Srbobran

УОКК, N. V., ТН 1 ЈКбОАУ КОУЕМВЕК з, 1916.

УКАК П

М1ЈМВЕК 367

ЗиВ 8 СК 1 РТ 10 М КАТЕЗ Цпке<] 8шев оЕ Атепса опе у еаг Оос. СаааЈа, Еигоре е х. с. опе уеаг 11.50

Згћоћггп риШаћеЛ еуегу ТћигаЛау а« 4<3 \У. аз Зггее«, Ке» Уогк. N. V.

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА

5 К В О в; К А N

ПРЕТПЛАТА: За Сјед. Државе на годнну 6о ц. Канаду, Европу итд. год. $1.50 Србобран нздази нетврткон на 443 \У- аз 3 «гее«, N«1? Уогк, N. У.

8ЕКВ МАТ 10 МА 1 . РАРЕК АИО ТНЕ ОКОАИ ОК ТНЕ 8ЕКВ РЕ 0 ЕКАТ 10 И „8ЕООА”.

Број 367.

ЊУЈОРК, Њ. Ј., ЧЕТВРТАК, 20. ОКТОБРА, 1916^

ГОДИНА 6.

I | НАТРАГ У СРБИЈУ“! I

11 1

Ових дана њујоршким новинама стигао јо овај брзојав из Чикага: „Покрет иод именом „Натраг у Норвешку” напредује мс!>у младим Норвежанима у Чикагу и северозападу Америке, како јављају уреди за намештање радника. Евронски је рат створио тако благостање у Норвешкој, да тамошње индустрије немају довољно радника. Норвешка индустријска подузспа оглашују у чикашким новинама и траже раднике. Током прошлог месеца више од 2 стотине норвешких радника из самог Чикага кренуло је у Норвешку.” На ову појаву скрепемо нарочиту пажњу нашем свету у Америци. Као што се види, почиње и остали свет да се сели, да се врава своме старом огњишту. Наравски томе доприноси много овај рат, који је страшно пскасапио раднпштво у Европи. Силан број радника је изгинуо, још вешт је онеспособљен за сваки рад. На тај на чин за идуких сто годнна — ако се тамо прилике из основе пе измене — Европа ке за радништво бити оно, што јс Америка била за послодњих педесет годнна. Ну ипак пе бити велике разлнкс у радничким односнма у Европн и овде. У Европи не државе бити нринуцсне да обратс неку пансњу на радништво, да га боље заштите, да се постарају о бољпм над ницама. По свој нрилици знатан део индустрија бипе под ја ким државиим надзором, а можда пе прсни и у саме државне руке, као што су жељезнице. Рудници и оружане сигурно пе препн у државне руке. Држава се внше не сме и сувише ослањати на ирпватан капитал. Најболш нример пружа нам Италнја ,да се види какој опасно сти је изложена јсдна држава, која све своје индустрнје пусти приватном капиталу. Захваљу јуки тој околности, немачкн ка ппталисти су приграбили у сво је руке један врло знатан део талијанских индустрија и трговине. Две трепине бродарства талнјанског биле су у немачким рукама. Услед тога Пталија бпла ј& везаних и ногу н руку и морала је чнтаву годину да се крши и ломи док се очупа том јарму. Тако је било и са Румунијом. па н са Белгијом донекле. Што више, номачки капиталисти држали су у својим рукама зпатан део капитала у руској тополивници, Путиловској Тополивници. Силне штсте претрпиле су те државе због тога и по свој прилици морапе послс рата све то мењати. А та се промена може

