Srbobran

ШЈМВЕК 39б

МЖУГ УОКК, N .т, ТПММГ, )КУ « 4 , , е , 7

тклх ти.

8иВ8СК1РТ10К КАТЕб 1Јш(е(1 8(а(е: о{ Атепса опе уеаг бос. Сапада, Еигоре е (. с. опе уеаг |г.Јо

бгћођгап риђНаћеЈ етегу Тћиг«1ау а( 443 УГ. аа 3(гее(, Ке» Уогк, N. У.

СРБПБРДН

ПРЕТПЛАТА: За Сјед. Државе на годнну бо ц. Канаду, Европу нтд. год. $1.50 Србобран жзлазн жетврткок жа 443 V? и »(Г*«, Уогк, N. V.

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА

Број 396.

5РВОВРАМ

ЊУЈОРК, Њ. Ј., ЧЕТВРТАК, и. Маја 1917.

ЗЕКВ МАТ1США1. РАРЕК А^И ТНЕ ОКОАИ ОР ТНЕ 8ЕКВ РЕОЕКАТ10И „ЗБООА”

ГОДИНА 7.

Уписујмо Зајам Слободе! Прва помоћ ноју Америчке Сједињене Државе пружају Савезницима то је кредит у износу од 3000 милиона долара, који Сједињене Државе отварају за Савезнике, и то је прва и најважнија помоћ. ноју Сједињене Државе за сад мзгу учинити. Ова ће помоћ бити одлучна чињеница у овом рату, који се води за слободу не само Српства и Југословенства него и целога света. За остварење овог кредита од 3 хиљаде милиона долара за Савезнике. Амерична Влада издаје бондове (обвезнице), које амерични народ купује, а купује их из два разлога: 1. ) ови бондови плаћају 3 л /г 0/о годишње а гарантовани еу од Амв|ричне Владе тако да је овај улог најсигурнији. који данас човек може учинити у Америци; и 2. ) сваки Америнанац разуме, да сваки долар уложен у ове бондове помаже општу. Савезну ствар. Ми Срби и Југословени у Америци, који располажемо са готовином која треба да се уложи, не можемо боље уложити него куповањем ових бондова. јер тиме ћемо користити и себи и општој ствари, и ја свесрдно препоручујем сваком Србину и Југослзвену, да не пропусти ову сјајну прилину. Бондови ће представљати најпокретнију имовину. јер ко има те бондове, може их у свако време продати по добру цену. над год му је готзв новац потребан. Улог у ове бондове је сигурнији и даје се много брже претворити у готов новац него новац у банкама. М. II. ПУПИН.

ПОЈЕДИНОСТИ 0 ЗАЈМУ СЛОБОДЕ. Одоброна сума за уписиван. 0 , 5,000,000,000. Понуђона сума за уипепвањс Одобрсна сума за упиеиван.е, 5,000.000.000 долара. Ноиуђеиа сума за уппсп■* ~ 1 гпЈ^ -хтг-'— - Х»л .14\ ио гшас и1*п ШЈГЈВУгтт « 1 :,те 2,()О0.О0О.и0б дилара. Питереопа стопа — процонта. Рок истпче нослс трпдосет годпиа; али Сједпњене Државс могу псплатитп, према свомо нахођоњу, цоо аајам или јодаи део, и после пстиаест годпиа, а са прпиадајутшм питересом. ООвсзппцс (бондовп) важс или за доноспђца п гласе на 30, 100, 500 и 1,000 додара; пли вал;е еамо ва извесно лнце чпје јс нме упсто у рсгистар н гласе на 100, 500, 1.000, 5,000, 10.000, 50,000 н 100,000 долара. Обвсзннде (бопдови) сс уидаг.ују онако: 2 продепта нлалају сс одмах, 18 продсната 28-ог јупа, 20 процсната 3()-ог јула, 30 продоната 15-ог августа, 30 процедата 30-ог августа. Уппспвањо ео всд вршп, а завршнве со 15-ог јупа. Влаеннци обвезннда дмаве право да вх замсие обвезнвдама којс ће иоситд н-ћи пнторес, ако Илада пзда обвезпнцс са већом пдтсреспом стоиом про свршетка рата. Обвезнпде су слободне од евдх такса бнло цслокуиних (једнп>снпх Држава, бнло ноједннвх савсзввх држава, било нојсдпввх места, изувев норезе на нмаље п иа насхсро. Обвезннце ее могу кудптп у свакој банци, посредничкој купн или у Савезној Резервној Банди.

