Srbobran

Страна 4

СРБОБРАН

Број 403.

Из Српства и Југословенства

(Наставак са

Трнша Кацлеровић. По последњим вестима из Европе, одузето је право на адвокатуру Триши Каицлеровићу, који је уједно интерниарн. Триша Канцлеровић је био социјалистички посланик у скупштини, и као такав био је опозиција Српској Влади. У почетку су аустријске власти прикупљале око себе све владине противнике, пуштајући гласове како Аустрија не ратује протнв Српског Народа него про тив Пашића и Српске Владе, као да та влада није поникла из народа. Мора да је сад и сувише загустило кад Аустријанци интернирају чак и Тришу Канцлеровића, једнога од најекстремнијих опозиционара Српске Владе. Увек по заслузи. Уредник “Ср бобрана” пма обичај да похвали све што по његовом мишљењу заслужује похва^ту, а тако исто и да покуди спе што по његовом мишљењу заслужује покуду, без обзира на то шта другн мисле. Стога је он пре неколико месеци похвалио и данашњега уредника Српскога Дневника, хвалећи при том, разуме се, не његов целокупан рад, него само оно што је заслуживало похвалу. Али баш та околност говори против уредника Српскога Днев ника; јер уредник Србобрана, и поред најбоље воље, већ неколихо месеци иикако није нмао прилике да га опет похвали. Значн да је уредник Српског Дневника за то време био на рђавом путу. Да је тако, види се и из тога што је он пре неки дан 'морао свој лист ограђивати од одбране Народног Листа, зваиог “Народно Тровило”. Према томе, уредник Српског Диевнпка ради само против себе кад данас износи да га је уредник Србобрана некад похвално. 1-ве стране.) Како се грдп. Да је “Народно Тровило” аустријски агент, нико не пориче. Чак ни у листовижа у којима је лаж врло јевтина реч није се нико усудпо да каже да је то лаж. II стога је занимљиво вндети како тај лист грди Хрватски Свијет и његовог власника, уваженог Дон Ника Гршковића стога што позива браћу Хрвате и Словенце у добровољце. Ево речи “Народног Тровила”: “Гласило полуђелог и побјешњелог бика Гршковића доноси у задње вријеме чланчиће, којима суставио заглупљује, обсјењава, залуђује и вара Хрвате и Словенце. те им јоште увијек у нзглед ставља “велику доновину”, коју ће имати овдашњп Југословени извојштити као војници преко Битоља, Београда у Загреб и Лзубљану. Тако то износи “Хрватски Смет’’ у чланку под насловом: У бој — за дом! За мото овоме чланку узео је С. Г. (Смушени Гршковпћ? —) слједеће”: И тако даље. Тако ето сикти и љути се “Народно Тровило”. Ако, и право је. Ко год губи, има право да се љути. Занимљиво је само да “Народно Тровпло” ие заборавља при том ни српске чиновинке. Од речи до речи вели тај аустриј ски агент ово: “Чиновници повели су храбру српску војску па кланицу. Није лн то чињеннца? А не помажу ии лажи, потворе, ни сплетке”. Као што се види “Народном Тровилу” не може се иребацити да је сувнше стидљиво. Добро је само да се зна да томе аустријском агенту сметају “Хрватски Свнјет’,, Дон Нико Гршковић п српски чиновници. — И то се зове “Народни Лист!”

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД

(Због селидбе штампарије закључен је оваЈ број „Србобрана” један даи раиије, и према томе Недељии Преглед завршен Је у уторак, место у среду.)

