Srbobran

ЈШМВЕК 35».

МПГ ТОХХ, М. Т, ТНиКВОАУ ЈХЛЛ »в. хрхв

ТХАК ТХ

5иВ8СК1РТ10М КАТЕ5 1Јш(е(1 5(а(ев о{ Атепса оп« уваг бос. СапаАа, Еигор« • (. с. оа« умг 11.50

1г|>ођг«о риђЦ»ћ«<1 «т «7 Тћимдау ■( ш V. ш Зи««(. «*» УадН. N. У,

ПРЕТПЛАТА: За Сјед. Држак на годжиу 6 о ц. Канаду, Еарому ш*Д. год. $1.50

СрбоСран вш 11 ч«*арт* 9 « п ««ј ту. •* }«-ап, и«? То!*, (5, у.

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА

5ВВОВРА

5ЕКВ НАТ10МАЕ РАРЕК АКБ ТНЕ ОКОАИ ОР ТНЕ 8ЕКВ РЕБЕКАТ10Н „бХООА”

Број 353.

ЊУЈОРК, Њ. Ј., ЧЕТВРТАК, 7. ЈУЛА 1916.

ГОДИНА б.

/

А ЖИВИ САВЕЗ С. С. СЛОГА

Од к.ако Је сазвата ванредпа конвенција једна извесна група несавеспих људи заметнула је огорчену борбу против Са веза Сједињених Срба Слога и против Српства у Америци. Није потребно да пменујемо те људе — добро су познати целој иашој јавности и у Америци и у старом крају. Од 1. маја ти несретшици вел су трипута ншли на суд — тужили највелу српску организацију у Америци. Упоредо са тим иду два друга псто тако нечувена посла: страховито клеветање зваиичпог представника краљевине Србије и безбожпо нападање на Српску Народну Одбрану. Још од зимус, од почетка па пало аустро-немачко-бугарске на Србију, ти несавесни људи не престају обасипати најпижим кленетама г. М. И. Пупина: називају га лоповом, пребацују му. да поткрада српску државу, подмсћу му да шурује ^са Немцнма и Аустријлндима и т. д. У последње времс отишлн су тако далеко, да су се удружилп и са плаленим немачкнм листовима, да г. М. И. Пупина денунцирају код америчке владе. Пред пама стоји „Феирплеј”, и у њему налазимо једпу гадну денупцпјацпју. Тај лист издаје један мацарски Јев[>еЈ 1 ш. неки Маркус Брауп; штампа га на енглеском језику, са сврхом. да денунцира уеељепике из савезничкпх земаља,. У том броју. на 5. страни. налази се тгреведен део једпог чланка из ..Српског Дне вника” од 23. маја ове годште. У том чланку „Српског Дпевника” говорено је о неумесном паметању неких натапх људи који су. из просте глупости. придружпли се познатој агитаЦији аа ..американиЗкрање”. У истом члаттку налази се и неколико грубих истшта о

правом стању наших усељеника у Америци, али је главна била ова реченица: „Наша пр ва, друга и стота отаџбина је Србија.” Маркусу Брауну прбвели су тај чланак ови несрепннци и он га је оштампао са овом примедбом: „Пред јавношћу је уредиик и власник тог листа Божо Ранковић. Алн тај лист је орган професора Мнхаила И. Пупина, великог научњака и представника српске н друге словенске културе п просвепеностн и личног пријатеља Вудроу Вилсона, који га је нре годипу дапа поставио за члана Одбора за Авијатику п Државну Одбрану, уттркос тога што је оп Гепералпи Копзул Србије.” Од тог истог доба ти несрећници воде огорчену борбу против Српске Народно Одбране. Ралији примери из те борбе по знати су нашим читаоцима, Те лемо овог нута навести најновије. Као нгго наши читаоци зпају, чим је вапредна конвенпија завршила своЈ посаО И „Србобран” и „Српски Дневпик” повели су живу агитациЈу за Видовдански Дарак. Из броЈа у број „Србобран” је доносио дирљиве апеле за тај дарап. „Српски Дневпик” сваког нопедељпика имао јо по Једап сличан апел. Тако се ради од 16. маја н тако по со радпти све до 28. Јула ово године. Опи несрелтшци, у место да се придруже тоЈ чисто родољубивој акцији, уЦели су из петни жнла да је омету и уништо. Ево начипа. на који опн изводе те своје панлене планове. Са неком протуном. „бароном” Рајчевилем, сплету Једну ниску нлевету протгто г. V И. Пунина и г. П. X. Павловина и оптуже иу на суду, да су — украли Том „барону” 600 долара. И поводом те пиеке кле. вете пшпу тп несрећпици у своме лпсту ово: у.Пригодом