ЧЛАНОВИМА САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА ..СЛОГА” Један од најважнијих покрета што га је створила овогодишња седница Главног Јдбора Савеза ..Слоге" то је стварање одбора од тројице иоји пе одмах почсти ,ад у правцу сједињења наша два дична Савеза у један Савез. Ја сам увек веровао |а Српсном Народу у Америци треба само један савез, и та ме јс вера одвела и у Кливланд, 0.. 1909 године. кад смо заиста и створили један савез. Али, прилике ,у онда биле танве да се сједињење свију српских савеза у један савез нијо моло одржати. Искуство од последњих осам година доказало је међутим јасно да не јодам савсз бити бољи од два савеза, а ја сам уверен да су данас најбол.е прилиие (а сједињење. У то име ја поздрављам најрадосније наш одбор од тројице, чија [е зздаћа рад у правцу сједињења, и желим му сваки успех. Прва задака овога одбора биве да се састане са сличним одбором из Савсза .Србобрана" да заједнички испитају материјално стње и једног и другог савеза. 1асни рачуни су један од битних услова за наше сједињоње, и зато не треба нино 1 а мисли да Савез „Слога" тражи ово испитивање стога што би сумњао у поштење управс Савеза „Србобрана". Главни Одбор Савеза „Слоге" не сумња ии у чије лоштење и исправност, јер кад би та сумња постојала, онда би било узалуд и говорити о сједињењу. Двв чињениц? руководе све нас у целом овом воирету. Прва је чињеница родољубље, јер сваки добар Србин жели да ради заједнички и братски са сваким другим братом Србином. Друга је чњеница материјална и нема никвкве везе са оном првом. Та материјална чињеница може се оваво описати: мн сви верујемо да ие чланови Савеза „Слоге" и Савеза „Србобрана" извуви велину корист од~тог сједињења, и докле год се та иорист стварно не докаже, дотле не може бити наде за коначно сједињење. Савез „Слога" ради под државним надзором, и он не сме предузети ни један корак који би могао донети материјалне штете његовим члановима. па зато је пре свега неолходно потребно да се материјално стање и једиога и другога савеза тачно испита. Само се таио може доназати да сједињење неке оштетити чланове ни јсдног ни другог савеза, и само се тако може напи права подлога за сједињење. У нади да ће управа Савеза „Србобрана” правилно разумети овај искрвни и братски локрот у Главном Одбору Савеза „Слоге" Ја је срдачно поздрављам. М. И. П У П П Н.

ВОЈВОДА ПУТНИК Ових дана стпгла је пз Нпце тужна вест да је тамо, 18 овог лгесеца, умро војвода Путник. ■ Војсковођа светскога гласа п историска лнчност реткога значаја, Радомир Путник је замснио вечношпу овај свет таштине н нролазности. II у томе је сва промена. -1наче јо седи војвода, савладан старошпу п болешну, у стварц прнпадао нрошлоети још од почетка прошле године. Болеснога, н то јако болеснога застао га је и сам рат са Аустријом. Алп је у трош-

