Srbobran

Стрмг* I.

•ХРВвБРХН 1 *

Врој зба.

ЗКВОВКА^ - 5ЕЕВ \УЕЕК1.У РиМићеЈ ћу 5ЕКВ1АМ ЕГНЈСАТКЖА1. АИП ВЕКЕУ01.ЕМТ РиИО ОР 5ЕКВ РЕ0ЕКАТ10М „5ШСА” ««3 \\Је »1 ааш! &(гее 1 Иеиг Уогк, N. У.

ЈУГОСЛОВЕНИ!

ЈАмерици

НизЈаезз Мапа^ег: М. I. Рирш, 443 \У. агие! 5*., N6» Уогк, N. У. ТШ-аРНОНК: СНЕХ.1КЛ 6008.

в.гнгга ав »сосшс^-оМлр п> а1

:П*Г «1 *с Р«Л 9«к •< N 0 » Утк. N. Т., апЈлг Љ« ас< о« Могсћ |, :47«.

на се улива у Вардар. На тај Сада пак, када им се дала при начин постају две долине. У лика да се покажу бољи од Срједној, која је на западу, леже ба, они бегају испод БеласниБитољ и Ирилип. Друга је ус- це, а Срби освајају Кајмакчака и пружа се на североисток. лан. Талијани и Срби су што п Измсђу Битоља и Прилипа на- сурутка и кајмак. — Пр. Ур. лазн се нрплично добар друм. Србобрана.)

Французи и Руси очистили су од Бугара крај између Лерина

Прошле недеље енглески су бродови ушли у Струму и бом-

и границе и на истоку састали бардовали бугарске положаје

су се са Србима, који се налазе на реци Броду. Ту су Срби, сла зепи са Кајмакчалана, стигли

код села Нечори. Разорена Грчна. Док се воде ове борбе на гр-

до села Доњи Врбени. Из све- .чком земљишту, Грчка је пога се види, да се оба ова крила дељена у два табора. Становвокцентришу за напад на Би- иици из нових крајева, ослоботољ. јђених од Турака у балканским У средини изнад Дојранског ратовима, дигли су се на буну Језера, изме$у Вардара и Црпе против краља и његове немачРеке, Бугарн су силно напали ке политике. Крит, ужа отаџбп на ссло Зборско, у нади, да ту на Венизелосове, и друга грчпробију џдвезничку линију. Ну ка острва прилазе брзо побутај напад је сломл>ен уз тсшке њеницима. Гласови стижу да бугарске губитке. Одатле до ' се буни и грчка флота. Ве^овСтруме, где се налазе Енглези, на мржња према Турцима и Бу даномице су воџени артиљериј гарима подјарена је толико заски двобоји. Ну није било ни- робљењем посаде у Кавали, да какве знатније нромене у поло пе влада бити принуџена да жајима. (Само су Талијани, бар Бугарској објавц рат. пошто су добили врупих бати-, Савезници још не признају на, били принурени да напустенову владу, која би хтела још читава четир села испод Белас увек да се погађа. Ну Савезни нице. Овај дописник пише из'цима је сада мало стало, хопе Лондона, а Лондон намерно ди Грчка ступити у рат или не. крије пораз талијански. Талијани су послати на Беласницу због њихове силнс хвале, како су они нарочито сиремни за иланинске борбе. Највећи врх на Беласници пење се тек 1600 метара. Докле су Срби освојили Кајмакчадан, впсок 2525 магара, дотле су Талијани били потучени и натерани да напусте чстнр села у самом подножју Беласнице. Епглезп, који у Талнјанима гледају своје нове пријатеље, крију ову талнјанску бруку. Све ово истичемо због тога, што је пре неки дан нз Гнма стигао један безобразан допнс, у коме се врло гадно говорн о српској војсци. Талијанн треба да се покрпју ушима. Да су они претрпели, што је ноднела српска војска, заборавили би п како се зову.

Опи су на чисто што им треба радити и то не чинити без обзи ра на краља Константина и његове министарске лутке.

о о о о

Питапе те сутра, када се подигне велика српска држава на делима и жртвама Јунака и мученика нове СрбиЈе: а где Је твоЈа цнгла у овоЈ згради? Спреми се да покажеш на прилог своЈ и речеш: одваЈае сам од уста своЈих к прилозима притицао у помоп вама, бракв!

