Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

894.

милости књажевом обасипље лице његово пламеном стида, јер није успео да сврши посао по жељи Милошевој, како се он молџ Богу да опет дарује свако добро светломе књазу који је учинио да наша драга отаџбина тако напредује, да се прославе дела књаљева пред светом, да се одржи, уреди п утврди дивно племе ваше (Обреновића) племе српско, за пример свима милостивим п добрим владаоцима светским“ љубећи светлу десницу књажеву са пстинитим „страхопочптанијем“ Петронијевић је говорпо да он неће бити никада у стању да одужи свој дуг Милошу. У то време кад је Петронијевић расппао пред књазом своја уверавања како му је благодаран пи одан, Милош добивши потоње пзвешће депутације, плсао јој, да се врати у отапопну не чекајући ни хатишерифФ ни одлазак турског комесара у Београд. „Алп при поласку пз Дариграда нека се наша депутација пријави блистателној порти и нека јој каже, да предлози нису бпли само наши, него и народни, јер што је народ то је и књаз, а што је књаз то је п народ. Портин ће комесар видити да наши депутати нису дошли пз Амерпке, него из средине српског народа. Нека нам порта опрости што ћемо се држати пређашњег хатпшерифа који она потпре доцнијим хатишерлфима, п пменује за нас капућехају, а што се тиче чланка о члановима Совета говорп да га не може изменути. После нека наша депутација оде Лорду Понсонби да му изјави захвалу за његову трудбу старајући се да помогне нашој ствари. Што се тиче рада наше комисије, то признајемо да је чинила све што је могла, а што је сила и превртљивост портина учинила другче, не можемо за то да крпвимо депутате. Ми ћемо се користити овим случајем, да уверпмо нашу депутацију како се нема зашта стидети што није извршила своју поруку. Ми је уверавамо да никада нећемо заборавити њезлну бригу за учињене нам услуге у Цариграду, п ми ћемо вазда желети да с њоме док смо живи делимо последњи задогај хљеба. Прп поласву нека наша депутадија посети светог патријарха, п друге наше познанике и нека их увери о нашем високом поштовању... Ми се уздамо у Бога да пеће бити све онако како желе наши непријатељи. Ако најпосле видимо да другче неможе бити, то ћемо ми остати као прости гледаоци п гледа ћемо шта ће постићи оне који се надају из тога Бог да зна каквоме блату... Овде су нас свакојако пањкали и распростирали по народу различне гласове: да смо ми намерени да продамо Србију п у тој цели послали у Беч 20.000 дуката; да нам је Енглеска дала 1000 ока злата (у окп шма скоро 29, фунте); да смо у тој цели послали наше синове из Орбије у Влашку, и да оћемо