Руска офанзива продужује се, како изгледа, са све вепом силпном. После првих руских успеха дошли су аустрискн противнапади, којп су за неко времс кочнли напредоваље ка Лавову, али је у понедељак, 9 јула, дошао поново један снажан руски ударац. Тога дана Русм су заузели пет села н задобили преко 7.000 заробљеника. Није чудо што се непријатељ очајно брапп. јер је у пнтању не само војничка страна руске офанзиве. него и нолитпчка. Сваки всгш руски војничкп успех може нмати судбоносан значај за унутрашње игр/нлике у Аустроугарсжој. Борбе се, нрема томе, во де не само за ово или оно село, за овај или онај етратегиски положај. нсго п за опстанак Аустроугарске, коју би свака вепа унутрашња побуна у данашњо време могла упропастити. За сад се, у сваком слу чају, нма разлога всроватн да пе руска офанзнва бити крунисана успехом. јер је ратоборпост рускпх војника свс ве на. Заједно са вестнма о активностн на руском фронту дошао је п неочекнванн глас да се руска влада не слаже са савезннцима у питању о збацнвању Константиновом, налазепи да еу унутрашња пита ња у Грчкој ствар самих Грка. То мало нзненађује кад се има на уму шта је све Константин радио и према Савезницима ц према својим поданицима, те стога неис битн чу до ако се та вест нс обистини. — Руска мисија понепе извесно врло повољне утиске са свога вмшедневног бављења у Њујорку н поред једне непријатне сцене између Рузвелта и Гомперса на вечери даваној у част посланика Бахметјева и његове пратње. Борба је, у току последњих дана, беснела не само на руском него и на западном фрон-

ту. Французи су имали да издржавају јаке немачке нападе на фронту Ене, под командом немачкога престолонаследннка који се претварају у немачки пораз. Поред тога. Французн су и код Вердена имали сјајап успех освојпвши три важне узвишице. Присуство генсрала Першинга и америчке војске дејствује у Француској необнчно благотворно. Одушевљењу нема краја, и стога што је у питању баш америчка војска, и стога што је брзо појачање западног фронта потпуно обезбеђено. Свој народнп празнпк 14 јула прославине Французи ове године свакако истински расположени, као што су нрославили и америчкп 4 јули, ка да су Першинг и његова војска били у Паризу предмст у сваком погледу дирљивог дочека. II на енглеском фронту су се водпле- крваве борбе, које су нарочито крунисане успехом јужно од Ипра. Енглези су, поред тога, имали поново да се боре са подмуклим напа дом немачких аероплана, који су у прошлу суботу пре подне бацалн бомбе на Лондон. Погннуло је 37 лнца, а повређено 141. Од двадесет немачлпх аероплана који су извршили то разбојннштво трн су оборена. У опште је одбрана Лондона сад била многоуспеш нија но прошлога пута. Поред тога, Енглезп с правом гледају онтнмнстичкн и на гусарски рат немачкнх подморница, јер је број потопљених лађа опет знатно опао. Председник Вилсон прокла мовао је 9-ог овог месеца кон тролу владе над извозом хране, ратног материјала и др., гако би Савезници били бот>е обезбеђени и како би се из воз за Централне Силе онемогупио. Утврђено је, на пример, да је Шведска продавала Немачкој велике количине ра зног матсрпјала потребног за нзраду муницнје, који је она добављала из Амерпке. У Сједињеним Државама је, поред

ГУ"

тога, на дневном реду и гоње.!• шпијуна, које не се вршнти договорно са нарочито послатим представницима савез ничких влада. Савезници су веп нмали доста поела са том напашну, те пе својим некуством мопи знатно да номогну амернчким властима. Млади кннескн цар није мо гао остати на престолу ни пуну недељу дана. Труне које су нзвршиле државнн удар у његову корист претрпеле су нораз од републиканскнх трупа из јужне Кине, те је несуђени цар морао дати оставку. Сад је Кина опет република. Опет се говорн о некаквом демократском покрету и некахвим реформама у Немачкој; гако исго се од Бетмана Холвега тражи да изјави шта Немачка очекује од рата. Све то