ове оптужбе за утају вовца, ■* за сада само желимо да поновимо оно, што смо чули од свакога нашега човјека, који из краја стиже, а то је страшна оптужба, да од толико сакупље пих прилога из Америке, ни једна десетина ннје доспЈела онамо, куда Је била намијењена. Па што је било, пгга се догодило с толикиж народник новцем? Гдје су призпанице ■ потврде за поеману вредност прилога америчких Срба?... Нека ово Срби широм Америке не забораве ■ нека свој новац не повјераваЈу горњим несретницима и унропаститељима на ше националне ствари у Америци.” Дотичпи чланак прештампао је ЗотиЈев „Народни Лист” и вели: „Ево пгго о токе уважена српска новина „Дневни Гласпик” взноси.” Наведосмо све ове ствар« само ради тога, да чданови савезни схвате нрави значаЈ бор бе ових несрелника против Савеза Сједињених Срба Слога. Та борба гаставни Че део целокупне ове срампе ортачине са Маркусом Брауном н Франком Зотијем. Замислите, брало и сестре, што би рекла српска јавност у старом краЈу оној груни несревпика, која би се дигла да судовпма гопи на пр. „Прпвредпик” или „Просвјету”? Сам тај чин је довољан, па иа на чело те групе несрећника стави жиг издаЈнички. Мевутим треба имати на уму в ову вначајну чињепицу, која је парочито лзбила *од ово трећб судсже паримцб, пгго је овв несрелпицв подигоше против Савева СЈедињених Срба Слога. Ови несрећници за ту парницу жорају плаћати не обично екупе адвокате. Уз то још мора.ју нлавати велтгке наднице свима сведоцима, и једне п друге странке. који су им потребни за ово суцење.

Од вуд тиж несрећнжцжжа тај новац? . ПитаЈте Марвуса Брауна ж Франка Зотија — њкхове ортаке! Дакде е те стране чланство Савеза Сједињених Срба Слога нока буде на чисто: у овој пакленој борбж дропи највећв српске органнзацијв у Ажерици ннје реч ни о ванредној конвенцији, није реч нж о редовној конвецији, већ је реч о једној сражној ортачини, »оја се решила да оиаља светло српско ине у Ажерици ■ унжшти сваки српски рад же^у српскиж усељеницижа у овој слободној земљи. Када се то једнож »жа на уму, онда је лако напж ■ оружје којим пежо поразмт* ову сра жну ортачину н еразжтж врагове српске у Ажерици. 0 тоже да проговоржжо некодико речи. Ствар са судож треба да задаЈе најмању бржгу члановжжа Савеза Слоге. Овж вгсрепмци 1 •га.ГЈтик.а

излазе нред суд ■ тврде, да Је ванредна нонвенцжја сазвата незаконито. Било би с тжж послож к мало натезања, када не би постојао један докуженат који ту тужбу утонж у лаж. Тај докуменат Је једпогласпо донесена резолуција на Седмој Седници од 8. маја 1916., која гласи: „Пошто Је ваљаност саз!ђа ово конвенције стављена у питањеи „Пошто Је ванредна »онвенциЈа сазвана од етране главног председнижа на ваггев од две тре.ћВне * в»ше савезнжх члаљуоумч-ж-ља,ф^н - цжфњџпп нова>, потнисаних својеручно, вли нотписаних од страие управтгргка и на основу резолуциЈа од стране друштава, које су Исправно достављене председпику. * „Пошто је одбор ва нреглед

пуномоћи, наимепован од конвенције, испитао поменуте захтево и резолуције и известио ковенцију да су више од две трећине чланова исправно захтевали од главног председника да сазове ванредну конвенЦију, и „Пошто је сазив ове конвенцијо исправно обављон као што то правила Савеза нареџу ЈУ, и „Пошто на основу чињеница да велнки број чланова не зпа читати и писати а у исто време су растурени у погледу њихова места боравка, тако да. ижје могуие добити личпе захтеве од свакога члана посебице, то је увек било тумачено од страно чланова Савеза да параграф 4. правнла Савеза, нао што је таЈ параграф усвојен на конвенцији у Депверу, да се захтев за сазив варедне конвенциЈе нма послати глав. председпику на нисмено од стрлне поједипих чланова. на писжено