ТРАЖЊА. Госп. Михаило Чаџо, којн се сада налази у Марсељу, Француска, тражи ђорџа Зечевина (или Зеца), родом из Д. Јеловице (Бос. Дубица), који је отишао у Америку пре 14 година. Ко би о њему што знао, умо љава се, да то достави уреднпштву овога листа, нлп нека нам се он сам јави.

Брано | Срби, Хрвати и Оловечци! Дал 10. марта 1915. остане у пс вссти нашег народа у Ам&'рици ухгасан златним словима. Тога св је дана састао и в#»ао први наш Југословенски Народни Сабор у граду Чикагу. На том сабору, што га је са 'звао у споразуму са народиим првацима први изасланик Југословенскога Одбора у Лондону, Др. Франко Поточњак, нашли су се сложни у мисли у жељама и у народном идеалу, једнодушнп у речима и делима представници Хрвата, Срба и Словенаца. Онога је дана било покопано све што нас је до тада делило. а лостављен је био тврд темељ заједничког, искреног и пожртвовног рада свих свесних и по штених синова нашега народа. Први Југословенски Народни Збор у Чикагу био је нспатворени пзраз народне душе и слободно очитовањо народне воље, да сви Хрвати, Срби и Словенци буду своји, слободни и уједињени у једној, властитој народној држави. Резолуција чикашкога народнога збо ра постала је не само једним по весним документом него и јаким моралним оружјем у рукама оних, који се боре за наше народно ослобо$ење и који раде за наше народно уједињење. Једна година и по дели нас од тога нашег првог народног сабора. Кратко је то и незнатно раздобље у малим и незнатпим временима, али велико и знаменито у садањим крвавпм и судбоносним часовима, када се у једном дану одлучује о жи воту и смртн стотина хиљада људи, о судбини, слободи или ропству целих народа. Велики светски рат, који је већ зашао и у трећу годину, навукао је на наш народ беспримерних искушења, невоља и страхота. Прегажена и опустошена Србија, загладцела и спутана Хрватска, гвозденим ји огњеним клештима стиснута .Словенија наш су дио суза, па|Тња и мучеништва што нх чове ^чанство приноси да спасе човештво, слободу и правду од јСиле и дивљаштва Тевтона, Ма џара, Турака и њихове браће. I Али те наше сузе, те патње

н то мучеништво нису убиле ду ше, нису сломиле ерца, нДсу разводнилс крви иашега народа. Страдања су ваш народ на оупрот утврдила у вери, да се иа те крви, ив тих суза и и» тих мука раџа његова слобода и његова будуна величиеа. Сузе су нас прочистиле, ударци ојачали а заједничка невоља везала везом љубави, која црна прошлост заборавља а светлу будућност раџа, везом љубави, која душе растављене и заваџене браве слива у једну једину душу, везом љубави, ко ја браву уједињава тако, да се нпкада више не растану и да увек остану једно, увеличани у јединству и слободи. Ово данас осева сваки наш човек, који има здраву несмувену памет и отворено не отровано срце. Ово је данас веровање и уверење свих поштених и свесних Срба, Хрвата и Словенаца. Веви, бољи и племенитији део просвевенога света упознао је велику душу и срце нашега народа, нарочито кроз хероизам Србије, упознао је вредност и верност нашу и осетио своје дужности према нама. А упознасмо се и снознасмо и ми сами те из ове спозна је ниче, расте, усавршава се и зори наше народно јединство и слобода наша. Наше тешке и крваве жртве нису биле узалуДне. Ово што нам је свима у души и што је избило у време страдања многоструко на јаву, имаде да се опет потврди једннм свечаннм чином, којц има уједно да буде и јавннм обрачуном нашега досадањега народног рада за време овог свет ског рата, & нарочито за врсме од нашег првог народног збора у Чикагу па до данас. Дошло је време да учинимо смотру свесних Југословена у Сједињеним Државама Амсрике, дошло је време да се објаве важне поруке водитеља п првобораца наше народне борбе у Европи, дошло је време да се проведе јединствена организација Југословена у Северној Америци и тесније повеже са већ проведеном организацијом Југословена у Јужној Америци и у осталим крајевима света, дошло је време да народни рад југословенских псељеника у

