Srbobran

бКВОВКА^ — 5ЕКШМЕЕК1ЛГ РићШћ««! ћу 8ЕКВ1АМ Е006АТ10КАЈ- АНО ВЕМЕУ01.ЕМТ Р1ЈЛ'С _ _ _ _ ; -тлгт РТ ЛЛ 4»

ОТ 5ЕКВ ЕЕ0ЕКАТ10М „5Е0СА"

«43 Шм( тЛ В*гее(

М«тг УогЕ N. У.

В-мНе *1 Мападег: М. I. РирЈп, 443 V/. 2 зи< 5(.. Иетт Уогк, N. У. ТЕХ.ХРНОМВ! снпихл «»«. Е(Шог: М. Тптипас, 443 V/. 22 п <1 5:гсс1, Метт Уогк, N. У. •

и*1сге4 и пооп<1<<им аи-иег »I Ле РсгТ! Оелс о! I' г * Тог2, N. У., Мегоћ |, 1*7*.

6^1 1ће лсХ о1

ПОЛАЗАК НА КОСОВО — СРБИ ИЗ ИНДИАНА ХАРБОРА, ИНД. —

Сгобода је слатка само овда, Кад је тече сам и цио народ; Туфпн му је викад дати неве. Овај велики историјски покрет српског, хрватског и словеначког народа за повратак у Стари Крај у помоп Србији, васкрсава нашу блиставу прошлост и подсева на славно Косово. Цео покрет и рад на њему, носи карактер Косовски, само с том разликом, што овај иоход на Косово има много ширм појам и одре^снију идеју нсго први. Пре је Цар Лазар звао само Србе на Косово, а данас Краљ Петар зове све Југословене. Цар Лазар је звао и љуто проклињао: Ко је Србин н српскога рода, И од српске крвн п колепа, А не дош’о на бој па Косово, Од руке ку нпшта не родило, , Ни у пољу бјелнца пшеница, Нн у брду винова лоаица, ' Рђом коп’о док *у је кодена. А Краљ Петар зове и разумно саветује: Хај Хрвати, Србп и Словенци, Моја цецо, давни мученнци, Нека хљеба без зпоја крвава, , Нн СЈОбоде без крвп пролнте. Слобода је слатка само онда, Кад је тече сам н цио народ, Ттђпн му јо ннкад датп непе. Зато менс, рецо, послушајте, Хајд’то к мени сви Југословени, Крал, вас старп на Косову чека, ., Да доцете са пута дадека, С нама амо да со удружпте, Да сатремо подлу Аустрпју, Подигнеко Јутосдовенију. Овако данас гуде гусле Српског и Југословенског Кра'љаИетра Мркоњина. Оваква се песма хорн кроз српске, хрватске и словеначке колопије. Они, који их буду разумели и кроз њих послушали по*ив и савет Старога Краља, бипе први. 0 њима ле се причати и певати, као о онима који на позив Цара Лазара доџоше на Косово: Па се славно бпше п брапнше И светао спомен оставише, Како треба хубит’ отаџбину. За спомен лотомству да. се зна за сва времена, прилажем историји један истинитп докуменат одушевљења српског и поласка на Косово. ПОЛАЗАК СРБА ИЗ ХАРБОР ИНДИАНЕ НА КОСОВО. Службу служи поие Стијачину, Од Клобука из Херцеговинс, По имену Стијачику Мато, И старина Хадш Марковнну, Архимандрит нз Св. Дечана, У малену Харбор Нндиану, 0 Христовом светом Васкрсењу, „ Службу служе и Богу се моле, Да Бог спасе Српство и Словенство, Од Германа, Шваба и Маџа.ра, Од Турака и Татар-Турака. Бјеше црква препуна народа, По највнше младг.јех момака, Које но су Швабе и Маџари, Са. огњишта српског отерали У далеку земљу Америку. Еад се света литургија сврши: Свјештеници тада поменуше, Христа Бога заштитника свога, Српску Војску и Кпаља Српскога, И својега госта всликога Прибипевпћ Милана јунака, Који но се туна придесио, Те он тражи за ма-дан јунаке, Све лакићо момке нежењене, Што су кадри стићн и утсћи, И на страшном мјесту постојати, Са Швабама кавгу затурити. Таман они у ријечи били, И нафору свету разднјелили, Док пред олтар крај царскијех дверн Зајечаше гусло јаворове И почеше пјесму жалопојку, Кад су оно Срби витезови, Оставили отаџбину драгу, , ' ' И у њојзи јуначка гнијезда, У гнијездима типе соколиве,