-7-п.^о од стране да су дотичпа друштва уједно изгласали на својој седпици у корист сазива ванредне конвенцнје. и „Пошто на основу правпла постоје код сваког друштва Са веза обичај и уредбе, да сваки рад. подузет од стране друштва вреди, када за таЈ рад на редовној сазватој седници гласа већина присутких чланова, н да такво решење везује свакога члана дотичног друштва. па ма он био присутап или одсутан са седнице, н „Пошто друштва Која су за ступљена, преко својих делегата на овој конвеицији. преетављају просечно око 8000 чланова Савеза. пгго је више него двв трећине чланова Сагвеза; .,.То се усваја резолуција. да је ова Конвенцнја у сваком погледу правилно сазвана и

лравилно сакудљена у сагдасности са нараграфом 4. правида Савеза. „Одбор: Стево Бабип, Саво Б. Јелић, Мане Мохчиловип, Вељко Радојевић, Милица ШуТИћ.” Даље у записнику то седнице стоји ово о тој резолуцији: „Након дрочитања горње Навловић предлаже, делегат ђ. Божин подупире, да се горња резодуција прими у целости као што је прочитана. Председник ставља предлог на гласање и конвенција исти усваја Једногласно.” Ту је, дакле, 81 делегат, који тврди, да је ванредна конвепција сазвата законито. А с оне стране је неколико крухобораца, који су својим несавесним радом и распикућским вршљањем по савезној имовини изгубили своје положа.је — па се сада нуде у службу свима и свакоме! С те стране нека чланство буде мирно. Ови несрекници и не траже. да добију Савез у своЈе руке, нити га могу добити. Све да судац п реши ову парницу у њихову корист, долази виши суд и они — стоје напољу, у служби туџој а не савезној. Па чак ако и вишн судови реше у њпхову корист, дошло би сазивањо друге ванредне конвенције, која би била иста као и ма.јска ванредна конвенција. До тога. наравски, догш неће. Али ми то износимо само да до кажемо како ови несрекници не могу добити никад нншта од Савеза. Они знају то врло добро. на се с те страно ничему и но надају. Опн п не дају нншта на наде, веп за готов новац раде ово: Да. помогну Маркусу Брауну н Франку Зотију да убију углед званичном представнику Краљевпне Србије и да разоре ону

дивну гграду родољубља што су је подигле жртве и прилози српских усељеника у Америци. То је сав њихов посао; сва жеља њихова, сва нада. Када то знамо, брапо и сестре „знамо и начина да ометемо тај посао, да осујетимо ту жељу, ту наду порушимо: Збијмо се у гушве редове! Сложимо се боље него икад пре! Кренимо на српски посао жпвље него пкад до сада! Савез Сједињених Срба Слога данас стоји јаче него икад пре. Погледајте на рач\ т н. којп је објављен на другом месту у овом листу: впдите како чланство верно стојн уз свој савез — нреко 30.000 долара послало је у савезну благајну за месец и ио дана само! И то је чланство учиннло упркос свпх сплних клевета оних несрећника. Нншта под овпм небом не угојни у лаж те несрећнике као ове хладне. ове свете бројЈГс Тако продужитс. браво и сестре, и даље. па се не боЈте за наш днчнп Савез Сједпњених Срба Слогу. А знајте даље, да над нашпм Савезом бди човек, који је седам година свога рада уложпо у њега и који је п сад н увек ће битп готов да се свим својпм силама борп за Савез Сједињенпх Срба Слога! Него крепите, брако п сеетре, на остали посао иаш, на посао око сабпрања ирилога за ослободпоце наше, њпхове свете жртве — спрочад и удовпце. Не дајте да бриге за оно што нам је у Америпп угуше брпге за оно што нам је у Србијп! За то: Напред још увек са Видовданским Дарком! М. Јевтин.

ЈАРАНИ. I 0 Г Ј. Веселиновшћ.

Одменила је снају. Наложи ватру и помете кућу. Кад се Смиља дигла, све је било у сво ме реду... — Ти веп будна. Каравиље? — Будна. — Па си мо одменила? — Ја. — Цвове моје! — рече Сми ља, на приџо и пољуби је, али се сва трже као да је гуја уједе. — Ти сва гориш!... рече. Да нисл болесна?... — Нисам!.. Да ми Је да идем куда... да радим штогод. — рече Мирка. Скиља је поглади по коси.

