Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

80

каквог протестантског кнеза, али само тако, да његово потомство прими православну веру. „Овако мишљење“ — вели на крају свога нацрта Стратимировић, коме је било суђено да управља, над аустријским Србима, около педесет година, 0 возиостављењу нове славено-српске државе: „Тако се живо предпоставља моме уму и срцу, тако је корисно руском царском дому, тако је славно за сав славенски народ, да не може бити ради постигнућа, ове намере ништа сувише велико — ни највећи труд нити највећи трошкови; већ сваки истински човек, који је правог славенског порекла п пријатељ Руса п који свога владаоца искрено љуби, ваља да свом снагом прегне да ово оствари, а то у данашње доба чини ми се може бити,“

Нацрт митрополита Стратимпровића, прота Самборски преда ондашњем руском министру спољпих послова у Русији, кнезу Адаму Чарторижском. Но нацрт митрополитов тешко да му је се могао Д0пасти, због онаквог говора о Пољацима. Је ли се могао Чарторпжеви старати да разшири круг природних пријатеља Русије, кад је свом душом онако одан био идеји о васкренућу Пољске у њених старим границама Како није био истинити човек славенскога рода ни „ревпоснимљ росејининомљ“ на саучешће кога је апеловао српски митрополит, Адам Чарторпжеки, поврати проти Самборском не само нацрт, већ и кратки пзвод пз нацрта. Знајући карактеристику политичке радње Чарторижског, ми с пуним правом можемо мислити, да он није ни показао цару Александру [. нацрт српског митрополита Стратимировића. Али је тешко било угушити глас српскога народа: он допре до Русије другим путом,

Још Јулија месеца, кад договарање с посредовањем аустрпјанада није пишта донело п кад се дознадо о препоруци, каква је отишла из Цариграда Бећир паши, један од аустријских Срба, ротимшетар Петар Новаковић Чардаклија (ког је жена била код покојне велике кнегиње, жене мађарског Палатина), оде у Србију п почне убеђавати српске старешине да пошљу депутацију у Русију ради тога, да јаве цару Александру 0 стању ствари у Србији. За тај посао старешине изберу проту Матију Ненадовића, пстог Чардаклију п Јована Протића пз Пожаревца. (52) Напшшу дугачку молбу, у којој су споменута сва места у нахијама, где су биле какве год развалине од цркава или манастира, које су ма кад порушили Турци, па се том молбом хоће, да расппри гњев руског народа због овакве поруге православне светиње, због чега су п устали Срби да се свете, Но је та молба храњена, у тајности па п И од опих људи, који су бпаи најприближенији Карађорђу. Тек 1. Сеп. Ненадовић и Чардаклија крену се из Топчидера на дађи низ