може изглсдати крупно, али ко зна Немце, непе очекнвати никакав револуционарни покрет докле год еигуран пораз Немачке не буде и за Немцс очевидан. Немачка је у!писала н свој шести ратни зајам од преко 13,000,000.000 марака, што у ствари не износи впше од половине те суме, јер је вредност немачке марко спала на 0.64 швајцарских франака, док је у мирно доба износила 1,25 швајцарских франака. По опследњим вестима, сви су изгледи да пе аустриски министар спољипх послова гроф Чернпн ускоро попи трагом свога негдашњег мађарског колеге, грофа Тисе. Значи да у обе половине монархнје иде подједнако иаопа ко. ј

ШО ЈЕ РДТ11Ш У ЈШЕР1К!

У претпрошлом броју обепали смо приказати опширни је занимљиву и значајну књи гу, која је под горњпм пасловом угледала света 25 прошлог мессца. Да је иоле више иростора у лпсту, ми бисмо је превели и објавили у целини. Јер у њој нису само занимљпве појсднне чнњенице, него је п начин излагања достојан сваке хвале. Он се потпуно разликује од начнна који се употребљана у сличним приликама. Као што је познато, свропска мшшстарства обично објављују само поједине документе ређајунп их хронолошким редом; то су те тако звапе плаве, беле и других боја књиге, у којима се износи џшломатска преписка о круп нијим политичким догађајича, Тај начнн има несумњиво евојих добрих страиа. То је у | 0 нште најбољи начнн за стручног читаоца. или читаоца који умс сам да чита из чи њеница. Али је за просечног читаоца далеко бољи начин употребљен у амер. књизи, У којој је развој догађаја пспричан јасно и прегледно, и где ,се излагаље само местимице поткрспљује наводима из политичкпх докумсната. За то пе ова књнга бити внше читана но ма која друга елпчна књита, а њен задатак у стварн п јесте да докаже најширим круговима да Америка овај рат није могла избеки из простога разлога што је он ..дошао у Америву”. У књизи се у првом реду ис тиче искрено стараље Сједнњенпх ДрЈкава да обезбеде мнрно рсшсље међународннх спорова, Пре конца 1914 године оне су у том смислу већ бнле потпнсале уговоре са 30 разних држава, а п пре тога, на Хашкој Конференцијп, њени су се иредставннцп својски заузимали да се склопи општи уговор. по воме би све државе биле обавезие да евоје међусобне споровс подносе на ре- I шење међународном суду. Мада је Нсмачка са Аустри јом правнла тешкоће и на Хашкој Коиференцијн н у преговорпма које је Америка водила са разним државама раЦ 1 закључења поменутпх уговора. п стално показивала да зише воли да се решавање спорова оставн оружаној сили, Амернка ппак нпје верова ла да је могућан овако дивљачки напад на културу и цивилизацнју какав су извршнле Немачка н Аустрнја. Стога је овај рат њу застао потпуно не спремну. Али јс она н пначе хтсла да остане неутрална: 1) стога што начелно није же лела да се меша у европске ствари. да би са толико више права могла тражнти од Евро пе да поштује Монроеву доктрнну, која забраљује европским државама свако мешање у сукобе у Северној и Јужној Амернци; 2) стога што јс желела да као неутрална држава

