Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

207

своје уважење и према кнезу и његовим помагачима. Ови последњи који су стајали ван уплива кнежева, нит их је народ могао блрати из своје средине. нити им је могао поклањати своје поверење, па зато су они и тражили подржавање на страни, изван Србије, и радили противу интереса кнежева пи земаљских који су тако тесно везани међу собом. Не гледајући на то, српским посланицима пође за руком да израде овај хатишериф у коме је била увршћена и уредба о Сенату али у сасвим нејасним изразима. Али баш та сама нејасност, особито је подрањивала интриге частољубаца. Милош није ништа знао о садржини хатишерпфа. кад је у Србији дошла вест да га је судтан потписао, онда је Милош тражио да се и хатишериФ и берат свечано прочита пред народном скупштином.

И ако је српска депутаци пошла из Цариграда још 25. Септембра, опет је зато ово празновање остављено за дан 80. Новембра, кад је Карађорђе освојио Београд пи кад се је празновао св. Андрија. као дан народног патрона. Скупштина је била сазвата у Београду, гди је и Милош после 10 година први пут дошао. Његово је путовање било величанствено. На варошким капијама у Београду на место Турака, стајала је српска стража. Турцима је било забрањено да прелазе у крајеве, где су Срби становали.

Ћаја у пратњи са целом свитом пашипом, дочекао је кнеза на Врачару готово на читави један сахат далеко од града и пошто га је поздравио, пође с њим заједно у кнежев двор, где је пашин син стојао да дочека и придржи кнезу узенгију. Овештенство у свечаном руху очекивало је Милоша у митрополитовој цркви, гди је свршена, и служба за сретан долазак кнежев. Другога дана около велики шатора што беху разапети испред градских врата сабрала се велика гомила. Орба на целог београда и његове околине као и из унутрашњости. На овоме месту ваљало је прочитати обадва акта. Милош се појави окружен српским чиновницима и војском. Мало за тим дође Хусејин паша окружен мулама, турским чиновницима и сјајном свитом. Државни секретар (диван ефенди) прочитао је хатишериФ и берат на турском језику у највећој тишини. За време читања опажало се негодовање п забуна на лицима неких Турака а харочито спахија, који нису веровали да се њихово имање предаје Србима. Затим је први секретар кнежев Давидовић прочитао превод обадва акта. Иза његовог читања подигла се читава, олуја громовитог усклика народне радости у славу и част султана и кнеза, ('5>)

Овај нови хатишериФ био је састављен другче од оног прошле год. од кога се разликовао већом јасношћу. У њему беху потанко изре-