4 • Т

*(* ВОЈВОДА РАДОМИР ПУТНИК поме телу, које је немилосрдио ломила астма, живео још увек крепак дух, и болеенп старац је, у главноме лежепи, издавао гакве наредбе да су се Аустрнјаицн стално вракали из Србије осрамоћени о разбијене главс. Тек после повлачења кроз Албаиију било је тсло толпко попустнло да му је требао сталан сдмор, који се сад, ето, прстворио у вечни одмор. Велнкн зиачај војводе Путника не лежп само у његовим ретким н нризнатим стратешким способностима, него и у томе што је тукао све српске непријатеље: н Турке, и Бугаре и Аустријанце. Пи један од тих вековнпх непрнјатеља нашега парода нс може чути име војводе Путника а да не поцрвепн сд стпда. Тек кад су се сложнли против њега. н Аустријанци, п Немци, и Бугари н пзвршили једновремен напад, коме је било немогупе одолетн са малобројном п нзнуреном војском, био је славни ратннк прннуђен на повлачење. Али је и то повлачење тако нзвсдено да пе га се дуго се.ћатн сви ти удружени српски непријатељн. Сами су Немцн морали признати рет|.у вештину са којом је са српске стране нскоришпавана свака прилика да се непријатсљу, без великнх жртава, нанесу што веии губитци. А кад је доктор Трикорфос, који јс у току овога рата радно са својом миспјом у Врњачкој Бањи, на путу за Атину пролазио у јануару 1916 кроз Софију, пало му је у очи да је цсо свет бпо у црнннп н ишао оборене главе. Тако је, ето. изгледала Софнја у тренутку кад је Србија била прега жена. Сам војвода. дао је у маргу прошле годнне на Крфу док: тору Мнтковппу ову нзјаву о нашем повлачењу: „Наша је Србија напојена крвљу и сузама. Слика тога .огромнога поља смрти н славе прати ме свуда. Војска је извршнла натчовечанске подвигс. За одбрану фронта од 1200 километара ја сам имао на расположењу свега 230.000 бораца, и то према- непрпјатељу којн је бројно био несравњено јачи. II Наполеон би ту пао у очајање. Па нпак, мн смо се одуиирали два месеца н спасли смо 150.000 војннка.” Оволико речи потрошио је болеснн војвода само стога што га је болсла српска недапа. Иначе је био необично скроман и кратак. Кад су му после за навек славне српске победе

код Рудника долазили чувени енглески новинари, који су тачно знали велики значај те победе и обасипали га хвалом, вели се да је, на њихово запрепашпење, одговорио доста осордо: „Нисам ја добио победу, него блато, наше српско блато; заглибили се Аустријанци.” У тој старчевој скромности огледа се сва ленота душе покојнога Путника. Као што нрипада целоме Српству ло својнм победама и својој историској вредности, он припада целоме Српству и по своме пореклу: ро^ен је у Крагујевцу у Србији, 1847 године, али му је отац бно прешао из Беле Цркве у Србију само на пет година пре тога. Тако је велики војсково^а био по ро^ењу СрОијанац, а по пореклу Банапанин. Слава војводи Путнику!

Из Српства и Југословвнства||

Пашић о уједињењу Србије и Црне Горе. Женевска „Ј1а Серби” од 22 апрнла о. год. доносн овај телеграм од свог дописника са Крфа: . Вести које се односе на уједињење Србијс н Црне Горе, као п родољубива акција ви$ених црногорских кругова у прилог остварења једнодушне жеље свих Срба, живо су заинте])есовале овдашње поли тичке кругове. Пмао сам задовољство да разговарам о том питању са председником министарског савета и миннI 1 ЈЈХГх нослова, г. па-‘ I нпшћу У пг шипем, п да му затражим неке одређеностн о намераваном уједињењу. На ову моју жељу. г. Пашпп. са његовом уобнчајеном услужношпу, био је добар да ми даде следеве декларације које ја журно достављам „Србији”. „Уједињење Србнје и Црне Горе, рекао ми је председник министарског савета, изразило би под усвојеном формом, опште познати факт да Срби из Србије 11 они из Црне Горе чине један исти народ. Нарочитс околности у којпма се на. лазио српскп народ за време вековних борбн против турског угњетача потпомогле су цепкање иародних снага. Данас је снтуацпја сасвим измењена. Ако се Цриогорцн уједпне са Србнјом, они пе бити апсолутно изједначени са Србима из Шумадије. Никакве разлике не пе постојати у њпховим политичким и грађанскпм правпма. Они пе ужи пати исте политичке слободе које уживају сада Срби из Србије. „Србнја је потпуно демократска земља која се у својој унутрашњој оргаиизацији руководн принципима слободе и политичке једнакости. Она се ппкада није удаљнла од тога пута. Тако, 1914-те, тачно 15 децембра, у сагласности са од луком министарског савета, престолонаследник Александар упутио је прокламацнју српском народу из ослобо^ених крајева Старе Србије и Мапедоније. Овом прокламацијом он им је гарантовао пот пуну једнакост са Србима из Снбше ол пне балканских на-