— Нешто јест! рече. А Мирци на једанпут ударпше сузе... — Шта је. Каравиље, пгга Је?... А весело дете зајецз, па поче крити главу у недра снајкпа.. . Смиља се насмеши... Досетила со свему. Њенок погледу не умакоше ни она пи Мирко јуче.. - Али је упнта, шалсћи се: — Да ти није ко младе дирао?... Немој плакати, цвоће моје. немој!... Зна твојр снашица шта је то!... Да Бог да ми за другу болест и не сазпала! Слатка је то болест!.. И ја сам ти, грљо моја, од ње боловала, на сам онда најсревниЈа била!... А Јел? — А?... питала је она кри јући дубље главу у недра њо зина...

— Да те ниЈе ражалжло црно оКо Голубово? И Смиља је Мпрка звала Голубом. Она Је ћутала. — Не нлачи, срце моје, не плачп!. . Твоја ве то снаЈчица све удесити!... Ходи да ти полнјем то се умиј, да те не виде уплакапу. И Мирка је послуша и ужи се. Смиља је пожилова по једрим обрагачићижа па их стаде љубити. — Каравиље жоје!. „. Нежа јабуке коју не нагризу!... I ове ће Јабуке мушки зуби нагрисги... Дај Боже да иж слатко буде!... Мирка се оте из њена наручја и побегне. 4 . Кад наступе летњи радовн

истропгила бж се најјача снага која ради 16 сати дневно. За то Је наш народ ип рижио и светкује легње светнжке. Ту ти је Прокоп, Блага и Огњена МариЈа, Летњи Св. Архан^гео, Св. ПантеЈГиЈа ■ т. д. И у те се дане по нешто нри вређује: људж обЖлазв њ*ву н храну, жене среде не ереџене послове »уине, ш нв излази на пољске радовв. Па, као год недељож * цркве ниж празницижа, тако и у дане тих свечаннм мзлази жладеж у коло, п* св ту жало прошали и игра... Баш на Прокоп игра коло на нрекрсту а Мирка стала са Сжиљож на гдеда. Дов ето ти пред њу Крсжана Маркииевића. газдинског сина ж кевиља сеоског. — Што се тн, Мирка, не у-

хвати у коло? •— рече он и поџе да је ухвати за руку. Мирка склопи руку, па, заруженивпги, рече: — Нека же! — Хајде са мном! -— Нека, не ву! — Шта не веш, хајде! рече он, докопа је за руку и повуче. — Ено ти твоЈе Стајке, па с њож играј, а њу остави! — рече жу Смиља, па поџо да помогне Мирци да се отме. —. Волим ја ове ппптарице! — рече он, па упггину Мирку за образ. У тај нар посрте па удари главачке у јендеи... Мирко није могао више гледати чуда својим очима, кад виде да Крсман Мирку уштину. Он се пусти из кола, па, као бесомучан јурну и гурну

га.... Онда стаде крај Мирке и испрсп се, а око му је севало пламеном. Крсман се дпже па полетп на њ; али га Мирко сачека, па му приши длан за образ тако, да остане свих пет прста на образу... Крсман јекну од бола и доченаше се... Али се слети момчад око њих те их раздвоји. — Вала, показаку ти! цнчи Крсман. — Ја тебп показах! — велп Мирко. — Папшеш ми шака! — Вала, да ми би да те сад нропустим кроз руке, па пошто је!... Зар ја с њом копаж и жањем, а ти да штппаш, јел’? — Тако је!... Тако је!.... заграјагае са свију страна. Онн Крсманови почеше прс бацпвати Крсману, а он се пра

вда: — Па кад је његова што ни Је с њом. него је пустио!... Од куд ја знам, да је она његова девојка?... Ја мислпм, кад сама стојн ,да нема момка па сам хтео да се прошалпм! — Па покушај среву!... впче Мирко. Али момчад гракну те их прптпша. Стева Игљатов, први момак у селу, приџо му, па га потапша по рамепу. — Јак си ка земља, а оштар ка’ кремен!... Ходи да играмо! Свирај, Мнпо!.. Свирала свирну, они се ухва тише у коло. Смиља натера Мнрку то се ухватп до Мирка. Игра Мирко земље пе додира. Право му као да је град освојпо. Погледа. Мирку, а она спустпла трепавице п само чујеш како звече „струке” на врату.