Srbobran

ЈШМВЕК 353.

НХМ 7 ТОКК, N. Т, ТНиКЗПАУ, ЈИЕУ *г, 191«.

УХАК VI.

5 1Ј В 3 С К I Р Т I О N КАТЕб 1ЈпЈ1е<Ј 81 а 1 е* оХ Ашепса опе уеаг бос. СапасЈа, Еигоре е *. с. опе уеаг 11.50

Бгђођгап риШаћеД еуегу ТћигвсЈау а( 443 \У. аз 8 (геег, Иеж Уој'*, N V

ПРЕТПЛАТА: За Сјед. Државе к » годпну 6о ц. Канаду, Езропу игд. год. $1.50 Србобран нзлази нетрртгом на V/ а $1гсс1, N« 3 * V игк, N. У.

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА

3 РВОВР А N ш

8 ЕКВ МАТ10МА1, РАРЕК АИБ ТНЕ ОКОАИ ОР ТНЕ 8 ЕКВ РЕОЕКАТ1ОИ „31.00А”.

Број 353-

ЊУЈОРК, Њ. Ј., ЧЕТВРТАК, 14. ЈУЛА 1916.

ГОДИНА б.

ВАМПИР СА КОБАЦ • ГРАДА

Сутра је 28. јули. Двс годиве даиа иавршује сс сутра од оног судбоносног дана, када јс Аустро-Угарска објавила рат Србији — када је ночсла ова страхбвита трагедија, највсиа што ју јс икад запамтио човек. До данас веи коштала јс Европу та трагеднја рко десет мплијуна људских живота. Емглеску до сад кошта рат 14, а Француску 10, Руснју 0, Немачку 5 и Аустрију 5 милијарди долара. Укупно само тс пет државс кошта овај рат 40 милијарди долара, дво стотинс милијарди динара. ИЈто те бројке зиаче, види сс пајбољс из овога: цслокулно богатство Француске, зсмља, зграде, подузеиа њена — све штр сс даде продатп п купити цени се данае на 50 милнјарди долара. А колики ве трошак — трошак у материјалиом богатству, нс у нсоцсњсиом жпвоту људском — бити када сс рат ХЦЈГгаг-тгнж-ајС Јсдак ммг блссавог старца. можда пијаног у том судбоносном часу. рннуо јс' Еврппу у < ову катастрофу. Тај старац, то јс Франц ,Тозсф фон Хабсбург. или фоп Хабихтсбуг — као што сс првоиствено звало гњсздо нз кога јо излстео овај европскн кобац. У „Хрватском Полптпчком Катскизму”, пздатом за хрпатске усељснике у Амернци 1912 годиис, па странама 50. н 51. чн гамо овс рсчи: . .доста јс то знати, да признамо, да Хабзбурговци нијесу бцли, а нијесу ни данас само католичка н само њемачка динаетија, него да су онн свс вишс дннастија европска... Хабзбурговцп су европска дпнастија понајприје зато, јер свропска дипломација. напросто не зна, што бн учинила с тпм државама п паро дима. којо данае Хабзбурговци

држе на окупу....” Узалуд је била сва ова брига: Хабзбурговци- су се побринули да тс народе извсду на добар пуг — на кланицу. А да сс захвалс оиој дидломацнји, која се хако оринула о тој „евронској династији”, Хабзбурго вци су у ту кланицу иовели и осгалс свронско народе... Сав овај разговор о „свропској династијн” је нразно блебстање пзланелих мозгова. Хабзбурговци су само оно што им у наслову вншс: копци. У Енрони, а можда и на целом свету, нема имсна, које је вшво умрљано људском крви, као имс хабзбуршко. II то је свс шго јс хабзбуршка династија: кобац и џелат евронских народа. 0 томс да се разговоримо мало више. Кобац-Град. (Јко године 1020. штрасбуршкн бискуп Бсрнер и његов брат иодигну на утоци реке А1 & У рш У 1’а.јку; ј'с'Да1Г21ШаК-1С-> ■ јн назову Хабихтсбург — Кобац-Град. Током времена то имс прометне се у оно, које је ушло у историју, п којс сс сачувало и до данашњнх дапа, Хабзбург. Зе лретке ова два брата ие зна хд: нпшта ноуздано. Постоји прича, да се један њпхов даљни предак, нски Јеврејин пз Гима, бегајући испред казпс за некп злочин, склопио у овс крајеве, далско на граници старог рнмског царства. Тиме, јеврејским пореклом, објашња вају сс дво особнне чланова хабзбуршке кунс: дуг нос иумешност да уновче туџу нспрплику. Од овога Радбота, брата бнскупа штрасбуршког потичу остали Хабзбурговцн. Да се схвати прави значај зпдања овог замка, који је био темељ куће Хабзбурговаца, тре

