Srbobran

N8^ УОКК, N. У ч ТНСКвОАУ, ОСТОВЕК 19, >дхб.

жгав-к т

& Џ К г;с К 1 РТ1 О N КАТЕ5 1 Јги*е(ј б1а1ев о< Атепса опе уеаг бос Сапнба. Кигоре е 1. с. опе уеаг $1.50 <г(->оВгап р>|И(«ће6 е^егу ТНигабау а< >л> А> бггее!. Ме>» Упгк. N V

СРВОБРДН

II И Н III I А \’*Л С)С/| [рлнн«* нс '0.|ЦА / Ка ма.) V Квмом> »*, , < V «. •' . • ћ / џл% V# ЈО *Ч , V

СГПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА Број 365.

ЗРВОВКАИ НјМЈОР« Њ I ЧЕТВР 1 АК. б. ОКТОБРА, 1916.

5ЕКВ МАТ10МА1, РАРЕН АНО ТН К ОНОАИ ОР ТНЕ бКЕК к (/I >■ * Гц>ћЈ м ОС.а ! О 1 И • IА ћ

‘»**Х**Х и »**Х**Х**Х*** и Х и Х**Х**Х и «* 4 Х и Х’'Х и !* 4 Х м Х и Х**Х'*! , *!**!**Х**Х' , ' м * м >***“' м ' м * и ‘ и ** *:* папред за нашу :|: Босну и Херцеговинч |

У прошлом бр»ЈУ „Српског Гласника” из Сан Франциска изашла јс једна вест под пасловом „Калифорнија је јоште зла тна”. У тој вестн се навађа што је које од наших познатих насеља у Калифориији до сад учинило за босанско-хсрцеговачку снротнњу. Сан Франциско дао $2,500.00 Окландједао 1.093.50 Фреско је дало .... 199.00 Лос Ангелос јс дао. . 1.176.45 Укупно та чстир наша насеља дала су до сада $4,968.95 II* у Калифорпији .као скоро и у свима нашим насељима, ве пину Ч 111 Ш радник, надничар. Ннје истнна да ти радници нат- Ну боље нгго нашн нпм државама —- као што со то обично до сад држало. Истина је, на против, да је зарада тог нашег света. вотшном младежи. необичш скромна. Џспојп п.сни нп.вјзлатии, век Је златно срце њнхово. Овај новац намењен је нашој највеној снротињи; сироти њи, која је снрота била пре овог рата; сиротињи, која но снротоватп и после овог рата. Дуго, дуго још. Један чешки новинар. Хавлнчек, писао је назад дуго и дуго годнна како су му у Босни Херцеговшш говорнлн: „Овог пута. прилнком окупације Боспе и Херцегоштне. билн смо п сувише милостиви. Ндунег пута, када пођемо даље. друкче немо сс владати!” Н владали су се друкче ти аустро-мађарскп скотови. Босни н Херцеговини објавили су рат читав месец дана пре но Србијп. Објавили су онакав рат као што је Катарина Медичијева објављнвала фран цуским Хугснотима: рат пиратски, рат разбојничкн, рат позверене руље против ненаоружаног света — рат Нероновог зверја против хришнанских мученика. У исторнји целој, са једнога краја на другн, није било страшнијих призора него што их је прирсђивала посточена муслиманска и католичка фукара над незаштнненим српским робљем у Босни и Херцеговини. Ннкад се те ране прсболети нз могу — па нека Марко прича да је црно — бело, нека Јанко прича да је бело — црпо! У Босни је било крваво! Када одвајамо од уста наших и дајемо српској сирочади у Србији, дарујемо Христа, пре ма коме су римски војннци ипак имали толико призрења да га усправце распну.