извести само уз озбиљну помоћ и учешће државе. То опет значи да ће радништво, које има уплива на државне послове, бити у етању да зајамчи себи боље услове рада у будупе; боље но што је нкад могло до сада европско раднпштво. Ну што овај покрет налази толиког одзива мвђу норвешким н швсдским усељеницима у Америци постоји још један и то јачи разлог. То усељеништво представља најинтелигент нији део усељеништва. Оно је и довољно старо. Као таково оно је пробало све у Америци: било је на свима пословима, па сс чак насељавало на фармама да се ода зомљорадњи. Ну при томе имало је н прнлике да се уверн. да више малом човеку нема оистанка у Америци. Велики капитал је отео маха у Амсрици, подјармно властн и по шао да уништи све што му стојн на путу. У прошлу нодељу изашао је у великом овдашњем листу ..Њујорк Трибјуп” један врло занимљив чланак о штрај ку у Бејоне, којн јо назад неког вромена угушен у крви штрајкаша. Писац тог чланка ово говори о тнм штрајковима: „Постоји сличност у свима овим штрајковима у Рокфелеровим подузећима; та сличност потнче од слнчностп тих подузећа у свима крајевима. II у Бајоне, као и у Колореду пре три годние. ја сам нашао да је полптика ове компаније бпла да одржава у мраку велику масу радника, и да дигне једног човека протнв другога. Међу раднпцима без заната — место Американаца и радника, који говоре енглески свуда су дошли Пољаци, Словаци, Литвинцн, руски Јевреји, Талпјани нотппрује се стално и вештачки народносна п верска мржња. Већина њих не говори енглески, те је немогуће да се споразумевају. „Ове „хонкис” презиру Аме риканци, Ирци, Немци који ирнмају бољу плату и обављају послове за које се тражи зна ње заната — н себе зову ,белнм људима”; ниједан „хонки” не може да ступи у друштво „белих људи”. Даље овај ппсац врло тачно тврдн. да је то чисто „дипломатска” игра ове компаније, слична оној, која је постојала у Аустријн. Али долази једна ствар још важнија. Уссљсници су узели место старнх америчких радника и на тај начин дошло је до страховите мржње ме ђу њима. 0 тој појави наводи тај писац следећи необпчно занимљив податак: „Што се тиче полиције, ја сам дошао до једног великог

закључка из разговора, који сам имао са инспектором Дан Кеди, познатим под именом „Дан Убојица”, који је за време штрајка од прошле године био тако ревносан, да је морао одговаратн пред великом поротом, јер је убио јсдног штрајкаша. Кеди ми је причао како су овн „хонки” (усељеници) страшан, злочиначки и зликовачкн свет, и онда напрасно по че да кричи: „Цела ствар састоји се у ово ме: овп проклети странци дошли су овамо да отму зараду „белнм људима”. Мој отац, и очевп многих жандара из мог одела, радили су нре дуго годнна за ову :компанију. Ови „хонкнс” дошли су до, „скебују” против њих. и узели су њихова места.” До тога је данас дошло у Амсрици. Оно нстина ннсу свн ови истиснути радници отишлп у полисмане. Чнтаве војске тих радника отпшле су у тајне полисмане, у „ганмене” које компаније изнајмљују да ломе штрајкове, у во^е и најамнике штрајколомаца н т. д. Главно је тек то, да компанијс вештачки искоришћавају све те несрећне односе и од ове земље стварају пакао за. човека кога је нсвоља нагнала да овде потражп своју кору хлеба. Норвсшки н шведски радници увпђају све то и гледају сад за времена да се спасу. А ово је сад најбоља прилшса. Отуда овај покрет ме$у норвешкпм усељенпштвом узима оваког маха. Нашс усељеништво је сразмерно младо. па још не познаје ове стварп. Истина је један део нашег радннштва пре трн 1 идине у Колореду осетио сву тежину ове псте страховите појаве. Али наша штампа је мање обракала пажњу на то. Сад пак, када се јасно види, да ке све то горе бити; када се ломи један по једап штрајк, врсме јс да се на ту појаву скрене што вева пажња. Време је да нашс радништво прогледа што боље и види да му овде нема опстанка. Време је да се припрсма озбиљно за повратак у стари крај. То пак бике нам сада у толико лакше, што се нашем радништву пружа извапредна прилика у Србији и да дог>у до лепе зараде у почетку и да касније добију бесплатне земље за нассљивање. За читаве године у Србији ке бити посла за пет пута више радника него што их нма данас у Америци. Требакс подизати жељезннце, дизати пз темеља читаве градове, из основа подизати разорене творнице; једном речи после овог рата има да се привредни живот у Србији подигне из оспове. Надницс вс бити боље него икад што су биле у Србији. Међутим веки део посла обављапе се под надзором државним. Услови ће бити какви

ннкад радништво није имало. А поврху свста тога долази то, што ке Србија сваком раднику, којп сада крено и који то буде касније зажелио, дати бесплатно земље, да на њој подигне дом свој и удари темељ новом н срсћнијем животу за себе и пород свој... Ми ово говоримо оном свету с којим већ дссет година делнмо крвави амерички хлеб. За тај свет нас вежу нсобично јаке везе; везе јаче, можда, но што су оне, које постоје мецу бравом ро^еном. Говоримо људима са којнма сио заједничкп

