Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

229

муселиму , која ће га у име народа замолити да не чини пароду овај не законити намет. Муселим заповеди да се посланици под ударцима кампије отерају у зајчарску тамницу, и тамо окују и затворе. Тај случај узбуни народ п на скупштини 27 Априла одлуче, да сав народ иде к муселиму п да га замоли за ослобођење кметова. У тој гомили народа било је и женскиња. Муселим заповеди да се сви његови људи наоружају, и под његовим предвођењем нападну на неоружани народ. Многе је побио, а још више њих ранио. Одговор на тако лудо зверство био је устанак деле крајине на који се одмах одвову и у осталој Србији. Милош брзо пошље на границу крајине једно оделење регуларне војске што је при руди имао, а у исто време позове на оружје и један део народне војске. Крајински Турци одмах се повуку у тврдиње, очекивајући помоћ од видинског паше. Међу тим руски двор уверивши се из догађаја у параћинском и крушевачком округу да су писма Милошева у којима је јављао 0 непзбежном судару са Турцима истинита, пошље свога комесара да једном сврши питање о присајединењу округа. Комесар је још биоу Букурешту, кад се пронео глас о сечи у Зајчару. Он одма пође отуда и још је могао сам да види мртве лешине што се ваљаше по земљи, да прегледа рањене и да испита сведоке и учеснике у томе крвавом делу. Он скупи све доказе који су се само пожелети могли противу поступака Муселима. А после оде у Крагујевац да уздржи Милоша од нападаја на крајинске Турке и од сукоба са видинским пашом. Милош се обећа да ће радити по савету руског агента. И кад овај оде у Цариград, он се ограничи само тим што је заузео скеле на Тимову, да не би прешла турска војска, за коју се говорило да ће је видински паша послати на крајину, а међу тим је гледао прилику да ступи у одношаје и са самим пашом. Оружање Орбије и одговорност зато, као и уређење војске у српској кнежевини ублаже прву љутину видинскога паше и он пристане да прими предлоге Милошеве, који су били у овоме: Милош уклања своју војску са границе видипског пашалука, и оставља само једно оделење као стражу на Тимоку. Паша одустаје од шиљања војске у крајину и отуд уклања, Муселима, бивше тамо пређашње солдате п Турке који су дошли овамо из других крајева грозећи кажњу за непослушност. Унутрашња управа и скупљање данака поручује се кметовима. Књаз српски јемчи за уредно скупљање и полагање данака у пашину касу, а тако и за безбедност Турака и њихових породица које остану у томе крају. Било је решено да се ови услови одржавају до одговора из Цариграда. Доласком руског комесара у Цариграду руски је посланик до-