Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

201

строго казнио. И ја се ни једног часа нисам посумњао, да међу вама Србима, неће се наћи нико, ко не би и свог рођеног сина убио, кад бл се уверио да тај његов син ради о пропасти наше миле отачбине. И то је управо био узрок млогих завера што су појављивале у нас. Непокорност према султану дало би повода да нам његово правителство одкаже све дате нам привилегије уговорене у трактату. А не испунење толико благодетних порука нашег великодушног заштитника, био би повод да нас напусти као људе недостојне п неблагодарне, и да нас остави судбини нашој. И онда ме није властољубље, побудило да заузмем највећу власт, него љубав к народу и старање о нашем општем добру, о срећи нашега потомства и драге отаџбине. О свима поРезима који су до сад узети, о приходима и расходима спремљени су вам тачни рачуни. Народ ће видети да сам праведно располагао његовом сопствености. Брижљивошћу мојом има, већ неколико мидијуна, који се чувају у државној каси. За тим Милош топлим речима захвали се народу на поверењу и привржености коју му је вазда указивао, па онда настави: „Сад смо дошли до наше цели, сад су и народи отадбина сретни, сад је дошло време да се они који су ме гонили увере, да ме је у свему моме раду руководила само љубав к отабини и чиста жеља за опште добро. Сад се својевољно одричем од звања које сте ми ви даровали, разрешавам народ од закдетве коју ми је већ толико пута дао у име свагдашње верности и полажем дужност моју по својој властитој вољи без икакве принуде. Другови! изберите отаџбини другога кнеза најспособнијер из народа, п сами уредите своје правитедство. Не заборавите да вашу одлуку јавите народним посланицима у Цариграду, да је они високој порти на потврђење поднесу. А ја сам готов да вас вазда потпомажем мојим саветима.“ Скупштина је прекидала последње речи кнежеве општим уседиком: „Оче, спаситељу отачаства! Ми нећемо и незнамо за други избор! Сам је Бог изабрао тебе за нашег избавитеља! Ми смо с целим народом твоја деца! Да живи Милош! Да живи наш кнез и његова вамилија! Сам је Бог изабрао тебе за кнеза и господара нашег! Народ се својевољно заклео да буде веран теби и твојим неследнидима. Ми ти понављамо ту заклетву у име паше и у име целог народа и нашег потомства. Доврши твој рад. Уреди нам правителство сам, како ти најбоље знаш. Ова твоја, наређења биће за нас светиња, и закон. Под твојом смо се управом и ми и сав народ ослободили од наших угњетача. Теби смо једноме сви обвезани. Ко нам може боље сачувати задобивена права, и слободу, ако не ти, који си их нам и