ба имати на уму ове ствари и прилике. У оно време скоро у целој Европи ,нарочито у сред њој и источној, нијс било ника|кве утврџене власти. Источни део Европе, од доњсг Дунава па све до Балтичког Мора, прстворио се у капију, кроз ко ЈУ С У јурилс разне хорде освајача. Овс хорде су се обично упућивале на Цариград и Рим, јурсћи за пљачком. Што је би ло царске власти, она је била запослена тиме, да сузбија ове освајаче и пљачкаше. Севсрно од тог појаса, те огромне „сечине” европско-азијске, би ло јо оно, што се у даиашњем рату зове „ничија земља”. Ту је господарила песница, и то груба сурова песница немач1ких одметника-племића. Ови племићи купили би око себе мангупе са свих страна и с њи ма со пуштали у пљачку: гулили сељаке, ударалп на градове н манастире и пресретали по друмовпма трговачкс караване. То им је био главни по-с&е.-'Уз 'тај ткГсао ба.вили 'бтг се и „политиком” — удруживалп би се меџу собом да нападну трсћега племића, убију га. опљачкају му што наџу код њега и његове сељаке присиле да њима слу 7 же. „Политика” бн се у том случају састојала у томе, да се плен „праведно” н „поштено” подели. Како се овај посао водно „иа велпко”, то је бнло потрсбно побрииути се н за утврђивањо у пеирпступна места. Дешавало се, да опљачкани сусед остане жнв, побегне другом племику и с њиме се вратп по „своје”. Из те потрсбе — с једнс стра не да се пљачка склони на сигурно место, а с друге стране да се сачува од изнснадних напада — почелп су овп племићи подизатп својо замкове. Ваннмљиво је ово. Тих замкова и утврџења највпше данас пма око Рајне, по старој Нема

чкој. Вамкове, градиае и градове подизала су и стара царства, римско, франачко и византијско. Али ти замкови обично су били на границама царства н служили су за одбраиу царства од уиада освајача са страие. Та утврџења била су иостаје за иограннчне страже царства. Онде, на Рајни, ти замкови сведоци су само страховитих нљачкашких навика старих немачких племића — која данас избија код Немаца као атавизам, наслеџе рџавих особииа. Рајном водио је стари трговачки пут. Њом су велики градови на северном Нриморју проноснли своју робу. Ту су племићи немачки дочекивали „од морн, трговце”. Ради тога су подиза ш те земке. Ради тога јс подмгнут и Хабихтсбург — Кобац-Град. На словенској крви. До Рудолфа Хабзбуршког, црвог немачког цара из Јдбзбуршке куће, ха г сегбавивпг Дедном ј^литиком: иљачком и отимачииом. Жарили су и пљачкали но Алсасу и Швајцарској. Ба ту „политику” бнле су и то доба нсобичио повољне прилике. Користећи се овнм растројством у Немачкој, римске папе покушају да своју „духовиу” власт претворе у „земаљску” — да се зацаре и владаре држава потчине под своју власт. Те жељс римске иапс ннсу се ни до данас одрекле. Тада су покушали да то остваре. Њихо вн бнскупи били су обични пле мићи, који су владали у својим диецезама као п остали господари: вршили судску власт, убирали намете од сељака, држали војску и т. д. Читава столсћа протскла су у тој борби. Да постигну своју сврху, папе су наговарале појединс краљеве да иду на крсташке војне н