може у свако доба послужити као посредник за закључење мира; и 3) стога што је хтела да што боље сачува своју еко номску и финансиску снагу, како би могла по свршетку ра та што обилатпје номопи опустошсним крајевима и државама. Г1рвн озбиљан сукоб имала је Америка са Немачком и Ау стријом због извоза муштције. Мада су у балканским ратовпма обе те државо продавале мунпцију зарапеним странама, оие су, у овом рату, тражиле од Америкв' да забрани пзвоз муниције за наше савез нике, под нзговором да ће се на тај иачин рат брже свршнти. II Америка је, разуме се, одбила тај захтев; иначс би свака држава која у напред спреми велнку колнчниу рагног материјала могла пзвршп тп какво год хоне паспље над неспремним и мнрољубивим државама. Алп је главни сукоб избио због немачких подморннца, кој'_х^ потопнле неутралну америчку лађу Лузитанију, н на тај начин уништплс не само америчку имови ну, која сс може платити и накнадити, него и амсричке животе. Свн поштени напори Сје дињених Држава да се нађе какво мирио решсње тога сукоба остали су без успеха. И не само то; Немачка. и Аустри ја почеле' су још и да сплеткаре и муте у Амерпци. По ре чима саме књиге, „званични агентп централних снла — за штићеип од крпвичне оптужбе днпломатскпм имунитстом — правили су у овој земљи завере протнв унутрашњег ми ра, понамештали су шпијуне н агенте изазиваче по целој земљи, па чак и на високим повсрљнвим положајима у мп ннстарствпма. Док је према народу Сједињених Држава нзражавала срдачно прпјатељ ство, немачка влада је радпла преко својпх агсната и у латннском делу Америке и у Јанану. Она је куповала или пот помагала новнне и говорнике у тпм земљама да бп пзазвала осеваје горчине и неповерења прсма нама и увукла нх у рат против нас. Она је потпирпвала устанак на Куби, Хаити н Сан Домннгу; њена неприја тељска рука бпла је пружсна да узме Данска Острва; а сву да у Јужној Амернцп сејала је семе раздора, трудепи се да једну државу подстакне против друге, а свс против Сједињених Држава. Све тс радње у основн су биле напад на Монроеву доктрину.” У везп с тим тражено је да се уклоне из земље аустриски амбасадор и немачки војни аташе, пошто је њиховим владама поднет доказ да су крпвично повреднли гостопрпмство Сједпњеннх Држава. Па ипак, нп тн су ти чиновници кажњени, нити су се њи^ове владе изви тгиле Америцп, што најбоље доказујс да су радили са знањем својих влада.

Видећи да Амсрика, из свих тих разлога, може лако бити увучена у рат ако се он отегне, Председник Вилсон по чео је спремати своју ноту зараћеним странама, којом је тражио да нзнесу своје захтеве. Али је у том, 12 децемора прошле године, сасвнм изненада, дошао немачки предлог за мир. Неуспех тога немачко га предлога нијс међутим збунио Председника Вилсона. Ои је ипак упутио своју ноту зарапеним страпама, и она је имала ту добру страну што је обелоданила да Немачка н њс ни савезници неће да кажу своје услове за мир. Из ове књпге види се уједно да је Не мачка у Америци и осталим неутралним земљама доста огворено претила да нспе поштовати њнхову неутралност, ако јој не помогну да дође до мира. Ту претњу она је ускоро и извршила. Тако је Америка силом увучена у рат, и то пошто је нсцрпила сва средства да га избегне. За нас Србе је од нарочитог пнтереса ово место у књнзи: „Систематске отимачине у Белгијп н Србији извесно су у вези са намером немачке владе да терорише мале народе и држи их у одврат ној потчињености кроз читаве будупе нараштајс. Али је у томе немачка аутократија бнла слепа. Јср њена нечувена насиља у тим земљама, као и у Пољској п северној Францу ској,учинила су да не само Са везницп но и сви слободоумни народи у свету дођу до увсрења да се та вечита опасност за људску слободу у онште мо ра потпуно лишити способности да ствара зло.” За иас је, најзад, још и заНИМЉНВО II поучно ШТО Св У Овој књизи на више места помиње да су агенти централних сила свуда „сејали семе