това и уживање истих граран ских и политичких права која уживају ови последњи. „Тим истим актом, влада је уништила специално законе и изузетна наређења привременог карактера и увела устав, законе н решења који постоје У Србији. ,,Очевидно је дакле да пе Црна Гора, једном уједињена са Србијом, уживати исте политичке слободе и иста уставна права које ужива Шумадпја или Србија.” Проглас Црногорсног ОдбоСкрепемо пажњу на данашњи проглас упупен брапи Црногорцима и на чињеницу да су његовн потпнсннци све сами црногорскн прваци, људи који су тако репи до јуче били црногорски министри. Заједно са прогласом Одбор је изнео н свој исцрпан програм рада, у коме се уједињење Србије и Црне Горе износи као једна неизбежна и насушна политичка потреба, као битни део заветне мисли о ује днњењу свега Српства и Југо

словенства. Ми искрено жали мо што нам је, због оскудице у простору, немогупе да тај проглас донесемо у целини. Југословенски батаљон у Француској. 0 еаставу овог батаљона дозна ју се ове потан кости: Батаљон је дошао из Русије и састављен је од добровољаца који су се пријавили као бивши аусТријскн официри н војници заробљени у Русији, а који се пријавише преко броја потребног за веп оршаннзиране југословенске дивизпје у Одеси. Из ових пре кобројних добровољаца, који се све више пријављују, састављају се и други батаљо ни који пе тако^е бити упупени преко Француске. Први батаљон, који је сада вен на бојишту ;у Француској, броји 1065 момака н 26 официра. Од момака је 935 Срба, 40 Хр вата, 21 Словенац. 63 Чеха, 3 Муслимана из Босне и 3 Руса. Од официра је 8 Срба, 7 Хрвата, 5 СловенацП п 6 Чеха. Саопштавајуни ову вест, Ју гословенскн Билтен додаје: „иотреоно је исгак 1 «ти не лијепу чнњеницу да у југословенском батаљону има внше Чеха него Хрвата и Словенаца заједно, али и чињеница да је меЈју официрима скоро подједнак број Срба, Хрвата, Чеха и Словенаца, значи да се интелигенција. код Хрвата н Словенаца неразмјерно боље одазнва дужности него маса, нак ради тога пада приговор оних који буне масу против уписивања у добровољце говореин да „господа” непе да иду у добровољце.”

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД

Стање у Русији још је увек најкрупније питање у ме^ународном политичком животу. Промене извршене у току прошле недеље веп су добиле виднога нзраза у једној изјави новога рускога кабинета, у којој се као идеал истиче мир „без анексија и накнада”. Преведена. на прост језнк, та изјава значи, да нови руски кабинет жели мир који би оставио све као што је било пре рата, који би дакле оставио Аустрији све многобројне милионс Словсна, што су стењали н стењу и данас у аустриском ропству; мир који би Србпји и Белгији вратио само њихове раиије гранце, не чинепи никога одговорннм за то што су опустошснс; мнр којн би оставио Немачкој и Алзас II Лорену, а Француској вратио само днвљачки опустошене пределе које су Немци заузели, и тако даље. То је, ето, последица одласка Миљуковљевог из кабинета. Сви који су пратили дога^аје могли су

се томе надати чим Је тај пред ставннк н заточннк савезничког програма био прннуђен да да оставку и да се поклони пред социјалистима. Док су Савезнпци изјавили да војују за право и слободу народа, како великих тако и малих, дотле нови рускн кабинет, под утицајем својих нових чланова и Керенског, изјављује, и ако завијено, да он пристаје да Немачка и Аустри ја задрже све што су имале пре рата и да ником не одговарају за пустош које су створиле. Тако нови руски кабинет, у коме је најистакнутији члан социјалист Керенски, схвапа слободу. И онда није чудо што сви германофилски листови бране и узносе програм нове руске владе. Ово је питање у опште пробни камен. Сви југословенски листови који ма у ком облику бране овакво држа ње руске владе јасно показују за кога раде, јер нико чес-

Н&спвак ва 4-ој отр&ни.)