СР»ОВРА

Соколиће мале сирочиће, Да их даве вране и јастреби, Црножутн орли и тетреби. Пјесма јекну, у срца одјекну, Заплака се и старо н младо, Заплака се велико и мало, А како се заплакати неве, Кад и сама заплака се црква, Кад и само плакаше кандило, Пред иконом свете Богомајке, Која држи у наручју сина, Жалећ’ Српски Народ на мукама, Који попут Христа Спаситеља, За крст часнн и слободу златну, Живот презре, оде на Голготу. Добри народ слуша пјесму тужнУ И судбину оплакује горку. Пјесма тужна у срце га дирну, У мислима свом се крају вину, II сјети се кад је среван био, II на српске куле и чардаке, Поред сеје и старице мајке, Коло игра, напаја бадњаке, Дочекива с њима ново љето, И славио крсно име свето; Спомену се, па га жеља мину, II српскијех вила и планина, И ливада и бијела стада, II момака. а и дјевојака. Таман, кад им душе раздрагане, По староме крају пироваху, II старе се сревс спомнњаху, Глас се зачу к’о да с неба викну А кроз јеку чаробних гусала, Глас јуначки Петра Мркоњипа, Српског Краља с крвава Балкана 11 његова Александра сина, Који кличе што га грло служн: Хај, је л’ мајка родила јунаке Нл’ сестрнца брата подигнула Па пречпсто џсвојачко крило, А данас га овџе отправиле, Ко ћс доћи на Косово равно, Амо џе се љути бојак бије, На границн робнње Србнје, Да. прпскочп браћи у помоћи. ђе је јунак да полети први, С браћом својом да га.зи у крви, За слободу Српства и Словенства. Краљ вас Петар на Косову чека.,.. Да. доџете са пута далека! Бојни поклич кроз јеку гусала, Плам унесе у јуначке други, Те јунаци младп поникоше, II у свети олтар уљегоше К’о ждраљеви једаи за другијем Све да ти их по имену кажем: Прво тп је Комненић Новица, Млад барјактар од чете јуначке. Са два брата до два Комненића. Једно Јован, а друго ђурнца; Па три брата до три Мићовнћа, Од племена од Васојевића, Прво ти је сердар Миловане, Па Ннкола и бан Милиутине, Љута змнца Јевто Копривица, Самарџићу Марко аџамија, Комадина делнја Илија, Драгојевпћ рлица Милија, Па Неџељко соко Кнежевићу, И делија Радош Зечевићу, Сви од оне ломнс Горе Црне, Све ускоцн хајдук Всшовића; Па. јунацн од Ерцеговине, Соко сивп Јово Попадићу, А до њега Марко Вуковићу, Па старпна Филип Павловпћу, II делија Спасо Дангубићу А до њега соколово крило, По имену Думићу Гаврило, Па Босанци на гласу јунаци, Све да ти их по имену кажем: Прво су ти два Стојаковипа, Два јундка, два брата роџена, Соко Сивн Тодор п Микајло, Соко сиви Кнежевић Никола, До Николе Зечевнћ Стеване. До Стевана Марко Вуковићу, Петар Зорић н Петар Рашићу, И делија Миле Бјеловуче, Па два Петра као два сокола, Пета.р Ступар п Петар Егеља, До Егеље Кукпћу Ннкола, ђуро Мрџа, Булајић Никола, Па два Петра, опет два јунака, Петар Лукић и Петар Опачић, Филиповић делија Илија, • Соко сиви Маричићу ђуро, И два. брата, два Ковачевића, Једно Миле, друго Константине, Вид Тодииу, честито кољено, Па сив соко Ранићу Никола;