Према последњем извсштају Централног Одбора целокунна свота прилога, која је до сада сабрата преко Српске Нарсдне Одбране износи $213,800.20. Та. свота обухвата сва три фонда Српске Народне Одбране: Српски Црвепи Крст, Фонд за Српску Ратничку Сирочад и Фонд за пострадале из Босне н Херцеговине. Ту не рачунамо оно што је сабрано преко чисто америчко органнзације, Сербиан Релнф Фонд. По његосз;,; задњсм исказу сабрато је ту $304.939.14 Целокупна свота коју су сабрале обе ове организације износи $518,739.34. У нашем новцу то би изнело прско два и по милијуна динара. И ако су иначе ове организа ције подвојене. оне су постале српском иницијативом, н у једној и у другој организацијн има Срба. Ради тога- није без разлога заједнички срачунаватп прнходе обе овс органнзације. Ако хоће да се добнјс правилан суд о целокупном раду Срба у Амернци. мора со онда навести и рад наших Срба у овој амсрнчкој организацији. Ну биг,е времена да се о томе и касније проговори која. За сада хоћемо да се задржимо на раду, у коме је учсствовао искључиво наш свет. Нећемо се преварити ако претноставимо, да је мимо Српске Народне Одбрапе ме^у на шим светом сабрато још око $30.000. Према томе укупна свота прилога што их је наш свет сабрао у Америцн износи око 240.000 долара — милијун и двеста хиљада динара. На првом месту рећи ћемо ово: Према задњем извештају ау стро-угарског конзула у ЊуЈорку, на аустро-угарски ратни зајам уписали су амерички Хрвати свегА 566.000 круна — равно два пута мање но што је наш свет у Америци послао у Србију у добровољним прилозима. Ова чињеница говори више но стотину манифестацијаи резолуција! То је прва лепа и утешна чи њеница.

прошли кроз муке и патње стра ховите; заједнички јаде јадали, заједнички се потстицали и крепили надом, заједнички снивали снове о бољој и лепшој будућности.. . Та нада сад је ту, сан наш постаје јава. . . Пред вратима наших скромних колиба стоји будућност наша и порода пашег, куца на њнх и опомнње: „Децо аргати!. .. Ево куца задњи час!. . . Не пропустите га!... Крећите, крећите натраг у Србију!”

Одмах за њом долази друга: Наше радништво у Америци давало је месечно 46.150 динара у прилозима Србији. Од како свст постојн ово је јединетвен пример. Ни стари Хришћани нису овако обилно давалч прилоге за ствар Хриптаиства. Наравски — чини нам се. да је то чак н излншно упоређивати — жртве нашег евста у старом крају биле су ненадмашне. Али опет то јо жртва друге врсте. Када би сав свет овако добровољно приносио жр твс на оппу ствар. као што је чшшо наш радник у Америци, онда у свету не би било потребно држава. С те стране Српство у Амернцн може данас битн потпуно задовољно п са највећнм по носом гледати на свој сјајнп по сао. обављен током прошлих 26 месеци. * Ну на овоме Српство у Америци не можс н не сме остати. Овај рат није само један оби чан историјски догађај. Ово је јсдна страховита трагедија, ка кву свет до сада запамтио нијо. У тој трагедији наш народ је жртва. Пред еваког Србина данас се поставља само једно питање: да ли смо у стању издржати до краја. Још тачније: одржане се само онај, ко издржи до краја. Ми морамо до краја издржати. Данас се све наше србовање свело на. то. Зато наставнмо и у будуне овај наш досадањп посао пајважнији и најглавнији са истом вољом и истом снагом као и до сада. Напред са прилозима за Српску Народну Одбрану! М. Ј. СРБИ И СРГЖИЊЕ! О О 0 0 Код сваке прилике не заборављајте на нашу узданицу: Српсну Ратничку Сирочад! — Ко сад даЈе — двоструко даје! — Напред са при ' лозима!