тиме се истроше и изнуре. то су стално оуиили иоЈедиие великаше дротив својих владара. (Јва оороа измеџу наиа и све 1 овних владара доџе до врхунца у време владе ХенриЈа Чехвргога, немачког цара. гада 1ргур Седми нагна на краЈу краЈева Хенри-а Четвртог да му доџе на иоклоњење у Каносу: главе носутом неиелом ц на коленнма морао је иобуњени цар дони да моли бесиога иаиу за оироштај. Те борбе искориете Хабзбур говци ирво да се напљачкаЈу, друго да разним начинима и везама доџу до имања, а трепе да се — улнжу дапп и његовој странци. На тај начин 1273. годнне Рудолф Хабзбуршки уседие на престо нсмачки — илемнћи ие мачки, уз благослов иапе, прогласе га за немачког цара. Папа је пристао на тај избор, јер му јс Рудолф обрекао "''.“'”'пшог.т; немачки илеми. 1 |,с;, 111 'Свог најслабнјег друга, а њима је најбоље ншло кад је на престолу седио слабић. Рудолф пак имао је своје ра чуие. Чим се дочепа царске круне почне он радити на томе, да своје поссде повепа што впше. На север, запад и југ пије имао куда. Свуд су билн јачн од њега; или јачи сами или удружени меџу собом, пли под заштитом папе. Рудолф окрене тада свој поглед н а нсток — п покуша да своју срепу оснује на проливеној словенској крви. А у с т р и ј а. Око 590. године по Христу цео опај крај, који је данас познат подимсном Горња и Доња Аустрија, бпо је насељен Словенима. Из почеткати Словени су бнли под влашпу Авара. Али, након аварског пораза под

Цариградом, добуни се иротив њих словенски кнез Само, 027 године досле Хрисха, и подигие велику словенску државу, која је обухватала: велики део данашње Галиције, Моравску и Штајерску. (Јву чињеницу треба добро имати на уму, да се разуме зашто Савезинци даиас дају Чесима све те крајеве. То је била ческа дра-држава. На тај начин на том крају Европе успостави се ово: на средиин,с једне и друге стране Дунава, били су Чеси; на исток од њих Авари, господарп неослобоџених Словена, чија је држава обухватала и данаш њу Хрватску; на југу Бизантија; и на западу Франачка. Франачка и Бизантија сматра. ле су се у то доба као једине правне државе у Европи: наследнице старог римског царства. Словени и Авари, ио њиховом схватању нису нмали права да живе у ондашњој Европи. Францп преузму да сруше и Словене и Аваре. Аваре сруше Фравци у тим борбама од 788. до 797. II ако су им Хрвати помагали, Авари буду тнх годнна поражени да се никад впше нису повратили. Хрвати доџу под власт Франака. Срби под власт Внзантије. Чеси се повуку н а север и продуже н даље свој незавпснм државни живот. Као клин измеџу јужних и северних Словепа франачки краљеви утисну „границу”, из које се током времепа развила Аустрија. Права граница франачкога царства. прсма истоку, на том делу Дунава, допирала је до ре ке Енса — далеко на запад од Беча. До те реке иде Горња Ау стрија. Даље на исток нде Доња Аустрија ,која се данае иро стнре с једне и друге стране Дуна.ва. до реке Лајте. Од Аустрије учине Франци „грани-

цу” измеџу њиховог царства и Словена; по њој подигну замкове и градове; у њу пошљу пробисвете и мегданџије и даду им „чисту карту”: што учине — учињено је! Ово су ствари врло важне за нашу историју. У ствари цео онај крај који лежи на водопаџама Врбаса, Саве, Драве и горњега Дунава, сматран је у оно време „граиицом”. У њу, ту границу, могао се населити ко је хтео — наравски, на свој ' „ризик”. Отуда је у тим крајевнма био огроман број авантуриста, јунака, разбојника и гуликожа. — Тај крај у тим годинама, од прилике у доба Неманића, био је оно, што је у 17. веку био наш Сењ, Котари, Лика-Крбава. Једно је само недостајало томе добу: наших гуслара па да опевају чудновате јунаке и авантуристе. Ту су делиле мегдан три различите расе: Авари, Германи. Словеии и Византинци. Мепу тпм јупацима тога доба бнло је м”ого Слћвевзц'~ — ђЈИ су служилп једној или другој власти. Многи од њих домогао ге до великих положаја: нагавски, у војсци. Неки од њих билп су тако моппи да су обарали представннке царске власти. Некп од њнх пак. улучујупи згодну прнлпку, прибегавалп су својим крајевима, дизали бупу и с времечом постајали словеначки, српски н хрватски жупани... Ну да. се вратнмо натраг. У доба. када је Рудолф Хабз буршки сео па немачки престо, обе Аустрије, па и Штајерска, бпле су под влашпу чешког краља Отокара Другог Пшемисла. Штајерска. онда по свема словенска земља. својом вољом доведе Отокара на власт. Ну Маџарп. потпомогнутн од Хрвата, истерају Отокара пз Штајерске, те му. поред Чешке, остану обе Аустрије.