Када вадимо нз недара својих и дајемо ерпској сирочади у Босни и Херцеговинн, дарујемо Петра, према коме фукара рнмска није пмала ннкаква призрења већ га је распела стрмоглавце. Прву спротнњу даровати. значи удостојнти се царства земаљског. Другу сиротнњу дароватп, значи удостојити се царства небеског! * Нска се зна ово врло добро: у Боснн и Херцеговини неие остати човека Србина. Све ће Немац н Мађар извести на кланицу. Остапе са.м стајЈац. којн нијс у стању држати нн штаку молитваку. Остане жена и дсге. Сиротнња сама — т ће битн сутра сва Босна поносна: чсјач сама — то пе бнтп сутра сва Херцеговина кршиа. У тој нико. Ко је од нас имао брата тамо. нека се не нада да ие га икад више видетн. Ко је од нас имао оца тамо. нека нс очекује да пе га нкад внше видетн. Ко је од нас имао стрица тамо, не:;а не мисли. да ке га икад внше видети. Пи гробова непе им знати. С тнм треба битн на чисто једном за увек. Ово није био рат .Ово је бмо покољ Срба у хабзбуршкој монархији. у Србији и Црној Гори. Ово је био лсв на Србе. Оставнмо ми на страну све друге ша[>ене приче: те ово ј> био рат за ослобођоње овога. те за уједињење онога. Ово је био рат за уннштењо Срба. На Босну н Херцеговину је лао џелатски палош кад је био тајошгрнји. У Босну н Херцегови :у упао је паликуискн угарак кад је тно најживљи. Ту јс рана најшира, тј ј јс ватра највека. Оставнте ви мени приче којекакве, шарене, па окнпене н зачињене. Ово је бнло наше стрељање — српско. Ово је било наше вешање — српско. Ово је била наша гробница — српска. Све друго је — тандараброп. За то мн и кличемо; кличемо кроз грло које се гуши засуто крвљу нашом светом: Дете, Србови, да ми нашу ду жностобавимо: да ми покријемо наше мртваце; да ми прекадимо наше гробове, да ми прихватнмо нашу сирочад! Да се ми причестимо хако

треоа, Јер нас, можда. сутра не пе бити внше. Можда је стабло наше засечено толико, да се внше никад у живот не поврати. Можда је нзвор наш толнко исцрпљен. да више никад не из бије. Оставимо мн пораву политнку, па гледајмо олтар наш свети! * Пазите добро, брапо, да сс ми не огрешимо о нашу Босну и Херцсговину нашу. Те земље су нама више но што се то обично мисли. Када Краљевииу Марку додија борба, ои оде на Урвину планнну, баци копље у јелово грање, леже да спава сном спо којним. Али кад Старини Новаку доднја неправда, он узе будак и оде у Романију — да се бије! Када војводн Рајку додпјашс Турци у Срему, он извади ноже од појаса. па усмрти себе. Али старац Вујадин не нопу стн ни онда. када Лпјевљани Турцн — почеше вадити очн чарне!

Србови моји, ту је паша стара врежа, у Боснн и Херцеговини; она врежа која се нс даде истребити за тринајест столепа. Ту јс Часлав пркосио н Бугарској и Франачкој. Ту је Нинослав пркосио и римском папи н мађарском кра љу. Ту је Васиљ Грђип, без брптве у шпагу, довикивао Попореку: Жари, пали удбннски ди.здару, Док п твојој кули реда дођс! Ту, у Босни и Херцеговини, ми имамо да докажемо пред бо гом н људима, пред сотоном и фукаром — да смо па своме ол тару и на прагу своме! Нама је светнња свака стопа земље наше, али је Босна је ванђеље наше, али је Хсрцеговина апостол наш! Иа прнонимо свим силама нашим, да ми наше гробље при кадимо, да ми наше рорљо прн хватимо! Напред за Босну и Херцеговину! М. Јевтип.

крсшви штрајк у Бајо е

IIре две недсље објавиле су њујоршкс новннс ову занимљи ву вест са њујоршкс берзе: Вредност имовине Стандард Онл Ко. износи 2,027.516.000 долара. У један дан на берзи скочила је цена акцијама те компаније (за производњу петролеума и сродних пронзвода) за $32.000.000. Од те зараде спада на самог Роксфелера $8,000.000. Иа своме поседу у држави Њу Џерзи „зарадио” је Роксфелер тог јсдног јединог дана, па скакању цене његових дионица, $3.219.000 Ова вест нзашла јс у Њујорк Тајмсу; мп смо је извадили из уводног чланка једног другог еликог њујоршког листа, .,11 в’ инг Џернала”. Није дакле рсч о какој „социјалистичкој нзмн шљотини”, веп о чињепицама, које не могу бити довођсне у сумњу. Након нсколико дана, послс (ве објаве. 11.000 радника у радноннцама ове компаније у Бајоне изађе на штрајк. Раднп ци су тражнли: повпшнцу наднице за 30 по сто оним радницима, који зарађују мање од 2 долара на дан, а 20 по сто онима, који зарађују впше од 2 шлара на дан. Као што се види ова повншица не би представљала ни стоти део онога што је Рокефелер „зарадио” тог једног дана и то само на својим подузепима у држави Њу Џерзи. За овај штрајк не би се ни знало, да није било крвавнх до гађаја од прошлс недеље, да ни јс било крваве бнтке у прстпрошлу среду, у којој је погнну