Божо Лалип, ђуро Дубајиву, И Лукица Балабановићу, Митар Бубуљ и Тодић Илија, До Илије Поповић Стеване, До Стевана Марковић Илија, До Илије Радановић Перо, Добрић Миле и Саво Галоња, Све то јесу Босанци јунаци, Све то јесу љути осветници, Осветници Босне поносите. Уз Босанце Личани јунаци: Сиви соко Павле Марковипу, II два зеца., два брата роџена, Једно Лука а друго Никола, Зечеви се зову по племену, А по срцу јесу витезови; Па сив соко Ивошевић Станко, А до Станка Цешшу Благоје, До Благоја Гутеша Тодоре, До Гутеше Лабусе Никола, До Николе Јовићу Душане, Соко сиви весела му мајка, До Душана Царипу Никола, Соко сиви Марко Кнежевићу, II делија Милан Гојковићу, До Милана Мијсторовип Станко. До Личана Бановци јунаци: Прво ти је Вранашевић Павле, А до њега Петар Зобеница, Марко Вукшић, Божидар Вурдеља, II Аџићу Милан соко сиви, Раде Матић, Томо Поповићу, Бараћ Марко, Душан Обреиовић; До Душана Мишељићу Јово. Уз Бановце тананп Славонци: Прво тп је Забрднца Навле, А до њега Огњсновив Миле, Томив ђоко и Раннву Павле, Квргив Стево и Грудиву Лазо, Соко снви Шеловив Матија, Танасија дели Џолајлија, II џетиву Внде Маргетнву. Уз Славонце љутп Банаћани: Прво соко Арсив Василије, И Светислав Јорговановиву, Милан Србин п Раде Корџешу, Вита Антин и ћнра Бјелошу, Бетко Стојив, веселаму мајка, Па четири Косовца јунака: Прво соко Трајко Здравковиву, А друго јс Јосиф Нетровиву, Треве јесте Томиву Плнја, А четврто Грујив Димитрија. II два брата, два сива сокола: Једно Хрват, друго Србијанац, Сиви соко Жигићу Никола, Од Хрватскс зсмље племепите, Жарко Мојић с Уба питомога, Од Србије земље поносите. Кад у светн олтар уљегоше, Ту се зорна брапа завјернше, Да ће за част рода и имена II слободу Српства н Словенства, Погинути ја ли осветити Отаџбину од клетих душмана. Тад приџоше часни свјештеницн, Са причешћем у златне путире, Те јунаке младе причестише, Без припреме н без исповједи, II макоше све на своју душу. Када чета свету тајну прими, Плам божански запали јој душу Па изаџе из бијеле цркве, П уз јеку звона и гусала, Под барјаком Комнен барјактара, Оде славно на Косово равно. ХАРБОР, ПНД., 1. маја 1917.

Перун, народни гуслар н учитељ.

Т Р А Ж Њ А.

Т Р А Ж Њ А.

Срп. Д, Д. ,,Св. Ваппдпјо 0(чропи:!|" бр. 141 СССС. у Монарх, Вајо., тратп свога чдапа Крста Џ. Андријашевппа, ко ји је оставно ово кесто пма више од два месеца а још се није јављао другатву. Такоџе молимо све плзпове, којн со налазе пзвап овог места да јављају своје адресе редовно свакога месега. А опи, који дугују преко два месеца своју др>штвену уплату нека се пожуре и кчдипре свој дуг, нлане пе се послупитп строго по правплнма друштвеппма и Савезппм. Друштвена је адреса: Бокс 20, Мопарл, Вајо. Милош ђурцевии, председнпк. Митар Лалииевип, тајпик.

Т Р А Ж Њ А. Тражн се Коста Стојковии, сапунџија и Петар Нешии, кљиговоца, обадва пз Земуна, да се јаве уредпиштву овога листа, јер их траже сестре и роџаци, сада избеглице у Француској.

Владо Новаиовик, који је лаљског лета дошао у ову земљу после Србијпне трагичне катћстрофе и где се је борио као добровољац, тражи свога брата Бошка, родом из Книпа, Далмација. Моли се сваки Србип или ипп Словеп, који би за истог зпао, пека о томе извести уредништво овога листа; плп нека се он сам јави. Адреса: 443 Вест 22 Ст., Њујорк Сити.

Т Р А Ж Њ А. Срп. Д. Д. „Св. Јовап” бр. 170 СССС. у Сесеру, Ил., тражп и опомиље свога члапа Богдана Лупиа да се јави своме друштву најдаље до 17 јуна о. г. Не јави лп се до одрецепог дана, н своју дуговпну не уплати, нска сам себи прпппше последпце. Молнмо браау Србе п Хрвате ако би ко виао за помепутог брата да нам доставе љегову адресу, на чему смо унапред захвалпп. Адрсса: Вох 344 , 5ез$ег, 111. Љубомир М. Паитовии, председшх.

Број 399-

ПОЗИВ НА ПРОСЛАВУ ВИДОВ-ДАНА.

Удружспи Срби П 8 Мипеаполиса в Ст. Паула, Мшк, одржаие прославу ВидовДаи«, као једпог од највепег и аајсветијег српског правшша. Нрослава ие се одржатн у Вест Ст. Паулу у т. вв. Мартин Дворани, 376, Со. Вабаш улици, угао Колоредо, — на 24. јуна 1917. Чист прпход иамсљеи је српској сирочади сва ју срнсквх покрајвна. Позивају се брааа Срба, Хрватн а остали Словена вз обадва гр’ада, вао п вз околиие да изволе присуствоватн овој великој свечаности. Почстак је у 1 сат после подне. Улазшша 25ц. по особи, женске пе плаћају. Ие треба, а уверепп смо да то ником иеве бити иамера, да се обазиремо на на ше ситне домаве нссугдаснце, кад је у питању општа п света српска ствар. Пе го треба да се пригодом ове свечаности покалссмо сложни и братскн загрљсни, са чиме всмо најбоље доказати осталим пародпма као и нашој ведикој савезници Америци, да смо достојни синови и брава храбрпх иаших бораца, који су својом цетгодишљом борбом аадивилљ цео свет. За одбар Удружених Срба Васо Г. Марковив, тајпик.