Божја реч

Јанко Веселнновпћ

о

— Дсла, чича Пајо. причај нам што год! — мољасмо спи. — А поборавио сам, децо, Бога мм! — Остарно сам, па из лапио. — Ниси, чича Пајо, ниси! .. .Ти тако леио прнчаш! викнус.мо опет. Он слеже раменнма .одмахну старом главом н запута. — НЈто неп ричаш. болап ?! — Е, па лепо. дсцо!... Кад сте баш кидисали!... Понута мало. попута, па по че причати: 1.

— Ех, децо моја, пплипи моји! Било је то давно. Ни ја

не памтим, него ми отац покојни приповед’о... У овом истом нашем селу бпло је само шест купа, И то ннјс ка’ ово јако, ова ушорено. јок! Нико тн опда о шору није ни знао. Купа је једна била овде, а друга чак тамо код Савкипа купе. А све друго при тисла шума да гују за реп не би извук’о!... На крај села била је купа неког Макснма Мршавковнћа. Он је им'о жену и деветоро деце, осморо женски’ и једнога синчнпа. Доселио се отуд, из Боснс па се насганио на самом крају села. Окрчио мало шуме те направио купицу у коју се сместио са својнма. Иосле, опет. окрчи нешто шуме за зират, а нешто опет засади мало вопа. Живео је — ех, па живео је

ка’ човек, Што нема ни цар не пе. Јели су кол’ко да не поцркају од глади. Умеси једну про ју па доста. Колика била да била, опет таман. Она. старпја дечица деста су му и помагала... Синчић му је био осми по ро џењу. Е, децо моја, ништа лепше ниси видио од тога детета, II Максим и Марија, жена, мислили су да је то мезпмац. Али не проџе више од две године, а Марија роди опет девојку. Уплашише се обоје. Није ла ко толику децу израпити, али Бог даје! Ваља се покорити во љи божијој... Једнога дана један странац доџе у село. Беше то човек богат, јер је дош’о да купује сви ње. И одевеп и наочит, — прави трговац. Зарсџ’о лепо од купе до купе, па где само има свинче, он

купуј. Стари Берба иде с њим као калауз. — Има ли још у кога свиња? — пита трговац. — Не знам у Максима? —Ког Максима? — Мршавчевипа. — Где је то? — Тамо у шуми, — вели Берба. — Па, ’ајде тамо. II дигоше се, те Максимовој купи. Кад стигоше купи не беше пикога осим једне мале девојчице, која беше прекрстила двоје дрваца, па се смешка на њих. Берба јој рече: — Шта ти радиш, мала? Дете му погледа слободно у очи па се насмеја. — Шта ти је то? — рече Берба и показа руком на она

два дрвца. — Тућа — рече дете озбиљно. — Купа? — упита Берба и насмеја се. Дете га погледа па се и оно насмсја. — Е, Божт!. . Шта су ти деца!. .. Алп.. . Шта је теби, газда Иваие? Трговцу се сузс слеваху низ лнце, Он само ману руком и окрете очи те гледаше у шуму. — Збиља, шта ти Ј*е?... упита га Берба опет. Трговац извади нза с.илаја у брус те обриса сузе са лица. — Ништа, брате! — рече. — А што се заплака? — Им’о сам једно, једино.. Кад углсда’ ово дете исто оно! — А да није умрло? — А... божја воља! — рече трговац.

Опет окрете главу и стаде убрусом очи брисати. У тај пар Марија те пред њи\ Кад и’ угледа она се чисто трже... . Одма’ стаде ка’ и сва ка жена: — Ет’!... Ја само часом отишла до радина, па... — А где је Максим? — упита Берба. — Ето га иа њиви. — Имате ли свиња на. продају? Ја сам довео трговца. — Имаћсмо. Али, да зовнем њега. — Зови!... Марија уџе у купнцу, изнесе све дрвепе столичице и понуди их да седну. За тим узе де те на руку, па оде да зовне Максима. Трговац се спусти на столичицу, па путепи гледаше за же ном. А кад она замаче, он опет

гледаше нетренимице на. ону страну. Берба напуни лулу, укреса ватру и запали, па ће тек онако, преко чибука репп: — Ама, газда Иванс, ти ми се зорли упута нешто. Шта тн је? Иван му не одговорп ни речи на то; пут’о је, а мало после рече: — Ти се годи за свиње. Једва у неке ето ти Максима са жепом. Жена је носила дете на руци. Кад доџе, поздрави ге. Берба му каза пгго су дошли. — Имам. брате, — рече Максим. — Па где су? — Сад ћ уја. њи’ мамнути. И оде да мамне свиње. Жепа беше спустила дете, па оде у купу. Мало час вра-