ло два човека, а осам тешко ра њено. У јсдног нссрепног радника сасу.ш су полисмени 45 метака! .У поеледње време са нгграјковима иде врЛо рђаво. Када једни раднпцп напусте радиоинне. нађс се стотнне других, који заузму њихова места. Радника се намножила снла у Амсрицп. Машине су упростиле све занате, тако да се у посао могу узимати н људн, ко јн никад нису тог посла ни впдели. Међутим поехупљнвање животних намирннца учинил' је од радличких маеа јсдну го мнлу дсшператера. који су изгубилп вору у сн.\ Уз то долазс велике н уплпвне новпне. кс је нз дана у дан сипљу страховнте грдње на штрајкаше. > штрајколомцпма певају чнтав> славопоје. Никад америчхо др\ штво није било тако растровано као ово данас, никад се пре ма спротном свету нијс тако бс зочно поступало као ово данас Штрајкашн у Бајоне. вндепг. да пе штрајк изгубитн ако сс ослоне на стари начин штрајкс вања. реше да чувају улазе \ радионице и силом спрече довођење штрајколомаца, Од почетка штрајка поставили су око радионпце своје страже, и услед претње од стране полиције да пе бити снлом отеранн, штрајкашн се наоружају. Наравскн. тај поступак је незаконит. Ниједан прнјатељ радннчкп нс можс препоручиватн и одобравати такав поступак. Алп сваки паметан човек увиђа, да се стари миран начтш штрајковања изнграо, да мнр- ^ ( ним путсм радници нису у ста-,

њу добити ништо; Да се мора тражити пута н начика да се 1 дадс могупности радницима да поправе своје услове за живот. Тп услови за живот погоршапају се из дана у дан н то нс кривицом радника. Не погоршавају се ни кривнцом иослодаваца, али послодавцн не само што ие т]ше штете од тога всп вуку п в?лпку корнст. Рокс фелер долазн до онс своје „зараде” само тиме, што вештачкн подижс цену својнм производп.ма. До те користи он долази једном устанопом, које не би бпло да иије друштва п државс. прпватном својином и монополнсањем пронзводње нз езснлх пропзБота. Па :ај нсти начм п( скуп.љоне су и свс остале жнвотне намирнпцљ Кад је то тако. онла је очнгледно. да су друнлво и дркава дужни да нађу начина да радннчки свгт 1:0 пада у очај. .V пнстпрошлу среду власти у Бајо е рсш:\ да се штрајкаши отеј ају од радионица. Око две стотпне полислн на .иаоружапих револверима п пушкама крене пут радионица. Услед го га отворн се права битка, у којој је пало неколико жртана. | Радпнци су отсрани нз радио-! ница и стављенп ка милост п

немилосг послодаваца. Сада „победиоци” спрсмају један велики збор, на коме ке. користоки се узнемиреним грађанством, покушати да штрајкашс сломију морално. На том збору предложиће да се на рад врате сви радници изузев 900 радника нз парафинских творница, којн су ирви нзашли на шграјк. ❖ 0 овим стварнма не пишемо мн за то. да се бацимо блатом на ову земљу. Ма којн други народ да је овле. било би данас овако — с претпоставком да је пренео еобом енглесха начела о државном уређсњу. Алн ми желнмо да скрепемо пажњу нашем свету на то, да су ове по јаве, овакви штрајкови, само предзнацн велике борбе, која ће пстом настати у пвој зсмљи. Не може оло овако остати. За то је за наш свет боље. да- со сад још припрема и сели п; ове зсмље. Сада пак, када Србнја нуди бссплатно земљу за насељнвање, пружа се нашем свету нзванредна прилпка да се за времека склони н сачува и да. на свом старом огњишту. удари тсмељ будунностн својој н деце своје. —н —ћ.