СА ПОСВЕТЕ БАРЈАКА.

Срп. Д. Д. „Св. Никола” бр. 291 СССС. у Всст Мпдлссксу, Па., обавило је посве-, ту својих барјака 13. маја о. г. Свечацост је врло лепо испала п брава су се братскн провсселпла п сетпла се српске славе, коју српска застава представља. Захваљујемо друштву из Фарела, Па., ко је пије л;алило труда него доџе да увелича иашу свсчапост. Варјак дароваше следеви: По §100 Мпле Инђпв, кум барјака; по §30 Мапе Студсн, барјактгф српског барјака; по §25.00 С. Д. Д. „Св. ђураџ” бр. 64 С. П. С. С., по §20 Илија Кончар, барјактар амер. барјака, Стеван Мплив, председнпк, Мплован Цвјетпваппн, подпредседпик, Миле Ешв, Миле Вавив, одјел 87 СПСС., по §30 С. Д. Д. „Далмација” бр. 269 СССС., по §15 Мпладип Девпв, по §10 Мпле Бубало, Дапе Копчар. по §6 Дапе Радмановпв, по §5 Марко Копчар, Пстар Дубапв, Лазо Узелап, Паулппа туден, Анца Копчар, Душан Дракулнв, Мпле Хајдпп. Ппкола Студен, Пајо Мпловапчелпв, Стево Вурдеља. Јоспп Садовнпк, свештепнк Душаи Ботив, Урош Кавпр, Лука Медтгв, по §3 Петар Лалик. по $4 Душан Бајктар, Стојан Лончар, Раде Џодап ,по §2 Мпладпн Котур, Јапко Јоваповпв, Миле Зец, Петар МлљкоЕпг,, Миле Бошљак, Млг.г^Ј|в^^'! Жпвап Кпежсвпв, Идпја Порив^Јстар Мандпв, Мапе Лппта. Дмптар Родив, Мплпца Милованчевив, Никола Зорпв, Влада Чунпв, Бол:о Грачаипв, Стеван Рив, Јовап Јараша, Дмптар Амановпв. Цвпјо Иванпшив, II. Козав, ћуро Пачпв, по 81 Војпн Крчмпв, Џуро Вагпв, Лазар Бпгпв. Мптар Берпв. Гавро Јовановив, Љубомпр Таенв, Нпкода Мпрковнв, Шппро Јапковпв. Владо Медпв, Тапаепја Данпловпв, Марко Трпвуновпв, ПГтпв Берковив. Мица Кончар, Крста Бувановвв, Пе тар Лобенппа, Мива Дукпв, Гљатпје Папв, Јанко ђушап, Илија Бачек, Тонн Бер ковпв, Дмптар Комупџпја, Мпловап Рончевпв, Смнља Рпстпв, Стапа Вурдеља, Светозар Каравла, Трпвуи Тепшпв, Раде Џаковив, Петар Мплпв, Шпја Вутпв, •Тован Чучковпв. Матија Бакпв. Никола Поповпв, Душап Петовнв, Тодор Купрешаи, Лазо Роппв, Танаеија Марков. Нпкола Мапојловпв, Јаров Равестпв, Стеван Џепо, Тодор Загорац, Стеван Којпв. по 50ц. Васпљ Поповпв, Шппро Марпчив, Марко Матнјевпв, Давид Химрсо, ћарл Девпс. Свега је сакупљено §818.— Нека је пскрепа хпала племенптим дароватељпма, као п свој бравн. која су у овој све чаностп учешве узелп. Управа.

-*. к Л'«-л-*«4(4 Г 4!4г4г4г4с 4!* *г< ..СРБ0БРАН”

не доноси никанве приватне огласе, захвале и тражње. него само чисто службене ствари. Савезне и Друштвене, или опште наредне. *****.М-к*****.М<*********.|!*

Шиљбње ковца у стари крај Саопштава се свој брапи Србима, Хрватима н Словенцима да је најбоље и најспгурпије слатп новац у старн крај преко Српског Црвеног Крста у Женевн. — Адреса: Сго 1 Х Кои&е Зегће, Вигеаи (1е гепзе^пешепи »5» гие РЈегге РаЦо Сеп^у«, 8шме, Еигоре. • Новац треба слати у чеку који гласи на швајцарске франае, а у пис*у треба означити тачну адресу онога коме се новац шаље.