већ сада почне Јаче и стварније везивати са свим чнниоцима који ослобаџају и гра де Иашу заједничку народну ју 'гословенску државу у Еврони. Дошло је времс, да се учини практнчни распоред сила и радња «а време док рат траје те да се одреде и на$у средства за акције, које су потребле већ сада и које ће бити потребне код склапања мира, и најпосле да се одреде задаци, које ће нмати наше исељеништво у изградњн наше нове заједничке вама Америке, Др. А. Бианкини-јем и са другим народним слободне Домовине. Из тих разлога ми потписајНИф као изасланици Југословенског Одбора у Лондону, пре ма жељи Одбора у споразуму ( са Председииком Југословенског Одбора у Сједињеним Држа представницима овде, сазивамо овиме ДРУГИ ЈУГОСЛОВЕНСКИ НАРОДНИ ЗБОР У СЈ. ДРЖАВАМ А за дан 25. (у среду) октобра о. г., у 9 сати пре подне у Питсбург, Па. Први Југословенски Народни Збор у Чикагу је био изражај воље народа да се реши аустро-маџарског# ропства и да буде свој, слободан и уједињен у једној јединственој др жави заједно са једнокрвном браћом Србије и Црне Горе. 0вај други збор у Пптсбургу има да на већ постављеном темељу и према стеченом искуству те према развоју прилика какве сада наступају, буде смотра свесних Југословена те да ство ри практичне закључке о раду о поступању и организацији. ј На овај другн Југословенски Збор позивају се с тога предјставници свију свесних Југословена Срба, Хрвата и Словснаца ,који су у временима кушње остали верни нашој Всликој Народној Мисли, који су ^то показали речима, понашањем и радом, пак ће само та( кви имати и право да на збору суделују код стварања одлука. Позивамо све народне организације, друштва и колоније, да на време одаберу својс делегате за Збор. Позивамо све нашс. и народне пријатеље, да се одмах даду на посао тако да не буде ни једне наше народне у-

станове и ни једног места, где имаде већи број нашега народа, да на овом збору ие би био достојно заотупан. Сви уппти и све пријаве нека се шаљу на новоосновану Југословенску Канцеларију 14*2 Е« 8 ( 40 Љ 3(гее1 СћЕУЕћАМО, О. Ми смо уверени, да ће и овом приликом амерички Југословени, једнако Срби, као и Хрвати, као и Словенци, показати да схваћају велика времена, у којима се одлучује и о судбини нашега народа, те да ће бити спремни учинити све и жртвовати све што знаду и могу, да се и наш народ и наша домовина ослободи невоље I ропства, пак да се доскора и

ми сви наџемо сретнн и задовољни у нашој ВеликоЈ’, Уједињеној, Слободној и Сретној Домовини. Овој сврси биће посвећена свака реч и свако дело Другог Југословенског Народног Збора и за то смо уверени, да ће на њему бити заступано све, што имаде добра и родољубна у нашем народу. До виђења, браћо, на нашем Другом Народном Југословенском Збору. Кливланд, 0., 10. септебра 1916.' ИЗАСЛАНИЦП ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ОДБОРА У ЛОНДОНУ: Милан Марјановић. Др. Нико Жупанић.

II

с. с. с. слош

Према жељи Југослов. Одбора у Лоидону, и у споразуму са првацима нашега народа, сазваи је Југословенски Збор у Пнтсбурт, Па., за 25. октобра 1916. (по н. к.) Сазнвачи су г.г. Милан Марјановић и Др. Нико Жупанић, изасланици Ју гословенског Одбора у Лондону. Њпхов рад а такоџе и рад Југословенског Одбора у Лондону познат је сваком, али јо ипак потребно да се на збору у Питсбургу преда југословенском народу у Амернци потањи нзвештај и да се усвоји про грам за даљи рад. Југословенски Одбор у Лондону је данас прави преставјнИк југословенског народа из досадањих јужних крајева Ау'строугарске. Он је носилац вољс тога народа, да буде слобо'дан н уједињен са Србијом п Црном Гором у једну јединстве ну народну државу. Југословен 1 ски Одбор у Лондону је пред целим свстом најјачи доказ да ннје Србија из завојевачких ра злога тражила своје државно прошпрење, кад је усвојила југословенску идеју, него да је она пожртвовни носилац и извр шнлац велике мисли и жеља свих Срба, Хрвата и Словенаца, да се ослободе и саједине у једну државу у којој ће сви ње ни деловп и чланови бити рав'ноправни. То је мисао ослободилачке борбе јуначке српске војске, то је програм, којп је усвојила Српска Народна Скупштина,