сто, па кемо видети да свакчг месеца на ту страну одтпада по $166. Псто, у издатак није урачуната кирија на просторије које заузима штампарија. а ту треба да иде најмање $109 меоечно. НЈссто, на папир пе ићи много внше но гато ј 1 изието у том рачуну. Папнр је ланас поскупио необнчно. 7500 листова то је 7 и по римова. На месец то износн 225 римова. Рим папнра за новнну кошта најмањс $2, а то иа месчл чини 450 долара. а пе 260. као што је у том рачуну. П т. д„ да не претресамо плате особља ч остале трошкове. Према св чг овоме би био рачун за штампање тога лис а: Прнход: 7000 чланова 8400 500 нечланскпх пргтплата 1009 Огласи 2000

Један лош прорачун

У неколнко задњих бројева ..Американског Србобрана”. звапичног оргапа С. II. С. Србо брана, покуШава управа тога савеза да управу нашег сапеза доведе у везу са протсстима, ко ји су избили у задње време од стране чланства н братстава С. II. С. Србобоана протнв чланова управе тог савеза. Ми не желимо упуштати се у ту полсмику. Желимо само да чагласнмо. да управа С. С. С. Слоге нема апсолутно никакве везс са тпм распрама у С. П. С. Србобрану. Ако управа С. И. С. Србобрана не зна од куда потичу ти иротести, ми ће.мо јој учинити услугу и пронани јој узроке за то, врло оправдане. Н то чигимо не као орган С. С. С. Слоге, веп као орган јавног мњоња српског у Амспицп. кому је дл Ј жност да прати рад свих напшх јавних радника н установа. У задњем бро.ју „Американског Србобрана” објапљен јс овај произвољан рачун о при ходима и изтапима за штампање новог органа С П. С. Сроббрана. радн кога је купљена штампарија покојног Дневног Гласника: Доходак годишњн: 7000 чл. по 10ц. претплате $8400 500 вањских претплата по $2 1000 Огласи 2000 Приштедња за штампу 3600

Трошак месечно: Тисак за 7000 листова за папир 260 2 уредника 200 4 слагара 360 Поштарипа 100 Електрика 50 Ино 30

Укупно

$ 1.000

$15,000

На годину $12.000 Впшак прихода $3.000 Тај рачун није тачан. Прво. нема ту никакве приштедњо. када се у приходима веп рачупа по 10ц. од члана па име претплате. Да се рачунало по 5ц„ онда би могло бити речи с прнштсдњи. Друго, кад се у прнходима рачуна и 500 вањ •ких претплата. опда се у расходу мора рачунати и трошах на давањс новина тим претпла тницнма, Међутнм у трошку упачунато јс само 7000 лнстова на месец, а треба да буде 7506 и томе треба. још дадотп најмање 100 бројева впше на то што се поквари при преношењу папира, при штампању н при савијању. Трене. у издатак није урачунат интерес на капптал. уложсн у куповину штампачи је. Тај капнтал износи $10.000 и интерес на њега, ако је саме и 4 од сто, износи месечно $33 и ЗОц. Четврто, није урачунат сталан годишњи утрошак ма шинерије. Тај утрошак рачуна се у свакој штампарији од 20 до 25 од сто. Рецимо да је 20 од

Годишњи приход $11.400 Издатак: 7500 примерака за папкр 450 2 уредника 200 4 слагара 360 Поштарина 100 Електрика 50 Ино 30 Интерес на уложени капитал 33.30 Утрошак машина 166 60 Кирија 100 00

Месечни издатак $.1459.99

Годишњи издатак $17,878 80

Годишњн губитак $6,4 75.7 : Тај рачун прнча пелу н”чу, те није потребно да уп^л«” С. П. С. Србобраиа у пгт- Р -п’ ствар увлачп управу С С Г Слоге. —и. —о.

СЛ 0 ГА Зар да и ја слози пч?а ? Тражи л’ она моје глаг ? Не пева се њојзи тако. Појединце сваки за се. Загрл’мо се. брзпо драга. То нас учп српско коло. Без слоге су дпви палп, Слаб је народ с њом одолс. И ако су међу нама Горе, поља, реке, стјсе. Нек једнака срца бију, Нек су душе загрљене. Пјевалн смо слозн доста Танким грлом, песмом смјелом Ал’ не треба слози пјесма. Њој се пјева мушким дјелсм. Не требају њојзи пјесм\ Њој требају само љулн, И ако су слабомоћпи Слога снажи, снага суди. Оснажи нас слого свзтп, Да викнемо ведра чела: Коме слога српска смета. Неслога му дом разнела. Змај Јован Јовансвин.