ХРИСТОС ПЛАЧЕ. Овдје пуста поља, тамо брда сива, Гдје жалосно шуми хупина и драча, Ред убогих села сан покојних снива; Ја не видим нигдје рала ни орача... Под тавним дрветом, уз мирну ријеку, Не чује се звоно предходника овна; Свуда гроб и чсмер. мрак, магла оловна; И запјевке тужне што срце сијеку. Села наша, гдје су ваше руке радне? Гола, црна њиво, гдје је орач, брана? Ах, другове ваше невољне и гладне, Однела је судба преко океана. У подземљу црном, без сунца и неба, Сад копају они комад црна хљеба Док за вама срце све им цвилп јаче... 0 жалч ли когод тебе, земљо гола? Нигдје за тс суле, нигдје једног бола, Само негдје близу, чујем Христос плаче ...

Лондон, 28. окт. 1916. Током прошле недеље пажња је била подједнако подељена на велику француску победу код Вердана и на положај у Румунији. Заузеће утврђења Дуомон, села Дуомон, дела Воа и целог земљишта између ових положаја и линије, која је ишла кроз Фиери у краткоме времену од три сата представља диван успех, који је подједнако изненадио и победиоцс и побецене. На неколиким местима фран цуски војници су пошли даље од своје првобитне мете. Из велгеког броја заробљеника види се јасно да ову победу нису однели вени француски бројеви, већ спажан удар и вештији начин борбе. Утврђење Во сада је скоро сасвпм опкољено и сваког сата очекује се његов пад. Данас Нариз јавља о заузеву једног каменолома којег су Немци др жали северопсточно од утвр^ења Дуомона, До сада заузето земљиште обухвата п врло важно брдо бр. 321, близу утвр^е ња Тиомона, које господари до липом Меза у правцу Браса и јаруга које иду на север све до старих немачких линија. Село Во пружа се једном једином улпцом на путу од Верда на за Диеп. На западном крају тог места налази се једно мало језеро из кога истиче један поток и тече на североисток. Од-

Г-Ц* ЈЕЛЕНА ЛОЗШШД На другом месту у овом броју наћине наши читаоци један изванредно леп опис живота на ших избеглица на Корзици. Тај опис написала је г-ђнца Је лена Лозанићева, представница Српског Потпорног Одбора у Америци, — „Сербиан Релиф Фонд”. На тај допис скренемо нарочиту пажњу члановима Савеза Слоге. Пз њега ће видети једну врло значајну ствар: наше избеглице су сада всб прилично добро збринуте, Један велики део тога посла обавили су Срби у Америци. У прво време, када су тс избеглнце стизале на Корзнку, одавде из Њуојрка слате су лепе своте новаца да се нашим мученицнма укаже прва помоћ. Тако нсто Срби из Америке били су нрви да притеку у помоћ да се помогне српским ђацима, који су били у Француској. Госпођица Лоза.нићева, која је ових дана стигла у Њујорк, прича, да све нзбеглнце са необнчном нежношћу говоре о ,,на шој браћи у Америцн”. Кадгод стигне каква нова помоћ, они говоре: „То нам шаљу наши Срби нз Америке, наша добра браћа!”

мах иза тог потока иде жељезница од Вердана, која пде долином, и са те жељезннце дижу се стрмс литнце на брдо бр. 340, источно од шуме Ла Кајет. Јужно од села је шума Фумен, из које се изднже брдо бр. 349 и висораван Во, на којој се и налазн утвр^ење, за миљу удаљено од села Во. На овој миљи земљншта водиле су со најогор чоније борбе прса у прса у овом рату н можда ће се ту још водити љуте борбе. Са изузетком висоравни са утвр^ења Во, коју су опколилп са три странс, Французи сада држе све чувепе впсове крај Меза, о које су се утаман прва три месеца верданске бнтке разбијали валови немачке пешадије. Земљиште на севср од садањих францускпх положаја на Дуомону и Кот д’ Поавр покривсно је бреговима од 200 до 400 стопа впсине, са пространим долпнама, те пружа од бранп врло мало помопи. Због тога су Французп, након слабог отпора, напустили то земљиште 26. фебруара, петог дана верданске битке. Ради тога изгледа да ће навала на овој странн пре допн с друге стране реке, у правцу главног стана престолонаследнпка немачког, у правцу Монфокона, 14 миља од Вердана, али су садање француске линије удаљеног само за четир и по миљее.

М. Јевтић.

Зр Српску Народну Одбрану

Алекса Шантић. ПРОШЛД НЕЛЕЛзД ИА РЛ360Ј7