то Јв програм, који Је прокламирао Престолонаследник Александар и министар председннк, господин Пашић, а то је и ирограм, који Југословенски Одбор у Лондону са највећом нстрајношћу и успехом шири у нашем народу и у цивилизованом свету. За ту велику мисао треба да се заложе свим силама сви свесни Срби у Америци, а нарочито сва друштва С.С.С. Слога и да сложно са свесним Хрватима и Словенцима раде и искажу јединствену вољу целокупног југословенског народа да у слободи буде један јединствен. | Надам се, да ће сва друштва Савеза „Слоге”, а нарочпто она у источним државама Америке што пре изабрати своје делегате за збор у Питсбургу. У свему другом равнајте се према упуствима сазивача, Са братским поздравом М. И. Пупин. Гл. Председник С. С. С. Слога. Председнпк Српске Народне Одбране.

V РЈТУ

Изумитељ гласовитих немачких топова од 42 цм.. проф. Раусенберг, који сада боравн у Софпјп. рецао јс тамо у једном разговору са неким новинарима следеће: Наше топничке успехе има-

НА БУНАРУ

ЛАЗА ЛАЗАРЕВИБ.

Како ветар попухује, тако се с бразда, као неке беле авети, крећу големи праменовп магле; носе се страном на коју ветар душе, па после се у ситним бсличастпм кристалићима као обоци вешају теби о браду и бркове и коњу о длаку. То је оно што ја кажем: ако ни су мухе, а оно је иње! Ноге се мрзну, а очи сузе .Већ ни ракија не може више да згреје срца, и ти се нестрпељиво осврнеш, нећеш ли где угледати кућу и домаћина, који воли госта. Ја, бога ми, знам куда пу. Ја идем код Матије ђенадића. Оно му је кућа, што пред њом о шљиви убоговетно виси чутура с препеченицом! Ко год проџе, нека сркне! — тако вели Матија. А кад му доџеш у куку, на рукама ће да те носе! Море чисто ме мрзи да причам, то треба видети. Каква је

то кућа, старинска задруга- чнтава војсжа! Доџи само у вече, а да ти се надају, па ће те пресрести једна снаха на самом путу с лучем у руци. Друга стоји у шљивику, трена је пред стајом, четврта одбија псе, пета у кујни, шеста у соби куда те воде — читави сватови и све је у њих весело, све скромно, све задовољно. А не дао ти бог да со побијеш с киме из њи вохе куће, јер од њи има шесто рица у самој војсци, а једаи је баш прави вој'ник, стајанак, нод заставом у Београду. Нити њима треба моба шта ће им моба, код толиких руку? Лепо у њих ору три плуга без престапка: а кад трговци поџу лучити свиње, добро забрекне ћемер у Матије. Овог њиховог Арсена знам још кад је био кевиљ. Извади двојнице иза појаса па све ћур личе покрај Бурмазовипеве ку-

ће. А у Бурмаза је жћи — кгга п по! Да пројашеш, што кажу, поред ње, па да она превали онпм пустим очима, од час ти мркне свест и Једва да се држиш на коњу. Ама се Арсен навикнуо на њене очи, и пе плаши их се, за турио ногу па врљику, лактом се одупро о другу, а на шаку наслонио образ па говорп с њо ме: — Стид ме баш да поменем оцу, а џеди не бих смео ама баш никако! Баш да знам да те никад ни узети непу! Анока се не застиде, ко што би требало. Лукаво погледа испод ока, нави се мало на стра1ну, и, прикривајући љутину, рече: — Па добро, и немој! Ја ћу се удати за Вилипа Маричпна! — Који? Зар ти мислиш, да ћу ја тебе дати икоме другоме! Бе ни кост с коском му не би остала, ко би те само прстом прихватио! < Анока размажено тресне ногом о земљу, испупчи прси, зачкиљи и заврати главу:

— Е, а ти би ваљда хтео да ја седе плетем? Ви’ш молим те! Али Арсеп то више не чује. Он се удави под њеним вратом, па је дохвати за руку и привла чи врљикама и себи. Она се поприлично затеже, али прила зи ближе и ближе; и подузима је тајанствена ватра, кад јој се мушка рука сави око паса. Добра девојка, да је Бурмазовић није страшно размазио. Ал шта је знао радити? 0 колери му погибе толика чељадија, да је после Аноку држао као мало воде на длану. Не ваља то мазити дете и попуштати му, да је једно у свету. Ама никако! ! То вече до$е Арсен са свим замишљен кувн. Што му није обичај — прво сврати у качару, па мосуром потеже из је дне двојке; а није он иначе никад пио. Седе после на пањ и оста сам у мраку, па гледа жи.вот у двору. На отворена кухињска врата букти ватра црвеним пламеном, и лиже гвоз двњак и вбриге, на коЈИма он

виси. Арсена самог поче поднлазити нека ватра; и би му врувина, и он се чуџаше, како то: да га чак из кухиње загрева онај пламен. А крај ватре по двору час по час пролазе цр не људске слике и пси. Из ара допире топот коња, пред качаром се испрежу волови, с којима се овај час вратио Ненад из вароши. Понека се кокош отисне с дуда, и лепршувп се по ново се гнезди меџу своје другове. По коЈ'а реч јасно зазвони кроз вечерњу тишину. Један се миш већ усудио да от почне грицкање баш испод па ња, на коме је Арсен седео. Њему се поче вртети по глави. С почетка чу, како му ср|це бије испод лево сисе, и од тога као да се нешто уплаши. Па онда се у Једанпут стаде и смејати, безразложно, сулудо — ни зна зашто ни кроз што! После опет удари у плач, ни то не зна зашто! Само што му се и кроз смех и кроз плач у нејасној слици показујс Анока, и тако га чудно чупа за срце, да му ее чипи, сад пе умрети. Он

јсе паслони на буре, из кога је |мало час пио и поче умнрати,’ Ј али тако слатко, да му се чини као да га грли Анока и као да га носи бели кулаш Остојнћев. Тако је сваком ко се нрви пут опије. Мало је он ту спавао, а Велинка упаде с лучем у руци, да тражи нешто у качари. Трже се, кад угледа Арсена на пању, крај бурета с мосуром у руци. Плашљиво приџе к њему и дотакну му се рамена: — Златане! Арсен отвори закрвављене очи. — Ти си пијап, веселниче! Арсену као да се објасни ње гово стање. Он чисто радосно рече: — Пијан! — А што то, добросрећниче? — Е, ја хоћу да убијем Вилипа Маричића! Он махну мосуром више гла ве, лупи њоме о земљу, сломи је и узе се смејати. II Велинци се даде на смех: — А што, Златане? шта ти је учинио Вилип?

— Е, а он хоће да узме Ан ку? — Па? Нека узме! — Е, ал’ ја не дам! Он поскочи мало напред, хтсде се дини, али леџпма 5 ше са свим пријатно суседеп од бурета, и она се упорно вр; тнше у свој првашњи полож уз буре. Велннка се заврати од см ха: — А што, Златане? Хоће ти да је узмеш? — Ја шта ради! Ал’ кад то рече, он се збун обрте се каци, стаде плакати кроз плач говорпти: — Е, а како се бата оженж Хоиу и ја, јес’!... Он хтеде да удари у потв] ДУ себе по колсну, али песниг без њоговог питања и одобр: ња, лупи о пањ. За казну, с је тури у зубе и уједе је. Велинка се све слаџе смеј) ше: — Куку мене, сирото дет< Па узећеш је ти, Златане, I бо,ј се! Ја ћу вечерас говорш тати. а тата пе баби, а баба ?