ПРЕДСТАВКА ЦРНОГОРСКОГ ОДБОРА ЗА НАРОДНО УЈЕДИЊЕЊЕ КОД ПРЕДСТАВНИКА СИЛА СПОРАЗУМА У ПАРИЗУ. Председннк Главног Црногорског Одбора за Народно УЈсдињење, г. Андрија Радовип. предао је Представницима Сила Споразума у Паризу представку ове садржине: „Преузвишености, Биједан положај моје биједне отаџбине, толико се из дана у дан погоршава. да прелази у очајање. Глад и помор уииштавају становииштво, које је и онако десетковано због ранијих својих патња. Последње аутентичне внјести из Црне Горе поражавају својом страхотом. Дрвене је огуљено, јер је кора с њега употребљена за хљеб. Лишке и корење одавно је храном несрепног становништва. Болести нустоше. Преузвишености, Црна Гора, и у најредовнијим приликама. није могла да својпм продуктпма ни близу нодмири потребе свога становииштва. Дуготрајно ратовање исцрпило је сва љена, и онако скромна средства. Нспрнјатељ је к томе спровео у њој', од дана окупације, све рестриктивне мјере, водећи обзира једино 0 нотребама својпх гариизона н војске на положајима. Да у 1 им мјерама будс још нечовјечнијн, служе му као повод побуне народа, које су због ненздржљивостн прилика, морале избити у појсдииим областима окупиране Црне Горе. Скоро сва интелигенција и виђенији људи су интсргшрани. Црногорски Одоој) за Народно Уједињење, коме имам част предсједаватп, дубоко потјгсссн вијестима о таквом стању у Црној Гори, налази да му љубав према. отаџбини и брига за напуштеннм пародом намећу свету дужност да апелује на правнчност и чоџјекољубље плсменптих Савеаника, од којпх једнио може бити утјехе, помони и спаса невиним мученицима његовс отаџбпне. У име Одбора, ја сам слободан најтоплије замолити Вашу Преузвишеност да бп. по примјеру Белгнје. пзвољели сход пим начпном подејствовати, да се одобрн н обезбеди исхрана становништва у Црној Горн. Преузвишености, Народ у Црној Горн српски јс народ, којн је толико жртава свјесно поднно за велико дјело данашње гигантске борбе. Црна Гора, носебпо, и ако је доведена, радот својих управљача. послпје годину н по дана свога часног учешћа у том делу, до оне и онакве катастрофе. није у слојевима самога народа престала битп у души и срцу до једна жеља: побједа њенпх узвпшенпх савезника. Одвојивши невиност н бпједу напуштеног народа од кривице њених управљача. Владама Савезника биће олакшано да омогуће пут своме чо-

раздора”.

'СРПСКИ ГРО Б.*) ПУЕБЛО КОЛО. Сјеверни дио Колорада обплује са силнпм угљенокопима, у коЈ’пма је запослено на хиљаде људи. У сваком МЈ’есту наћићете народа напгега, који мора да жив под земљу иде да заслужи свакидаљу кору хлеба. Алп сваки гроб, колико их имаде тамо, жив нам је свједок колико је већ немила смрт покосила људских живота. У мЈ’есту Хастинг, Коло, налази се лијепи број нашег југословенског исељеииштва, којн се бави копааем угљена. Међу осталима налазило се тамо и нелико чланова Срп. Доб. Друш. “Балкан” бр. 5- С. С. С. С. пз Пуебла, Колоредо. Међу овима налазио се је и иаш члаи Станиша Ракић, обљубљен и врло штован од свиј'у чланова овог браттва. Радио је марљиво, но већа му Ј'е жеља била да се ово несрећно крвопролиће у Европи већ једном сврши, пак да се може једном вратити у свој мили роднп завичај, тамо где га очекује старица мајка и двије пејаке ДЈ’евојчпце, тамо гђе се је родио, желио је да се врати у своју Босну поиосну, да се још једном огрије сунца босанских равница. Али човјек снуЈ'е, Бог одређуЈ’е. Кобнога јутра 27. априла, потцао је као обичио здрав и весео на своју радљу, не слутећи ни из далека да му је то последаи дан његовог младог жпвота. Копао је угљен; али несрећом упалп се такозванн гас, те одузме 119 младнх живота, међу којнма је и наш, никада иезаборављени Станко, кој’и Ј’е био затрпан под земљом седам дана. Покојном Ракићу бнло је 26 година. Родом је из Бушевића, Босна. Оставља у домовини старицу маЈ’ку, жеиу са двпје пејаке ћеркице, у овој’ земљи брата ђуру, а у Русиј и, као руског заробљенпка, брата Тому. Био је чла.ном Срп. Добр. Др. Балкаи, бр. 5, С . С. С. С. Накоп несреће било је друштво обавјегатено телефоном по жалосном догађају, кОЈ’е Ј‘е одмах изаслало брата Јанка и покојниковог брата ђуру, који су пошли на лице мјеста Хастинга ђе се је налазило покојниково тиЈ’ело, да пре-

