брата. Међутим ђак, који се старао да кршшом умакне у Београд својој сестри, буде ухваћен у механи у мокром дугу. Њега доведу у Баточину где се тада налазио Милош и уведу у коло наоружаних људи, и Милош окрене се народу са овим речма: „ево, браћо, ко је крив што сам ја вас позвао од ваших кућа у ово рђаво време; сад ако хоћете да му опростите, а ви му опростите, ако нећете а ви радите ш њиме што хоћете“. Са свију страна повичу, „нека се убије! нека се убије!“ Ђака стрељају заједно са његовим коњем, а главу му пошљу паши, који је стави на пзлог три дана на источним вратима града; а брат ђака био јејош пре убијен при заузећу села Кусадка. Стишав буну, Милош пепуни жеље народа, збаци неке кнезове, међу којима п свога цашанца Петра Вулићевића. Милош је хтео да уништи и сам кулук, али му није дала његова околина.

И ако се у брзо свршила ђакова буна, опет гласови о њој разнесу се по суседним државама, европским новинама и тако допру до Русије, наравно све се то представљало у већем виду, него што је било у самој ствари. Гласови о свеви бунтовника са београдским Турцима увећавали су значај догађаја. Један сасвим случајан догађај оснажио је мрачну страну тога свега дела. У Београду увек се налазно агенат српске владе, по имену Ћедеш, кога је дужност била да извештава пашу о току ствари по унутрашњости Србије. Но осим