Srbija i Rusija : od Kočine krajine do Sv. Andrejevske skupštine. Sv. 1-[2]

36

Ферманом, који је навалице за тај посао написан, и у коме као бајати султан заповеда Србима, да углаве мир, иначе ће их најжешће казнити. Тај лажни ферман би прочитан у табору код Остружнице, у почетку маја, и учини на Србе са свим противан упечатак ономе, који крџалије мишљаху да ће учинити. Срби се сви до једног закуну да ће пре сви изглнути са оружпјем у рукама, него се покорити турској својевољи. У осталом нису се Срби свуда подједнако чували од Турака. На четири дана пре но што ће се у табору прочитати лажни ферман, Турци заузму град Ужицу, коју је чувала нејака српска чета. То Карађорђу даде повода да изда овакву дневну заповест: „Браћо! Нека вам је бог у помоћи! Вршите добро своју дужност. Нека с) људи свакад на опрезу. И ако је душманин далеко, но он је вазда близу нас; чувајте се Турака. Зар ће вам боље бити ако погубите своје главе, као Ужичани. Нека сад они презају од нас, којима смо се ми некада покоравали; сада су они под нама; недајмо се да нас варају“. После опсаде, која је трајала пуних десет недеља, Срби изнова освоје Ужицу.

У то време, пред јесен, босански везир Бећир-пата, крене опет своју војску ва Србију; но кад дочу да су Срби прекрилили Дрину, заустави се на левој обали њеној п неусуди се ништа да започне. Његови војници. којима се досадила нерадња и узалудно очекивање, стадоше се, по своме адету, разилазити својим кућама. Међутим дође глас с југа, да из Ниша иде на Србију Афиз-паша са великом војском. Српске поглавице не само што се пожурише да прикупе Србе у војску, који још не беху под оружјем, већ најме у своју војску многе хришћане из Бугарске, Босне и Црне Горе. 40.000 српске војске заседне у тврдој позицији код Ћуприје, ширећи се на десно до Крагујевца, а на лево до десне обале моравске. Јаков Ненадовић остане на Дрини са 12.000 људи. Међу тим београдски паша Сулиман, који је стајао под влашћу крлалија, би постављен за пашу у Солун, а његово место да заузме Афиз-паша. Но не само, што Срби у почетку Септембра равбише Афиз-пашу, но га још и заробише; п ма да му изађе за руком да умакне из под страже, но сва се његова војска већ беше разпрснула. После овакве победе, Срби видише, да семогу поуздати у своју снагу: то их одушеви и они се латише два посла: да прогнају Турке из градова, у којима су се онн још држали, и да склоце унутрашњу управу, п покове порушене дркве п манастире. У почетку Новембра, Срби освоје Смедерево; у то исто доба на 24 руске лађе, Које су допловиле до Галаца, Србима је било довежено топова и спла џебане. Би решено, да се промисле о освојењу Београда л Карађорђе