вјекољубљу п наџу спас нашем народу. Увјерен да не овај апел бпти прпмљен к срцу, ја сав^ шено вЈерујем у благонаклоност Ваше Преуввшпбноодб^ Вашу драгоцијену потпору код узвишене Владе (име дотичне Снле Споразума), према којој наш парод гаји најдубље осјећаје благодарности. Молим да изволи, Ваша Преузвишеност. примнти увјерење мога дубоког ноштовања. Париз, 24 маја 1917. Андрија Радовић. * Ова представка. овај апел Главног Црногорског Одбора га Народно Уједињење, који је пре четир месеца, као привремена, народна Црпогорска Влада основан у Паризу, на првом месту, значи ово: Да је прошлогодпшња капитулација Црне Горе, коју је аражирало зваинчно Цетнње, у договору са својнм бечким ортацима, раскинула за навек све везе кој'с је српски народ у Црној Гори нмао са својнм, бнвшнм, цетињским унрављачима. И онда доказује ово: Да Главни Црногорски Одбор за Народно Уједмњење, којн данас представља праву, народну Црну Гору, ону коју су цетињски трговци бацилн у аустро-мађарско ропство н ову коју сачињавају 12—15,000 Срба из Црнс Горе, који се налазс у слободн, није превидео једну од главних својих дужности, једну од првих и главних нЏродних потреба, да се побрине за исхрану п опстанак оног несрећног нашег српског становништва. које ј’с остављено на милост и немнлост бечких и пештанских крвника. II ми се, Срби нз Црнс Горе, који смо, са осталом нашом српском браћом, всћ дали толико жртава за општј’ савезннчку ствар, који још увек приносимо своје жртве и спремамо се на нове, надамо да ће овај праведни апсл наших народних представнпка, нашег Главног Црпогорског Одбора за Народно Уједињење, наки одзива код наших великих и племенитих Савезника. С. Богдановић.

дузму да се покојникови остатцп пренесу у ЕГуебло, те да му се учини што љепши и што достој’нији погреб. Погребу су прпсуствовали чла повп овамошњег друштва, да покојнику рекну последље збогом. Жалосна поворка кренула је из погребниковог завода у српскоруску цркву, ђе Ј - е покојниково тиЈ'ело опојано, а затим је било превезено у руско гробље п предато матерп земљи на вј ' сч пн починак. Над отвореним гробом опростио се од покојппка у име друшггва “Балкан” доље потписати. Повратисмо се домовима својпм са сузнпм очима п пскреном жељом да му горњи жи-

вот буде љепши и ружичастиЈ"и него лп је био у овој" долини суза. Нека је искрена п братска хвала друштву Балкан, које је присуствовало погребу покојпог бра та. ГБему нека сшЦетли свЈ’етлост вјечна, а његовој родбини од свпј'у нас наше најсрдачније саучешће. У и ме Срп. Добр. Друштва “Балкан”, бр. 5, С. С. С. С. Рачуновођа, Илпја П. Радаковнћ. *) Овај допис требао је да пзи$е рапсје, ази је првог рукоппса пестазо, те се пакиадпо морада тражвтв копнја од пнсца.